Википедија

Oblast Mat

Oblast Mat (alb. Rrethi i Matit) je jedna od 36 oblasti Albanije. Ima 62.000 stanovnika (procena 2004), i površinu od 1.028 km². U središtu je zemlje, a glavni grad je Burel. Među ostalim značajnim gradovima u ovoj oblasti su Klos, Kraste, i Ulze.

Oblast Mat
Položaj
DržavaAlbanija
Admin. centarBurel
Površina1.028 km2
 — broj st.61.906
 — gustina st.60,22 st./km2
Vremenska zonaUTC+1

Obuhvata opštine: Baz, Burel, Gur, Derjan, Kljos, Komsi, Ljis, Macukul, Rukaj, Suč, Uljz i Džibr.

Ivan Jastrebov o Matu uredi

 
Albanac iz plemena Mati

Ivan Jastrebov je pisao o Matu kao graničnoj oblasti između Albanaca i Srba [1] Mat je planinski predeo kroz koji protiče istoimena reka, a nalazi se između Kroje (planinski greben) i Debra (reka Drim sa zapada i istoka), sa severa između planina Dukađina tj. Mirditije, a sa juga su planine Martineš i Ćafa Murizi. Taj predeo je bio poznat pod imenom Imafija (gr. Imata, po Homeru Imata ke Migdonia). Debarska Malesija tada nije više ulazila u sastav Mata. U doba Jastrebova tu su bila 4 bajraka: Zogolj, Oloman, Čeljs i Božić.

U bajraku Zogolj je bilo ovih 19 sela: Zogolj (150 kuća — u tom selu je kula Mat, a severozapadno od nje oblast Gorica), Šleu (40 kuća), Macokulj (40 kuća), Drinjan (50 kuća), Lizija (100 kuća), Ljač (30 kuća), Rumuli (35 kuća), Msuč (25 kuća), Burdžaet (50 kuća), Farec (20 kuća), Žaljišta-Dželišta-Delišta (20 kuća), Branica (20 kuća), Kastriot (10 kuća), Nanj (20 kuća), Vinjal (50 kuća), Mur (60 kuća), Selište (100 kuća), Lukinje (40 kuća), Kacinje (50 kuća). Ukupno oko 1000 kuća.

U bajraku Oloman su bila ova sela: Fuljčet (150 kuća), Kurdarej (100 kuća), Džur (100 kuća), Tuma (-), Turja (-). Ukupno 350 kuća. Olomani su potomci onih Alomana koji se pominju u grčkim spisima kao zapadni narodi i koji su se ovde naselili. Bili su najamnici u vojsci dukljanskog kralja Mihaila, poslatoj pod komandom njegovog zeta Longivardopulja (kojeg je Konstantin Bodin zarobio u bici kod Prizrena) protiv Romeje. Nakon razbojničkih poduhvata najamnici su se razišli.

U bajraku Čeljs su bila ova sela: Džur (100 kuća), Čelja (100 kuća), Seruja (80 kuća), Patejna (100 kuća), Fjuljčeti (50 kuća), Darsi (40 kuća), Burelja (50 kuća), Bazja (40 kuća), Pškas (?). Ukupno 570 kuća.

U bajraku Božić (a ne Bogšin, kao na karti) bila su sledećih 8 sela: Guri barf (50 kuća), Martineš (100 kuća), Šimraj (40 kuća), Bejan (20 kuća), Pazari (20 kuća), Čip (a ne Dsiper) (30 kuća), Kljosi (200 kuća), Skender (200 kuća).

