Odliv mozgova
Odliv mozgova je emigracija radno sposobnih, visokoobrazovanih pojedinaca u potrazi za bolje plaćenim ili poslom pod boljim uslovima, što uzrokuje da mesta iz kojih odlaze gube ove kvalifikovane ljude, odnosno „mozgove“. Odliv mozgova karakterističan je za zemlje u razvoju.
Vrste uredi
- Organizacijski: Odlazak talentovanih, kreativnih i visoko kvalifikovanih radnika iz velikih koroporacija npr. Jahu [1] ili Majkrosoft.[2] Ovo se dešava kad zaposleni primete da su uprava i bogatsvo kompanije nestabilni ili neaktivni, pa samim tim nisu u mogućnosti da idu u korak sa njihovim ličnim i profesionalnim ambicijama.
- Geofrafski: odlazak visoko obrazovanih pojedinaca i fakultetski obrazovanih iz svog mesta prebivanja u metropole.[3]
- Industrijski: Premeštanje radnika tradicionalnih veština i zanata iz jednog industrijskog sektora u drugi.[4]
Kao što je slučaj i sa ostalim ljudskim migracijama, društveno okruženje se smatra ključnim razlogom za ovu smenu ljudske populacije. U zemljama iz kojih se odlazi manjak šansi, politička nestabilnost ili ugnjetavanje, ekonomska depresija, opasnost po zdravlje i slično, doprinose odlivu mozgova, dok zemlje domaćini obično nude bogate šanse, političku stabilnost i slobodu, razvijenu ekonomiju i bolje uslove života koji privlače talente. Na individualnom nivou uticaj porodice (npr. bližnji koji žive u inostranstvu) kao u profesionalne sklonosti, ambicije u karijeri i drugi motivacioni faktori mogu biti uzeti u obzir.
Poreklo i upotreba uredi
Termin „odliv mozgova“ skovan je od strane Kraljevskog društva da opiše emigraciju naučnika i tehnologa u Severnu Ameriku iz postratovske Evrope. Drugi izvor tvrdi da je ovaj termin prvobitno korišćen u Velikoj Britaniji da opiše priliv indijskih naučnika i inženjera.
Dobitak u mozgovima jeste suprotan fenomen koji se koristi kada postoji visok stepen imigracije tehnološko kvalifikovanih osoba. Postoje druge relevantne fraze kao što su cirkulacija mozgova, trošenje mozgova.
Cirkulacija mozgova se odnosi na odlazak mladih na usavršavanje u inostranstvo. Međutim uobičajeno je da većina zemalja u razvoju, ipak, pati od odliva mozgova jer emigrirani intelektualci odbijaju da se vrate. Neki migranti se pak vraćaju u rodnu zemlju ili postaju transnacionalni, sa domovima u različitim državama.
Podaci o odlivu mozgova u Srbiji uredi
Prema podacima ankete za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu o karakteristikama migracija 1994. i 1999. godine, u periodu devedesetih na duže vreme, i verovatno trajno, iselilo se 5% ukupnog stanovništva, što je više nego u ranijim decenijama. Prema podacima dobijenih anketom ISFF izrazitu većinu (91%) čine osobe mlađeg i srednjeg uzrasta (manje od 40 godina) i to najčešće studenti i ljudi sa visokim obrazovanjem. Prema ovom istraživanju Srbija je tokom 90-ih izgubila znatan deo svoje najbolje potencijalne radne snage.[5] Ni posle 2000. godine, situacija se nije poboljšala.
Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je po odlivu mozgova na 139. od 142 mesta. [6]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Efrati, Amir. „Yahoo Battles Brain Drain”. Wall Street Journal. Pristupljeno 4. 11. 2013.
- ^ Yarrow, Jay (13. 11. 2012). „The Microsoft Brain Drain”. Business Insider. Pristupljeno 4. 11. 2013.
- ^ Beaubien, Jason (21. 3. 2008). „Midwest Struggles to Stem Brain Drain”. NPR. Arhivirano iz originala 27. 4. 2015. g. Pristupljeno 4. 11. 2013.
- ^ „The Federal Employment Crisis”. Washington Post. 31. 10. 1999. Pristupljeno 4. 11. 2013.
- ^ Silvano Bolčić, Iseljavanje radne snage i odliv mozgova iz Srbije tokom 90-tih. u: Silvano Bolčić i Anđelka Milić (ur.) Srbija krajem milenijuma - razaranje društva, promene i svakodnevni život, Filozofski fakultet - Institut za sociološka istraživanja, Beograd, 2002.
- ^ „Vreme obrazovanja - Odliv mozgova: Zbogom pameti”. www.vreme.com. Pristupljeno 25. 3. 2020.