Okean (mitologija)
Okean (grč. Ὠκεανός [Ōkeanós] — Okeanos, lat. Oceanus — Okeanus; „Okean“), sin boga neba Urana i majke zemlje Geje, najstariji Titan.[1]
| Okean | |
|---|---|
 Statua Okeana, Muzej Arheologije u Istanbulu | |
| Porodica | |
| Potomstvo | Okeanide i rečni bogovi |
| Roditelji | Uran i Geja |
| Porodica | Tetija, Hronos, Reja, Teja, Hiperion, Temida, Krij, Mnemosina, Kej, Feba, Japet, Kiklopi i Hekatonhiri |
Mitologija uredi
Okean je bog beskonačnih i beskrajno dubokih voda što su okruživale zemlju. U burnim događajima u „svetu mitova“, Okean se umešao samo jedanput, ali veoma uspešno. U borbi Zevsa protiv titana Krona, pomogao je Zevsu da ga savlada i da Zevs sebe proglasi najvišim bogom. pod Zevsovom vladavinom, Okean je mirno i spokojno, daleko od sveta, živeo i nije imao obavezu da prisustvuje savetu bogova, a uživao je poštovanje svih bogova.
Sa svojom ženom Tetijom je imao nebrojno potomstvo — pre svega sve reke koje su ulivaju u more (Od reka u Srbiji to je bio samo Dunav koji se u ta vremena zvao Istar).
Neki učenjaci veruju da je Okean vladao svim morskim vodama, uključujući Mediteransko more i Atlantski okean, najveće dve vodene mase poznate Starim Grcima. Vremenom, kako se geografija razvijala, Okean je postao vladar manje poznatih voda Atlantika, a Posejdon, iz mlađe generacije bogova, vladao je Mediteranom.
Okean se razlikuje od Ponta, boga morskih dubina i „unutrašnjih mora“ koja su bila dostupna ljudima. Okean je, kao bog „spoljneg mora“, ljudima nedostupnog, bio nakon Zevsa najdostojanstveniji bog.