Guri barf je bila letnja rezidencija Skenderbegove žene tokom prvih godina bračnog života i dok je Turci još nisu zauzeli. Ispod planine na kojoj se u doba Jastrebova nalazila citadela, leži zapuštena i u ruševinama široka plodna dolina. Tu se navodno rodio Aleksandar Makedonski pored Pelje na pola sata u selu Muzaki. Efendi Vasa, u doba Jastrebova gubernator Libana, u vreme Berlinskog kongresa se tendenciozno trudio u korist Arbanasa i pisao je kako je Mat - Makedonija i da je u susedstvu Mata mesto Pela. Cilj Vase je bio dokazati da je Aleksandar Makedonski bio Albanac i rodio se u Matu, iako je poznato da se Aleksandar rodio u Peli 356. godine p.n.e., ruševine blizu Soluna. I po Brleciju Mat je Makedonija jer se sreću izrazi Aemathia sev. Macedonia. Božidar Vuković je Podgoricu i Zetu smeštao u maćedonske predele (Maća, Mat), a i mitropolit skenderijski Mardarije Uskoković (u doba Sv. Vasilija Ostroškog) se titulisao i sa makedonskim imenom. Skenderija je turcizirano Aleksandrija, kao i Skadar od Aleksnadar. Nesporan je jak uticaj Aleksandar Makedonskog kako u svetu tako i na prostoru Zete, gde mnogi nazivi mesta (gradovi, crkve, sela, jezera...) nose naziv po njemu (Skadar - Aleksnadar, Lješ - Alesio, Lješanska nahija, Lesendro ostrvo na Skadarskom jezeru, Ulcinj - Licin, Manastir Svetog Aleksandra u Orošu (iako je hram posvećen svecu istoga imena), nekadašnja crkva sv Aleksandra kod sela Veliki Mikulići, Skenderbeg znači Aleksandar beg), Leka Dukađin nosi ime po Aleksnadru... U Donjoj Albaniji ili staroj Dalmaciji, čija je granica počinjala kod reke Mat, car Dioklecijan je izveo iz Italije Pitele koje je nazvao Rimljanima. Da se latinizovanje ovde nije primalo, o tome svedoči Farlati govoreći da nije bilo lako širiti latinstvo u grčkim zemljama, kao među Srbima. [2] [3] Otuda su severnji krajevi Albanije (srpski) lakše pokatoličeni nego južniji, koji su bili pod uticajem Grka. Moguća je povezanost imena Dalmacija i Mat, Maća, Makedonija. U Albaniji imamo i 2 kule koje nose ime i po oblasti na kojima su se nalazili, kula Mat i tvrđava Dalmacija. U štampanom tomu hrisovulje sabranih kanona cara Justinijana navedene su i granice Gornje i Donje Albanije. Gornja je počinjala od Krojskog vladičanstva, a donja od Lješkog. [4] Albanolog Kaplan Burović navodi podatak da su Albanci u Skadar silazili sa gora srednje Albanije (Mata) da trguju. [5] Po tome, to je bio donji kraj, u starini donji Mat, donja Makedonija, Dalmacija, što potvrđuje i Dalmacija (tvrđava u Albaniji).


U 4 bajraka je bilo 2370 kuća, po zvaničnoj evidenciji 5200 muškaraca, dok je stvarno bilo do 20.000 muškaraca.

Ni jedno od pomenutih sela nije poznato samo Diljbiništ jer je pre tridesetak godina od kada je to Jastrebov pisao, bio rezidencija episkopa, i selo Skure, jer je spomenuto u životopisu Skenderbega. U selu Milot je bila latinska parohija. Zogolj (Soko - sokolovci, zog je ptica uopšte) je tada bilo glavno mesto u Matu, gdje je bila i rezidencija kajmakama. Tada je kajmakam bio Dželal-paša Zogolj, poreklom iz zetskog plemena Bušatlija, iz sela Bušata kod Skadra. Pazarni dani za žitelje Mata su bili u četiri mesta. Nedeljom se bazar održavao u selu Lizija (sat južno od Zogolja). U selu Čelja (Čeljski i Olomanski bajrak) četvrtkom, a za bajrak Božić subotom pored sela Bejan. Za sela Zogoljskog bajaka bazar se održavao i petkom u selu Drnjane, severno do Zogolja. Kupci pod otvorenim nebom održavaju kupovinu. U zimsko vreme su se pravile zemunice pokrivene slamom. Tada je putovanje kroz Mat za strance potrebovalo pratioca, Arnautina kojega svi poznaju (Jastrebovu je pratilac spasio glavu u selu Vinjal gde se jedan Arnaut pobunio što Jastrebov posećuje njihov kraj). [6]

