Обични врабац
Vrabac pokućar, vrabac obični, samo vrabac, domaći vrabac ili dživdžan (lat. Passer domesticus), je pripadnik porodice vrabaca (Passeridae). Naseljava većinu prostora Evrope i Azije. Danas je to najrasprostranjenija ptica na planeti.[2]
| Vrabac pokućar | |
|---|---|
| |
 Cvrkut vrapca (pomoć·info)
| |
-_Female_in_Kolkata_I_IMG_3787_(cropped).jpg)
| |
| Ženka vrapca pokućara | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Aves |
| Red: | Passeriformes |
| Porodica: | Passeridae |
| Rod: | Passer |
| Vrsta: | P. domesticus
|
| Binomno ime | |
| Passer domesticus (L., 1758)
| |
| |
| Karta rasprostranjenosti domaćeg vrapca:
prirodno stanište
oblast gde ih je čovek uveo
| |
Čovek ih je namerno ili nenamerno uveo u podsaharsku Afriku, u veći deo obe Amerike, na Novi Zeland i u Australiju. U Americi ga nazivaju engleskim vrapcem kako bi ga razlikovali od autohtonog američkog vrapca. U gradove Sjedinjenih Država su evropski vrapci masovno donošeni između 1850. i 1875. godine kako bi smanjili broj štetočina. Greška je kasno uviđena, a vrapci su se već odomaćili. Do 1883. godine su ih smatrali za štetočinu, a njihovo uvođenje kao katastrofu.[3]
Opis i ishrana uredi
Domaći vrabac je mala ptica dužine od 14 do 16 centimetara. Mužjak ima sivu krunu, obraze i stomak, dok su vrat i kljun crne boje. Na leto, kljun je plavo-crn, a noge su braon boje. U zimu, perje je blede i sumorne boje, dok je kljun žućkasto-braon. Ženka nema crnu boju na vratu, kljunu i glavi, niti sivu krunu. Mladi vrapci imaju tamnije braon paperje i perje, a kljun je svetložut.
Mladi vrapci se hrane larvama insekata, uglavnom larvama štetočina. Odrasli, između ostalog, jedu semenje i zrnevlje, a ponekad love i leptire. U proleće, vrapce privlači cveće, pogotovo žute boje, kojim se takođe hrane (šafran, jagorčevina).
Gnežđenje uredi
Vrapci se gnezde na različitim mestima: ispod strehe, u rupama i šupljinama zgrada, na puzavici i bršljanu oko kuća, na morskim grebenima i u žbunju. Gnezdo smešteno u bršljanu ili u rupi često je neuredno, izgrađeno od slamki i ostataka smeća i napunjeno perjem. Prostrana i dobro izgrađena gnezda su ona na drveću i u grmlju, najviše u seoskim krajevima.
Domaći vrapci su veoma agresivni oko otimanja mesta gde će se gnezditi i često nasilno uništavaju gnezda prethodnih stanara, a ponekad direktno grade sopstveno gnezda na postojeće, u kojem se nalaze živi ptići. Laste i ptice iz roda plave ptice (lat. Sialia) su posebno osetljive na ovakvo ponašanje.
Pet do šest prašnjavih jaja, išaranih crno-sivim pegama na krem beloj podlozi su tipičan opis jaja koja legu vrapci. Variraju u veličini i obliku, kao i u šarama. Domaći vrabac ima najkraći inkubacioni period od svih ptica — 10 do 12 dana. U Novoj Engleskoj, u SAD, ženka u toku leta može da izleže i do 25 jaja.
Domaći vrapci u svetu uredi
Domaći vrapci u Evropi uredi
U velikim delovima Evrope populacije domaćih vrabaca opada. U Holandiji, vrapci se čak smatraju za ugoženu vrstu ptica, a od 1980-ih godina njihov broj je prepolovljen. Ali, posle kosa, to je ipak druga najčešća ptica tamo. Trenutno se broj procenjuje na pola do milion parova. Slična je situacija i u Ujedinjenom Kraljevstvu gde je 64 % ukupne populacije nestalo u poslednjih 25 godina.[4]
Ukupna brojnost populacije u Evropi, na osnovu podataka IUCN Crvene liste, iznosi između 130 i 270 miliona jedinki[1].
Postoji nekoliko razloga zbog čega se smanjuje broj ovih ptica. Jedan od iznenađujućih je i uvođenje bezolovnog goriva, koje pri sagorevanju oslobađa visoko otrovna jedinjenja, kao što je metil nitrit.[5]
Domaći vrapci u Australiji uredi
Domaći vrapci su doneseni u Australiju između 1863. i 1870. godine. Prvobitno su pušteni u državi Viktorija, a potom i u ostale gradove, uključujući Sidnej, Brizbejn i Hobart na Tasmaniji. Ubrzo su postali štetočina u celoj istočnoj Australiji, ali se njihova invazija sprečila u Zapadnoj Australiji, gde se svaki primerak uništio.[6]
Domaći vrapci u Severnoj Americi uredi
Iako postoje podaci o opadanju brojnosti populacije, domaći vrapci su i dalje jedna od najčešćih ptica koje naseljavaju Severnu Ameriku. Populacija se procenjuje na približno 150 miliona.[7]
U SAD i Kanadi domaći vrabac je jedna od tri vrsta ptica koje nisu zakonom zaštićene. Druge dve vrste ptica su evropski čvorak i domaći golub. Sve tri vrste su uvedene i sada su najrasprostranjenije. Vrapci, kao i čvorci, ubijaju odrasle plave ptice i njihove mlade, kako bi zauzeli svoje područje za gnežđenje.[8]
Galerija slika uredi
-
Mladunče domaćeg vrapca -
Ženka domaćeg vrapca -
Markica Farskih Ostrva iz 1999. godine sa parom vrabaca -
Domaći vrabac -
Domaći vrabac -
Jaja domaćeg vrapca -
Vrapci u parku Čair u Nišu
.jpg)
.jpg)
Reference uredi
- ^ a b „IUCN Crvena lista ugroženih životinja - Domaći vrabac (Passer domesticus)”. Arhivirano iz originala 23. 11. 2007. g. Pristupljeno 24. 09. 2007.
- ^ „House Sparrow Control” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. septembar 2007) by The North American Bluebird Society Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. septembar 2012)
- ^ „House Sparrow History” by E.A. Zimmerman posted at Sialis
- ^ BBC Domaći vrabac (profil)
- ^ British Birds, vol 100, September 2007, p558.
- ^ „House Sparrow Fact Sheet” kod Australijskog muzeja
- ^ „House Sparrow (Passer domesticus)” by the Cornell Lab of Ornithology of Cornell University
- ^ „„Kontrolisanje gnezda plavih ptica“”. Arhivirano iz originala 28. 09. 2007. g. Pristupljeno 24. 09. 2007.
