Novela je kratko prozno delo sažete radnje čija fabula govori o isečku iz nečijega života, te najčešće sadrži samo jedan događaj i samo nekoliko likova čija je karakterizacija zasnovana na upotrebi jezika i povezivanju postupaka sa njihovim psihičkim osobinama.[1] Njena radnja se događa u relativno kratkom vremenskom periodu i na relativno ograničenom prostoru. Nastaje početkom renesanse paralelno sa romanom u vreme sekularizacije i desakralizacije književnosti. Prvim novelama se smatraju one iz Dekamerona italijanskoga pisca Đovanija Bokača. Neki od poznatih novelista su Milovan Glišić, Laza K. Lazarević, Petar Kočić i Simo Matavulj, kao i Anton Pavlovič Čehov i Gi de Mopasan.[2]

U narodnoj književnosti novela je pripovetka realistične sadržine, koja se od bajke razlikuje samo po sadržaju, dok se odlikuju po sličnoj strukturi. Vuk Karadžić naziva ih „muškim” pripovetkama, jer u njima „nema čudesa, nego ono što se pripoveda rekao bi čovjek da je zaista moglo biti”. Narodne novele odlikuje zanimljiv sadržaj, koji se zasniva na neobičnim događajima, iznenadni, često duhoviti obrti, koji se, za razliku od bajke, dešavaju pod uzročno-posledičnim okolnostima i psihološkom razvoju junaka, koji se iz nevolje izvlači sticajem okolnosti ili svojom dovitljivošću. Česti su postupci junaka poput nadmudrivanja, nadlagivanja („Laž za opkladu”), podvaljivanja („Dva novca”), te se novela žanrovski približava šaljivoj priči od više epizoda. Preuveličane situacije su moguće i često proizilaze iz svakodnevnog života.

Reference uredi

  1. ^ Popović, Tanja. Rečnik književnih termina. Beograd: Logos Art : Edicija. str. 475. ISBN 978-86-7360-064-2. 
  2. ^ Veličković 2010, str. 88.

Literatura uredi

  • Veličković, Staniša (2010) [2000]. Interpretacije iz književnosti. Beograd: FILD. str. 88. ISBN 978-86-88207-00-3. 
  • Živković, Dragiša (1992) [1992]. Rečnik književnih termina. Beograd: Nolit. str. 530. ISBN 86-19-01962-7. 

Spoljašnje veze uredi