Obala je uzan pojas kopna na kontaktu sa vodenom površinom, bilo da je u pitanju more,[1] jezero ili reka.[2] Usled pojava promene nivoa vodenih površina, plime i oseke, položaj obale je promenljiv pa se često koristi i naziv zona obale.

Razvoj obalaUredi

Glavni agensi koji su odgovorni za eroziju i taloženje duž obalskih linija su talasi, plima i vodene struje. Na formiranje obala takođe značajno utiče njihova litologija. Što je čvršći materijal od kojeg je načinjena obala to je ona otpornija na eroziju. Na taj način litološka različitost utiče na raznolikost oblika obala.

Plime često diktiraju vreme deponovanja sedimenata ili erodovanja obale. Na područjima koja su izložena višim plimama talasi dopiru više u kopno, gde vrše eroziju i nanose materijal dok na područjima sa manjim plimskim oscilacijama uticaj talasa je na užem pojasu. Plime same po sebi ne oblikuju obale.

Vrste obalaUredi

Usled promena nivoa mora koje su se tokom istorije Zemlje događale postoje obale koje su potonule ali i obale koje se danas nalaze izdignute i dublje u kopnu.

Obala se prema vrsti vodene površine sa kojom kopno dolazi u kontakt deli na: morsku, rečnu i jezersku obalu.

Genetska klasifikacija obalaUredi

Obale su morfološki raznovrsne. To je naročito uočljivo kod obala koje su u bliskoj geološkoj prošlosti potopljene usled mladih transgresija tako da je njihov primarni reljef veoma dobro očuvan. Takve obale nazivaju se „ingresione obale”. Ingresione obale predstavljaju primarni tip obala u njihovoj genetskoj klasifikaciji.

Prema poreklu primarnog reljefa, ingresione obale dele se na tektonske i erozivne.

Ingresione tektonske obale postale su potapanjem tektonskog reljefa. Zavisno od vrste tektonskih pokreta koji su uzrokovali nastanak određenog reljefa na obalama razlikuju se ingresione epirogene, rasedne, nabrane i vulkanske obale.

Ingresione epirogene obale nastale su potapanjem epirogenog ugiba. Primer ovakve obale je obala Holandije koja postupno tone usled epirogenog ugibanja. Protiv ovog problema Holanđani se bore vekovima.

Ingresione nabrane obale nastale su potapanjem tektonskog reljefa koji je postao tangencijalnim pokretima ubiranja. Ovakve obale su jako razuđene. Antiklinale predstavljaju poluostrva i ostrva a sinklinale zalive i kanale između ostrva. Tipski primer ovakve obale je obala Dalmacije.

Ingresione rasedne obale postale su potapanjem reljefa nastalog radom radijalnih tektonskih pokreta. Horstovi predstavljaju ostrva i poluostrva, a rovovi duboke zalive strmih strana. Obala Egejskog mora predstavlja tipski primer ovakve obale. Izraziti rovovi egejske obale su zalivi Orfanski, Atoski, Kasandrijski i Solunski dok su izraziti horstovi poluostrva Atos, Longos i Kasandra.

Ingresione vulkanske obale mogu postati potapanjem vulkanskog reljefa ili narastanjem vulkanskih kupa iznad nivoa mora usled submarinsih erupcija. Ovom tipu pripadaju obale nastale potapanjem kaldere starih vulkana (obala Santorinija). Tipski primer ovakvih obala je obala Havajskih ostrva.

Ingresione erozivne obale postale su potapanjem erozivnog reljefa. Ovaj tip reljefa postao je delovanjem različitih geomorfoloških agenasa. U zavisnosti od agensa, ingresione erozivne obale dele se na fluvijalne (potamogene), glacijalne, kraške, eolske i denudacione.

Ingresione fluvijalne obale postale su potapanjem fluvijalnog reljefa. One mogu biti rijaske, estuarske, deltaste, limanske. Rijaske obale dobile su naziv po rijasima, zalivima koji predstavljaju potopljena ušća reka koje se ulivaju u more. Ovakve obale zapažaju se u Istri, Bretanji, severozapadnoj Španiji itd. Estuarske obale dobile su ime po estuarima - zalivima koji postaju za vreme plime, kada voda plavi ušća i nizvodne delove rečnih dolina. Estuarska obala nastaje kada plima potopi deo doline reke Žironde u Francuskoj. Deltaste obale su obale na ušću Misisipija, Volge, Nila itd, a limanske obale zapažaju se u severnom delu Crnog i Azovskog mora.

Najpoznatije ingresione ledničke obale zovu se „fjordovske obale”, a nastale su potapanjem ledničkih dolina (valova) nekadašnjih lednika. Fjordovske obale karakteristične su za Skandinaviju, Island, Grenland itd.

Ingresione kraške obale javljaju se na crnogorskom primorju, a nastale su potapanjem kraškog reljefa. Ingresione eolske obale retko se sreću u reljefu Zemljine površine jer su podložne znatnim izmenama obalske linije i uravnjivanju (izgrađene od peska). Ovakvih obala, postalih potapanjem eolskog reljefa, ima na istočnom primorju Aralskog jezera i jugoistočnom delu Kaspijskog mora.

Ingresione denudacione obale mogu predstavljati rani stadijum razvitka morskih obala, kada je obala slabo izmenjena abrazionim radom ili obale nastale potapanjem reljefa koji je nastao delovanjem egzogenih procesa spiranja i denudacije. [3]

Vidi jošUredi

ReferenceUredi

  1. ^ „Coast”. The American Heritage Dictionary of the English Language (4th izd.). 2000. Arhivirano iz originala na datum 2009-02-01. Pristupljeno 2008-12-11. 
  2. ^ „Coastline definition”. Merriam-Webster. Pristupljeno 2015-06-13. 
  3. ^ Petrović D., Manojlović P., (2003): Geomorfologija, Geografski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd.

ReferenceUredi

Spoljašnje vezeUredi