Okružna milicija (Engleska)

Okružna milicija (engl. Trained Bands, doslovno "Obučene čete") je vojna organizacija koja je postojala u Engleskoj i njenim kolonijama od 16. do 18. veka, sastavljena od naoružanih građana i zemljoposednika, okupljenih u vodove, čete i pukove po teritorijalnom principu, koji su pozivani pod oružje u trenucima krize.[1] Ove jedinice odigrale su važnu ulogu u prvoj fazi engleskog građanskog rata.[2]

Formiranje

uredi

Obučene čete formirane su oko 1570, u drugoj deceniji vlade Elizabete I, kao odgovor na razvoj naoružanja i taktike u kontinentalnoj Evropi. Upotreba pešadijskih jedinica naoružanih kopljem i puškom-koje su uspešno koristile Španija i Holandija-zahtevala je standardizovanu (usklađenu) obuku i opremu, koja se nije mogla postići u tadašnjoj engleskoj vojsci. Ona se zasnivala na srednjovekovnim ustanovama feudalne obaveze, oslanjajući se na odrede (pratnje) velikaša i većinom neobučene (i raznoliko opremljene) regrute iz sposobne muške populacije od 16. do 60. godine, ojačane stranim najamnicima.[1]

Organizacija

uredi

Osnivanjem Obučenih četa, svaki okrug u Engleskoj bio je obavezan da opremi sopstveni odred (jedan ili više pukova) modernim oružjem[3] (o trošku svih posednika) i redovno ga obučava u modernoj taktici i rukovanju kopljem i puškom (pod nadzorom profesionalnih vojnika). Služba u Obučenim četama bila je obavezna za sve zemljoposednike, kućevlasnike i njihove sinove, tj. za ljude koji su imali svojinu, pa tako i interes da brane državu od stranog napada ili unutrašnje pobune. U praksi, sluge i plaćeni zamenici često su slani na vojne vežbe koje su održavane bar jednom godišnje (ili jednom mesečno tokom leta).[2]

Oficiri

uredi

Okružnom milicijom komandovali su okružni poručnici ili namesnici (engl. lords-lieutenant), koje je postavljao kralj, obezbeđujući tako kruni direktnu kontrolu nad lokalnom vojskom.[2] Funkcija poručnika bila je visoko dostojanstvo rezervisano za velikaše najbliže kralju, koji većinom nisu stanovali u okrugu, a bili su zauzeti brojnim drugim funkcijama (tako je Viljem Kompton, grof od Northemptona, u periodu 1617-30. bio poručnik čak 5 okruga u Engleskoj i 11 u Velsu). Zato su u praksi milicijom komandovali lokalni službenici, koje su poručnici birali među lokalnom vlastelom: potporučnik (engl. deputy-lieutenant), zadužen za administraciju, okružni inspektor (engl. Muster Master, doslovno starešina smotre), koji je nadzirao vojnu obuku, disciplinu i opremu, i kapetani-koji su komandovali pojedinim četama (tako je Šropšir na 600 pešaka imao 4 kapetana). Okružni inspektori bili su jedini plaćeni oficiri u Engleskoj (1635. dobijali su po 50 funti godišnje): uslov za njihovu službu bilo je prethodno iskustvo u stranim ratovima.[1]

Vojnici

uredi

Iako je glavninu milicije činila pešadija, svaki okrug opremao je i jednu četu (ili vod) konjanika. Veličina okružnih odreda bila je različita; po pravilu, primorski okruzi (kao prva linija odbrane) davali su veće jedinice: 1635. okrug Daram opremio je 811 pešaka, Linkolnšir 1.800, a Dorsetšir 1.500 (1638. povećano na 2.140 u 3 puka). Za razliku od njih, kontinentalni (neprimorski) okruzi davali su znatno manje: 1638. Šropšir je opremio 600 pešaka (341 musketar i 259 kopljanika) i 100 konjanika, Vuster 800, Češir 600, Stafordšir 400, Herefordšir 480, a Montgomeri svega 300 pešaka.[1]

Ove okružne jedinice bile su sastavljene od manjih kontingenata pojedinih mesta i gradova: tako je gradić Ladlou u Češiru, sa oko 2.600 stanovnika (1632), o svom trošku opremio 24 pešaka (12 musketara i 12 kopljanika), koji su činili jedan vod (engl. squadron)-po ondašnjim standardima trećina ili četvrtina čete, koja je imala 75-200 pešaka-kojim je komandovao lokalni podoficir-vodnik (engl. corporal). Po sačuvanim izvorima, među vojnicima iz Ladlova je bilo pekara, stolara, zidara, obućara, šeširdžija, starih od 18 do 42 godine, koji su služili dobrovoljno u trajanju od 4 do 15 godina i često nasleđivali mesto vojnika od svojih očeva (mada se u vreme mira, njihova služba svodila na svega nekoliko dana godišnje provedenih na vojnoj vežbi). Za vreme provedeno na vežbi ili u ratu, vojnici su primali platu, koja je 1640. iznosila 2-2.5 šilinga dnevno, uz hranu i piće o trošku okruga (u isto vreme, dnevnica majstora zidara ili stolara iznosila je 1 šiling i 2 penija). Za razliku od vojnika u miliciji, profesionalni vojnici za službu u inostranstvu mobilisani su prinudno među nezaposlenima, gradskom sirotinjom i sitnim prestupnicima.[1]