U starija vremena, današnja tradicionalna albanska, je bila srpska narodna nošnja. Jastrebov je zapisao da je nošnja Fanda tj. uopšte Dukađinaca, gotovo sasvim ista kao nošnja Maćana, Šaljana i Crnogoraca… uske gaće, bele kapice… to je čisto srpska odeća iz starih vremena. U takvu nošnju je bila odevena cela srpska vojska kada je protiv pobunjene Srbije krenuo car Manojlo (prema svedočenju Kinama kojeg citira Panta Srećković). Kinam je zapisao: Približivši se reci Tari, pre sunčanog zalaska, vizantijska vojska uvide bezbrojnu množinu naoružanih Srba… Odelo im je bilo: dolame, uske gaće i bele kape…[7][8] Selo Ljura je bilo poznato po proizvodnji crnog valjanog sukna za arnautski đurdin - poznatu arnautsku džoku s kratkim rukavima i sa dodatkom za pokrivanje glave. Kažu da je Arnauti nose u znak žalosti za Skenderbegom. To mišljenje je kod Arnauta rasprostranjeno isto kao kod Crnogoraca mišljenje da oni njihove kapice (fesove) sa crnim obodom nose u znak tuge i žalosti zbog propasti carstva na Kosovu polju. [9]

Rečani su siromašni i bukvalno idu u odeći Adama i Eve. Više liče na divlje zveri nego na ljude. Rečani su poznati po lopovliku i ne znaju ni za kakvu besu, jednako kao i Čidinci. Ako etnograf želi upoznati pravi tip Albanaca, morao bi proći kroz Reč, Čidnu, Fandi. Ovde su Pulata, Nikaj, Merturi. Tu se mogu videti pravi potomci Albanaca, oni pak koji se danas (tada - u doba Jastrebova) nzivaju Albancima ni najmanje nisu Albanci. Govore albanski, smatraju se Albancima, ali to je slovenski i rimski tip, od romanizovanih Dardanaca, Skordiska, Besa, Tribala i drugih naroda koji su tu boravili. Arnautin je tanak, nizak, crnomanjast - u njemu ima nešto cigansko-etiopsko, feničansko.

Čitavim predelom, tj. Debrom, Matom, Dukađinom i dr. sa Dračem vladao je srpski kralj Jovan Vladimir. Taj predeo se zvao Trivalija (Tribalija). Kasnije Trivalijom vlada kralj Vladislav, kao i gradom Dračem. Posle opet vladaju srpski kraljevi i carevi. Za vreme Dušana vladao je njegov šurak Komnin i bio je vrhovni upravitelj Albanije. [10]

Reference uredi

  1. ^ Jastrebov, Ivan (2018). Stara Srbija i Albanija, pp. 469. Beograd: Službeni glasnik. 
  2. ^ Farlati, Danijele. Illyricum sacrum, VII, pp. 196. 
  3. ^ Jastrebov, Ivan (2018). Stara Srbija i Albanija, pp. 512. Beograd: Službeni glasnik. 
  4. ^ Jastrebov, Ivan (2018). Stara Srbija i Albanija, pp. 512. Beograd: Službeni glasnik. 
  5. ^ Burović, Kaplan (2014). Skadar, pp. 20. Niš: Štamparija Vuktorija. 
  6. ^ Jastrebov, Ivan (2018). Stara Srbija i Albanija, pp. 452. - 466. Beograd: Službeni glasnik. 
  7. ^ Jastrebov, Ivan (2018). Stara Srbija i Albanija, pp. 390. Beograd: Službeni glasnik. 
  8. ^ Srećković, Pantelija (1884). Istorija srpskog naroda knj. 1., pp. 216. Beograd: Kraljevsko-srpska državna štamparija. 
  9. ^ Jastrebov, Ivan (2018). Stara Srbija i Albanija, pp. 464. Beograd: Službeni glasnik. 
  10. ^ Jastrebov, Ivan (2018). Stara Srbija i Albanija, pp. 466. Beograd: Službeni glasnik. 

Spoljašnje veze uredi

 
Oblast Mat na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Област_Мат&oldid=26956650”