Nićiren

Оснивач ничиренског будизма у Јапану

Nićiren (jap. 日蓮; 16. februar 122213. oktobar 1282) je bio japanski budistički monah i verski reformator iz 13. veka, koji je reformisao budizam u Japanu u nacionalnu religiju.[1]

Nićiren
Nichirendishonin.gif
Nićiren (portret)
Datum rođenja(1222-02-16)16. februar 1222.
Mesto rođenjaPrefektura Čiba
 Japan
Datum smrti13. oktobar 1282.(1282-10-13) (60 god.)

Obdaren nepomirljivošću, Nićiren je krenuo u silovite napade na budizam svog vremena, koji je optužio za potpunu iskvarenost. Stalno proterivan, osuđen na smrt a onda pomilovan, nije nikada prekinuo svoju borbu protiv kaluđera, vlade, i dekadentnog perioda u kome je rođen.[2]

Smatra se osnivačem škole ničirenskog budizma. Ničiren je praktikovanje budizma sveo na poverenje u Lotos sutru, koju je smatrao krajnjom Budinom mudrošću. Jedino što sledbenici treba rade jeste da imaju poverenje dok recituju "namu myoho renge kyo" ("uzimam utočište u Lotos sutri dobrog zakona").[3]

BiografijaUredi

Ničiren je rođen u ribarskom selu Kominato u provinciji Ava (današnja Čiba). On je u početku pripadao sekti tendai,[1] ali je uskoro izašao iz tog okruženja, suviše uskog za njegove ambiciozne projekte monaške reforme.[2] Mladost je proveo u potrazi za čistim budističkim učenjem.

Zgrožen iskvarenošću budističke hijerarhije, raskolima među budističkim sektama i rastrojstvom u zemlji, u tridesetoj godini zaključio je da je istinski budizam utelovljen u Lotosovoj sutri (Sadharma-pudarika sutra)[4]. Javno je optužio honen i školu čiste zemlje, da bi kasnije napao i ostale sekte - konzervativni formalizam škole ritsua i novouvedenu meditativnu školu zena. Pozvao je vladu da suzbije lažna učenja, i da ih preobrati u jedinstvenu istinu Lotosa. Propovedao je po hramovima i trgovima sa žarom pravog posvećenika. Proganjan, izložen napadima gomile, proterivan, trpeo je studen i glad, ali ga je održavao osećaj misije.[5]

Njegove poruke, koje je odašiljao sa praga smrti, pretvarajući se da ga je već prešao, bile su i te kako šokantne da bi mu donele popularnost.[2] U jednoj od njih iz 1272. godine, on kaže:

Ja, Nićiren, bio sam pogubljen između sata pacova i sata bika, dvanaestog dana devetog meseca prošle godine, i idiot u meni je tada umro. U Sado sam došao u duhu i, u drugom mesecu druge godine, pišem ovaj traktat da bih ga poslao mojim sledbenicima. S obzirom da ga je pisao duh, oni bi mogli da se uplaše.[2]

Još za života je privukao veliki broj sledbenika.

UčenjeUredi

Ničiren pokušao je da obnovi ono što je smatrao autentičnim učenjem istorijskog Bude, u svetlu čega je propovedao jednostavnu veru u Lotus sutru i pevanje daimoku, svetih bajalica kojima je odavana počast sutri.[6] Ničiren je ovaj metod smatrao jedinim mogućim putem ka prosvetljenju u doba dekadencije (mappo). Ostale budističke škole koje su imale druga učenja, oštro je kritikovao, dok je vladare koji nisu prihvatali njegovu poruku osuđivao na pakao.[6]

U njegovom učenju ističu se tri bitne stavke:

  • Izgovaranje imena Lotosove sutra „Namu-Mjoho-renge-kjo“ („Poklonjenje Lotosu Savršene Istine“) ima mantričku moć. Meditacija na ovu formulu i njeno prosto ponavljanje dovoljni su za postizanje prosvetljenja.
  • Likovno i simboličko predstavljanje vrhovnog bića, Bude, u njegovom metafizičkom entitetu, svojstvenom svakom biću, jedinstvenost Budine prirode i njegovih neiscrpnih manifestacija.
  • Potreba za uspostavljanjem svetog središta, centralnog sedišta univerzalnog budizma, koje treba da vlada svetom tokom narednih stoleća[5].

U svojoj borbi protiv kulta mitoloških buda Ničiren se posebno usmeravao protiv poštovanja "bude Maha-Vairoćane, koji je postavljen iznad istorijskog bude Sakjamunija".[1]

Ničirenovo učenje, čija je namera bila da objedini budizam, podstaklo je stvaranje najzagriženijih japanskih budističkih sekti, koje su se održale do današnjih dana[7].

LiteraturaUredi

  • Elijade, Mirča (1996). Vodič kroz svetske religije. Beograd: Narodna knjiga. 
  • Ling, Trevor (1998). Rečnik budizma. Beograd: Geopoetika. ISBN 978-86-83053-14-8. 
  • Kembridžova ilustrovana istorija religije. Novi Sad: Stylos. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6. 

ReferenceUredi

  1. ^ a b v Čedomil Veljačić, Budizam - religija ili filozofija
  2. ^ a b v g Elijade 1996, str. 40-59.
  3. ^ Kembridžova ilustrovana istorija religije . Stylos. Novi Sad: 2006. ISBN 978-86-7473-281-6. стр. 98-105.
  4. ^ M. Anesaki, Nichiren the Buddhist Prophet (1916); History of Japanese Buddhism. 1930. pp. 191.ff.
  5. ^ а б Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.
  6. ^ а б Kembridžova ilustrovana istorija religije . Stylos. Novi Sad: 2006. ISBN 978-86-7473-281-6. str. 154-177.
  7. ^ E. Steinilber-Oberlin, The Buddhist Sects of Japan". 1938. pp. 238.ff.

Spoljašnje vezeUredi