Огњем и мачем

Ognjem i mačem je istorijski roman nobelovca Henrika Sjenkjeviča, prvi deo Sjenkjevičeve Trilogije, koja opisuje istoriju Državne zajednice Poljske i Litvanije u 17. veku.

Ognjem i mačem
Przygoda.jpg
Prvi susret Jana Skšetuskog i Jelene.
Nastanak
Orig. naslovOgniem i mieczem
AutorHenrik Sjenkjevič
ZemljaPoljska
JezikPoljski
Sadržaj
Žanr / vrsta delaistorijski roman
Temeustanak Bogdana Hmeljnickog
LokalizacijaUkrajina; 17. vek
Izdavanje
Datum1884.
Broj stranicaoko 900

IstorijaUredi

Roman je objavljen 1884, po rečima autora, "da ohrabri srca" [1]Poljaka nakon podela Poljske krajem 18. veka.

TemaUredi

Roman se dešava u Ukrajini 1648, za vreme ustanka Bogdana Hmeljnickog.

Osnovni zaplet romana je ljubavni trougao i sukob između poljskog vlastelina Jana Skšetuskog i kozačkog vođe Jurka Bohuna, koji se bore za ruku ukrajinske kneginje Jelene Bulihove. Roman opisuje istorijske ličnosti i događaje iz poljske perspektive, sa puno simpatija za poljsku vlastelu koja je individualizovana kroz epizodne likove, među kojima se ističu likovi pana Zaglobe i Longina Podbipjente, koji su prikazani kao vitezovi i branioci hrišćanstva, dok se ustanici optužuju za pokolje, antisemitizam i savez sa Tatarima, neprijateljima otadžbine i vere. Pokolj poljaka i Jevreja naziva se zločinom, dok se pokolj ukrajinskih seljaka naziva pravdom:[1]

"...a što prema buntovnicima nema milosti, to je zasluga, a ne greh...Gde mi možete pokazati slična čudovišta?Gde ima onakvih divljaštava kakva su oni vršili nad ženama i decom?Gde onakvih strašnih zločina? I zato su kolac i vešala preterani? Fuj,fuj!"

Pukovnik Zaćviljihovski o pobunjenim kozacima.[2]

Istorijski događaji obuhvataju ustanak Hmeljnickog do bitke kod Berestečka (1651) .

ZapletUredi

 UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis!

Prvi deoUredi

U proleće 1648. husarski poručnik Jan Skšetuski, u službi poljskog magnata (velikaša), kneza Jeremije Višnjoveckog, u ukrajinskoj stepi spasava od razbojnika nepoznatog vlastelina, Bogdana Hmeljnickog, koji beži kozacima u Zaporošku Siču na Dnjepru. Skšetuski na putu sreće mladu kneginju Jelenu Bulihovu, dešava se ljubav na prvi pogled, i oni se vere uprkos otporu njene porodice, koja je obećala njenu ruku mladom kozačkom atamanu Jurku Bohunu. Skšetuski odlazi kao poslanik u Siču, ali je ranjen i zarobljen, pošto Hmeljnicki postaje kozački hetman (vrhovni zapovednik), sklapa savez sa Tatarima i podiže bunu protiv Poljske. Poljska vojska je poražena od kozaka i Tatara kod Žutih voda, na granici Ukrajine, a zatim, još teže, kod Korsunja. Hmeljnicki poklanja slobodu Skšetuskom.

Za to vreme, Bohun saznaje za Jeleninu veridbu i ubija njenu porodicu u pokušaju da je otme, ali je ranjen u okršaju. Jelenu spasava Zagloba, stari poljski vlastelinčić koji živi od Bohunove milosti, ubeđen da je pobuna kozaka osuđena na poraz. Nakon bitke kod Korsunja pobuna uzima maha, i Zagloba prerušen u prosjaka odvodi Jelenu na sigurno, u tvrđavu Bar. Prvi deo romana završava susretom pana Zaglobe i Skšetuskog, i vestima da je Bar osvojen.

Drugi deoUredi

Jelena je zarobljena, ali je Bohun, iskreno zaljubljen, nije povredio. Za to vreme, privatna vojska kneza Višnjoveckog, sa Skšetuskim i Zaglobom, odnosi nekoliko pobeda nad kozacima i čini svireposti nad zarobljenicima, koje glavni junaci romana, koji je pisan iz poljske i vlastelinske perspektive, pravdaju kao zasluženu kaznu zbog izdaje otadžbine. Umire poljski kralj Vladislav, i Poljska je u neredu dok traju izbori za novog kralja: izabran je Jan Kazimir, pristalica pomirenja i pregovora sa kozacima. Skšetuski odlazi na pregovore sa poljskom delegacijom kako bi tražio Jelenu, ali pregovori propadaju. Poljska je strahovito potučena kod Pilavaca.

Za to vreme, Bohun je upućen kao kozački poslanik na izbore u Varšavu, ali se tamo sreće sa Zaglobom i pada teško ranjen u dvoboju sa poručnikom Volodijevskim. Ranjen, Bohun odaje Jelenino skrovište Ženđanu, poljskom sluzi koga smatra za prijatelja, ali ga ovaj izdaje. Zagloba, Volodijovski i Ženđan spasavaju Jelenu, ali je ponovo gube u napadu Tatara. Jelena i Ženđan beže, a ostali junaci i Skšetuski opsednuti su od kozaka u Zbaražu.

Opsada Zbaraža, koji junački brani knez Višnjovecki, predstavlja vrhunac romana: u pokušaju da dovede pomoć, herojski gine litvanski vlastelin Longin Podbipjenta. Nakon teških iskušenja, Skšetuski uspeva da se probije do kralja i opsednuti su spašeni, a sa kozacima je potpisano primirje. Roman završava ponovnim susretom Skšetuskog i Jelene, i epilogom u kome je opisan završetak kozačkog ustanka i sudbine Bohuna i Hmeljnickog[1].

EkranizacijaUredi

Poljski film "Ognjem i mačem" snimljen je 1999. godine[3].

ReferenceUredi

  1. ^ a b v Henrik, Sjenkjevič (1989). Ognjem i mačem. "Nikola Nikolić"). Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 978-86-367-0276-5. OCLC 780991926. 
  2. ^ Sienkiewicz 1989, str. 348.
  3. ^ Hoffman, Jerzy (8. 2. 1999), With Fire and Sword, Izabella Scorupco, Michal Zebrowski, Aleksandr Domogarov, Pristupljeno 4. 4. 2018 

LiteraturaUredi