Oprema

uredi

Svaki vojnik u miliciji opremao se i plaćao o trošku 3 ili više imućnijih građana ili zemljoposednika (uključujući i vlastelu), koje je određivao okružni potporučnik: oni su bili dužni da se lično pojave na godišnjoj smotri, kako bi odgovarali za eventualne nedostatke u opremi svog vojnika. Zastarela, nepotpuna ili dotrajala oprema morala je za narednu smotru biti zamenjena novom. Tako je za izdržavanje 24 vojnika iz Ladlova, 1627. bilo zaduženo 84 građana, a 1640. čak 116 građana. [1]

Po vojnom priručniku iz 1625. visoki vojnici naoružavani su kopljima, a snažni i plećati musketama (zbog težine oružja). Po preporukama kraljevskog Saveta (engl. Privy Council) iz 1638. (engl. Instructions for Musters), oprema kopljanika sastojala se od oklopa, koplja (dugog 15-16 stopa bez vrha) i kratkog mača. Oklop se sastojao od šlema (tipa morion), okovratnika (engl. gorget) i čeličnog prsnika sa oklopom za butine (engl. cuirass with tassets)[4]. Oklop se obavezno mazao crnom bojom, kako bi se sačuvao od rđe. Primera radi, na smotri iz 1628. samo jedan od 12 kopljanika iz Ladlova imao je kompletan oklop, 1639 . imala su ga četvorica, a 1640. desetorica.[1]

Po preporukama iz 1638. obavezna oprema musketara sastojala se od muskete fitiljače (cevi od 4 stope, kalibra 12 zrna u 1 funtu olova) sa račvastim osloncem za cev, redenika sa fišecima baruta, mača sa pojasom i kanijama (do 1625. imali su bodeže) i šlema. Sve muskete u jedinici morale su biti istog kalibra. Dodatna oprema uključivala je kalup za zrna, fišekliju (torbu za zrna) i šipku za čišćenje cevi. Osim ove opreme, musketari su nosili sopstvena civilna odela. Provera opreme na smotrama često je pokazivala nedostatke: tako od 12 musketara iz Ladlova, na smotri 1640. petorica nisu imali šlemove, a dvojica redenike. 1639. troškovi potpune opreme za jednog musketara iznosili su 2 funte, 8 šilinga i 6 penija (tj. 582 penija, ili 42 dnevnice školovanog majstora), podeljeno na 5 građana.[1]

Obuka

uredi

Sačuvana dokumenta pokazuju da je vojna obuka (engl. Drill) okružne milicije u vreme Čarlsa I (1625-49) vršena u proseku 3-4 dana godišnje, što se u vreme ratne opasnosti povećavalo na 3-7 vojnih vežbi od po 2 dana. Instrukcije kraljevog Saveta iz 1626. preporučuju obuku vojnika u marširanju i korišćenju oružja najpre pojedinačno, a zatim postepeno po vrstama (po 6 vojnika), vodovima (4 vrste po 6 vojnika, četvorica u redu-6 po dubini), četama (3-4 voda) i pukovima (4 čete).[1]

U ratu

uredi

Najveći problem sa korišćenjem milicije u ratu bila je zakonom dozvoljena ustanova zamene-koja je dozvoljavala imućnim vojnicima da u trenucima krize unajme zamenike, većinom potpuno neobučene. Engleska okružna milicija prvi put se borila u biskupskim ratovima (1639-40), gde se pokazala veoma loše, a zatim u početnoj fazi građanskog rata (1642-47), gde je u početku predstavljala glavninu pešadije na obema stranama. Nedostatke okružne milicije Parlament je rešio formiranjem Vojske novog obrasca (engl. New model army), a rojalisti tako što su razoružali miliciju u oblastima pod svojom kontrolom, a zatim njenu opremu iskoristili za naoružavanje dobrovoljaca.[1]

Reference

uredi
  1. ^ a b v g d đ e ž z i Worton, Jonathan (2013). LUDLOW'S TRAINED BAND: A STUDY OF MILITIAMEN IN EARLY STUART ENGLAND. Journal of the Society for Army Historical Research, vol. 91, No. 365. str. 4—23. Pristupljeno 18. 1. 2020. 
  2. ^ a b v „Trained Bands”. bcw-project.org. Pristupljeno 18. 01. 2020. 
  3. ^ "Modernim" u 16. veku, tj. kopljima i puškama (engl. pike and musket).
  4. ^ 1625. izbačen je iz upotrebe oklop za ruke i ramena (engl. vambraces and pauldrons).