Obznana

одлука државног врха Краљевине СХС о забрани рада КПЈ

Obznana je naziv za odluku državnog vrha Kraljevine SHS da 29. decembra 1920. godine zabrani rada Komunističke partije Jugoslavije.

Obznana Kraljevske vlade od 29. decembra 1920. o zabrani rada Komunističke partije Jugoslavije

RazlogUredi

 
Radničke novine od 24. avgusta 1920. godine sa vestima o trijumfu komunizma na izborima u Srbiji i Makedoniji. Iste godine, KPJ je zabranjena dekretom.

Pošto se javila kao organizator niza štrajkova, pobedila na izborima u dosta opština i osvojila znatan broj mandata za Konstituantu u Kraljevini SHS, Komunističkoj partiji Jugoslavije je 29. decembra 1920, jednom Vladinom odlukom pod nazivom Obznana zabranjen rad. Obznana nije bila uredba pošto nije bila „potpisana od Kralja nego samo od ministra, - nije objavljena u službenim novinama nego samo izlepljena na ulicama.“ Sa pravnog stanovišta, Obznana je izgledala kao jedno „parče papira“ koje je trebalo da posluži „kao sredstvo političkog prepada i zastrašivanja“.

TekstUredi

Obznanom je Vlada naredila:

„1. Da se do rešenja Ustava zabrani svaka komunistička i druga razorna propaganda, obustave njihove organizacije, zatvore njihova zborišta, zabrane njihove novine i svi drugi spisi koji bi mutili spokojstvo i mir države, propovedali, pravdali i hvalili diktaturu, revoluciju ili ma kakvo nasilje. Odmah se imaju uzaptiti svi pozivi na generalni štrajk i do mesec dana zatvoriti svi koji ih čine usmeno ili pismeno.

2. Zabranjivaće se sve štampane stvari, kojima se umanjuje značaj ovih mera naređenih za održavanje slobode, reda i svojine. Po sebi se razume da ostaje netaknuta sloboda javne reči i pisanja, ako se njima ne vređa država i ne izaziva javna demoralizacija.

3. Da se u svakom slučaju nereda sa razornim karakterom prvo preduzimaju oštre mere protiv vođa i moralnih podbadača, bili oni tu ili pravili veštački alibi.

4. Zavodi se obavezna prijava oružja. Ko ne prijavi vatreno oružje i eksplozive, kažnjava se da tri meseci zatvora sa radom.

5. Za sve vreme rada Ustavotvorne skupštine zabranjene su u Beogradu svake manifestacije rastrojnog i uzbudljivog karaktera. Vojnom sudu na suđenje predaju se svi, koji bi istavljali oružani otpor državnim organima. sigurnosti.

6. Da se s našeg zemljišta proteraju svi stranci koji bi se smutnjama pridruživali i jačali ih.

7. Da se iz državne službe otpuste svi činovnici viši i niži, koji bi produžili propagandu boljševizma u našoj zemlji, a da se oduzme pomoć za školovanje svim studentima komunistima.


U Beogradu, 29. decembra 1920. godine. J. B.29 282

Predsednik Ministarskog saveta i Ministar inostranih poslova

MILENKO R. VESNIĆ, s. r“

ObrazloženjeUredi

U obrazloženju Obznane, njen autor, ministar unutrašnjih dela demokrata Milorad Drašković dao je svoj opis komunističkih akcija, Cilj komunista je „da po ruskom boljševičkom primeru, sve sruše što danas postoji od zakona, ustanova i dobara javnih i privatnih, a da na mesto svega zavedu kao i u Rusiji vlast nekoliko ljudi koji će raspolagati životom, slobodom i imanjem građana, a državu našu otvoriti invaziji stranaca. To oni zovu diktaturom proletarijata i pošto smatraju našu državu samo kao jedan sektor na frontu u borbi koju boljševici vode protiv ostalog sveta to će oni na tom sektoru povesti vojnu protiv svetskog kapitalizma kako bi se srušilo sve i svuda u svetu što su do danas stvorili duh, snaga i rad čovečanstva.“

Zarad ostvarenja svojih ciljeva, jugoslovenski komunisti su pokušavali „da šire svoju otrovnu propagandu među vojskom i žandarmerijom, kako bi kao u Rusiji srušili pored ostalih i te stubove reda, a zaveli mesto njih tzv. Crvenu vojsku i crvenu gardu, koje produžuju i danas, kad se ceo svet smiruje, ratove građanske i međunarodne“. Komunistima u Kraljevini SHS pridružilo se mnogo njenih „javnih i tajnih neprijatelja“. Oni, pošto su „pobeđeni u ratu, gledaju da se posle rata osvete ovoj zemlji, zamećući u njoj nerede... Jedni se, iako ratni bogataši, upisuju u komunističku stranku, drugi daju novac za novine koji pišu neistine i draže narod na nezadovoljstvo, treći održavaju veze s inostranstvom, i novčanim fondovima iz inostranstva nabavljaju bombe, eksplozive i oružje, četvrti svim i svačim sprečavaju svaki rad u zemlji i na rđav glas bez dokaza iznose sve javne radenike i sav njihov rad... Nekoliko stotina ljudi plaćenih iz tajnih fondova idu iz mesta u mesto, sa zbora na zbor, iz voza u voz, iz kafane u kafanu, ništa drugo neradeći no muteći javni mir i ubijajući kod građana poverenje u državu i njenu budućnost.“

Kada bi se ostvarila komunističke zamisli, Kraljevinu SHS zadesila bi nesreća kakva je zadesila Rusiju: građanski i međunarodni rat, pljačke „hrane i stoke po selima, a drugog imanja po varoši“. Ali, napominjao je tvorac Obznane, „bolesti boljševika koja se zove komunizam, oborila je samo Rusiju. Za nekoliko nedelja savladala je bila Mađarsku, ali je tamo prošla ostavljajući pustoš i pogibiju baš onih koji su hteli diktaturu. Inače, Amerika, Engleska, Francuska, Nemačka i druge uređene i bogate države suzbile su je u samom početku, negde lakše. a negde krvavo.“ Vladine mere, predviđene u Obznani, imale su da spreče komuniste u nameri da izazovu novo prolivanje krvi. Jer, proliveno je i suviše. Narod traži mir da bi lečio svoje ratne rane i patnje. Kako je navedeno u njoj samoj, Obznana je doneta da bi se obezbedila da Konstituanta obavi svoj posao „u redu i slobodi“, neometena „opštom obustavom rada“ i nemirima za koju su se, po Vladinom saznanju „sa više strana i iz više pouzdanih izvora“, komunisti spremali.

LiteraturaUredi

Spoljašnje vezeUredi