Nenad Bogdanović
Nenad Bogdanović (Beška, 12. maj 1954 — Beograd, 27. septembar 2007) bio je gradonačelnik Beograda od 2004. do smrti 2007. godine.[2]
Nenad Bogdanović | |||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Lični podaci | |||||||||||||||
Datum rođenja | 12. maj 1954. | ||||||||||||||
Mesto rođenja | Beška, NR Srbija, FNR Jugoslavija | ||||||||||||||
Datum smrti | 27. septembar 2007.53 god.) ( | ||||||||||||||
Mesto smrti | Beograd, Srbija | ||||||||||||||
Državljanstvo | Srbija | ||||||||||||||
Narodnost | Srbin | ||||||||||||||
Religija | pravoslavac | ||||||||||||||
Univerzitet | Univerzitet u Beogradu | ||||||||||||||
Profesija | magistar elektrotehnike | ||||||||||||||
Porodica | |||||||||||||||
Supružnik | Dragana Bogdanović | ||||||||||||||
Politička karijera | |||||||||||||||
Politička stranka | Demokratska stranka (1992—2007) | ||||||||||||||
|
Biografija
urediPosle završetka Matematičke gimnazije upisao se na Elektrotehnički fakultet (smer telekomunikacije) i diplomirao 1978. godine, da bi tri godine kasnije na istom smeru i magistrirao.
Dve decenije se bavio telekomunikacijama, na istraživačkim i razvojnim, a potom i menadžerskim poslovima, najpre u Institutu „Mihajlo Pupin“, a zatim i u drugim firmama iz ove oblasti. Godine 1989. imenovan je za direktora zajedničkog ulaganja kompanije GTE Telecomunications i EI Pupin. Dve godine kasnije postao je komercijalni direktor, da bi od 1996. bio i generalni menadžer mešovitog preduzeća „Alkatel Pupin Jugoslavija“.
Nenad Bogdanović je napisao 15 stručnih i naučnih radova. Godine 2005, dobio je nagradu „Najevropskiji projekat“ „Prve evropske kuće u Beogradu“ za projekte obnove i ulepšavanja prestonice Srbije.
Politički život
urediOd 1992. bio je član Demokratske stranke, koja ga je 1993. izabrala za predsednika zemunskog odbora, potom potpredsednika Gradskog odbora i poverenika za Beograd. Bio je i potpredsednik tzv. ekspertske „Vlade za Beograd“ opozicionih DS i GSS u periodu nakon smenjivanja Zorana Đinđića sa položaja predsednika Skupštine grada do septembra 2000, kao i predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke od 2001. do aprila 2004. U februaru 2004, na Skupštini DS je izabran za potpredsednika Demokratske stranke, a na taj položaj je ponovo izabran u martu 2006.
Na izborima 2000. godine bio je šef izbornog štaba Demokratske opozicije Srbije u Beogradu, a zatim od 2000. do 2004. bio je predsednik Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda. Za gradonačelnika je izabran u drugom krugu lokalnih izbora u Srbiji u oktobru 2004. sa 50,19% glasova ispred Aleksandra Vučića. Za vreme Bogdanovićevog mandata, 2006. godine, Beograd je proglašen Gradom budućnosti južne Evrope u izboru časopisa Fajnenšal tajms (Financial Times).
Bio je narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, gde je bio predsednik Odbora za finansije, i ponovo izabran za poslanika na izborima u januaru 2007.
Porodični život
urediBio je oženjen Draganom i otac dvoje dece, kćerke Milice i sina Matije.
Smrt
urediPovukao se iz javnosti kada mu je, u aprilu 2007. konstatovan rak limfnih čvorova u odmaklom stadijumu. Preminuo je u Kliničko-bolničkom centru „Bežanijska kosa“, 27. septembra iste godine.
Nenad Bogdanović sahranjen je uz prisustvo nekoliko hiljada Beograđana, u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju, 30. septembra 2007, a Skupština grada je taj dan proglasila za dan žalosti u Beogradu.
Reference
uredi- ^ „Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda”. eKapija. Pristupljeno 17. 1. 2019.
- ^ „Tadić i Đilas odali poštu gradonačelniku Bogdanoviću”. Blic. Pristupljeno 17. 1. 2019.
Spoljašnje veze
uredi- Stranice Bogdanovićeve predizborne kampanje
- Biografija na stranici Demokratske stranke
- Biografija na sajtu Grada Beograda
- Knjiga žalosti na sajtu Grada Beograda