Oblačnost

Oblačnost predstavlja ukupnost oblaka koji su uočljivi na nebu, posmatrano u određenom trenutku ili periodu. Izražava se u desetinama od 0 do 10 ili u procentima pokrivenosti neba oblacima. Oblačnost je jedna od najvažnijih klimatskih elemenata.

Nebo prekriveno kumulusima

Pogled na Ben Nevis, najoblačnije mesto na svetu

Merenje oblačnosti

Za merenje oblačnost ne postoji nikakav instrument. Ona se procenjuje „odoka“, prostim osmatranjem neba. Ukoliko se na svodu ne uočavaju oblaci, onda je vreme vedro, ako je pokrivenost do pet osmina to je umereno oblačno, dok u slučaju celokupne pokrivenosti neba, govorimo o potpuno oblačnom vremenu. U slučaju kada su oblaci „razbacani“ po nebu, pristupa se njihovom vizuelnom grupisanju o određivanju oblačnosti. Meteorologija i klimatologija bave se osmatranjem, proučavanjem i definisanjem ovog klimatskog elementa.

Godišnji tok oblačnosti

Relativna vlažnost i oblačnost imaju uglavnom podudarne godišnje tokove. Najveća oblačnost je oko ekvatora, u suptropskim predelima tokom zime, kao što je i slučaj sa umerenim pojasom. Najmanja oblačnost je u polarnim predlima i u letnjim mesecima u umerenom pojasu. Prosečna oblačnost na planeti Zemlji je 54,4% (tj, 5,5). Ona je uvek veća iznad okeana, a manja iznad kopna. Posmatrano po mesecima u godini — jul je najoblačniji, a mart i april su najvedriji. Na kartama se ovaj trend najvernije prikazuje izonefama. Mesto sa najvećim iznosom oblačnosti na svetu je Ben Nevis u Škotskoj.

Oblačnost u Srbiji

U Panonskoj niziji godišnji iznos oblačnost ti je prilično mali, samo 56%. Najmanji je u julu i avgustu — 37-40%, a najveći u decembru — 73%.

U Planinskoj oblasti prosečna godišnja oblačnost ima vrednost od 55-60%. Raste od istoka ka zapadu i od severa ka jugu. Decembar je najoblačniji mesec sa oko 80%, a leti, tokom jula i avgusta dostiže 20-40%.

Vidi još

• Oblak
• Klimatski elementi
• Meteorologija

Spoljašnje veze

• Republički hidrometeorološki zavod Srbije
• MeteoLogos - svet meteorologije
• Vremenska prognoza

Literatura

• Mastilo, N. (2005): Rečnik savremene srpske geografske terminologije, Geografski fakultet, Beograd
• Dukić, D. (2006): Klimatologija, Geografski fakultet, Beograd
• Rodić D. i Pavlović M. (1994): Geografija Jugoslavije 1, Savremena administracija, Beograd