Norik

Norik (lat. Noricum — Norikum) je bila teritorija ilirskog plemena Norikum u istočnim Alpima i dolinama reka Dunav i Drava.

Norik kao rimska provincija

Norik su u drugom veku pre nove ere zauzeli manjinski Kelti. Rimljani su ovu teritoriju zvali „Kraljevina Norik” (Regnum Noricum — „Kraljevina Norikum”). Zauzeli su je 16. godine p. n. e. Car Avgust je nameravao da ova oblast bude zavisna država carstva, ali su kasniji carevi uključili Kraljevinu Norik u carstvo da bi ojačali odbranu od Germana. Njome je upravljao carski prokurator. Norik je bio posebno značajan po proizvodnji čelika za rimsku vojsku. Za vreme cara Dioklecijana (245—313) Norik je podeljen u provincije Norik Ripensis (Noricum Ripense — Norikum Ripensis) na severu i Norik Mediteraneum (Noricum Mediterranum — Norikum Mediteraneum) na jugu. Obe su bile u dijecezi Panonija, zajedno sa Dalmacijom i Panonijom. Norik je bio među poslednjim provincijama koje je carstvo kontrolisalo u vreme pada cara Romula Avgustula 476.

Norik približno odgovara teritoriji današnjih austrijskih provincija: Štajerske, Koruške, Salcburga, Gornje i Donje Austrije, Beča, kao i delovima Bavarske i istočne Slovenije. Na severu ga je ograničavala reka Dunav, na zapadu Recija, na istoku Panonija i na jugoistoku Dalmacija.

Norički jezik

Norički jezik je poznat po dva fragmentarna natpisa iz kojih se ne mogu izvoditi zaključci o prirodi jezika. Pretpostavlja se da je to bio kontinentalni keltski jezik.

Spoljašnje veze

• Lauriacum - Enns Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. mart 2013)