Nomad

члан заједнице људи који живе на различитим локацијама, кретајући се с једног на друго место
Pastirski nomadi kampuju u blizini Namcoa, 2005. godine; na Tibetu, nomadi čine oko 40 % etnički tibetanskog stanovništva[1]

Nomad (grč. νομάς, nomas; mn. grč. νομάδες, nomades — lutalica pašnjacima; pastirsko pleme) član je zajednice ljudi koji žive na različitim lokacijama, migriraju iz jednog mesta u drugo. Nomadi se na razne načine vežu sa svojom okolinom, pa mogu da se razlikuju lovci-sakupljači, pastirski nomadi (koji poseduju stoku) ili „moderni” peripatetički nomadi. Godine 1995, procenjeno je da postoji 30—40 miliona nomada na svetu.[2]

Nomadski lov i sakupljanje, uključujući sezonski dostupne divlje biljke i igre, verovatno je najstariji metod ljudskog preživljavanja. Pastiri sebi odgajaju stada te ih koriste za lični prevoz i/ili prevoze njima svoje potrepštine, pri čemu najčešće napuštaju jedan pašnjak pre nego što isti postane preiskorišćen (da bi se mogao oporaviti).

Nomadizam je takođe i način života prilagođen neplodnim regionima kao što su stepe, tundre ili pustinje (bilo ledene ili peščane), gde je mobilnost najefikasnija strategija za eksploataciju oskudnih izvora. Na primer, mnoge grupe u tundrama su pastiri koji u svojim stadima čuvaju irvase i polunomadska su vrsta, a uglavnom traže hranu za svoju stoku. Ovi nomadi neretko primenjuju i visoke tehnologije kao što je solarna fotovoltaika, kako bi smanjili svoju zavisnost od dizelskih goriva.[3]

Često se kao „nomadsko” opisuje i različito lutalačko stanovništvo koje imigrira u uglavnom gusto naseljena područja u kojima se ne živi od prirodnih resursa, gde nude svoje usluge (zanatstvo, trgovina i sl.) rezidentskoj populaciji. Ove grupe su poznate kao „peripatetički nomadi”,[4][5] a jedan od povezanih primera su Romi — evropski nomadi.

Nomadizam kao nomadski (lutalački) način života kod pojedinca u psihologiji označava pojavu patološkog nagona za promenom mesta života i lutanjem. U pojedinim situacijama, ovakve pojave mogu predstavljati ozbiljan socijalni problem,[6] a poznati su i retki slučajevi bogatih koji napuste sve što imaju kako bi lutali svetom (npr. vozovima) jer ih to ispunjava od materijalnoga.

Galerija slikaUredi

Vidi jošUredi

Figurativna upotreba termina:

ReferenceUredi

  1. ^ „In pictures: Tibetan nomads”. BBC News.
  2. ^ „Nomads: At the Crossroads – The Facts”. New Internationalist (266). 5. april 1995. 
  3. ^ Obydenkova, Svetlana V.; Pearce, Joshua M. (2016). „Technical viability of mobile solar photovoltaic systems for indigenous nomadic communities in northern latitudes”. Renewable Energy. 89: 253—267. doi:10.1016/j.renene.2015.12.036.
  4. ^ Teichmann, Michael. „ROMBASE: Didactically edited information on Roma” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) na datum 21. 04. 2014. Pristupljeno 21. 07. 2016. 
  5. ^ Rao, Aparna (1987). The concept of peripatetics: An introduction. Cologne: Bohlau Verlag. str. 1—32. 
  6. ^ Vidanović, Ivan (2006). Rečnik socijalnog rada.

LiteraturaUredi

Spoljašnje vezeUredi