Oleg Vešti

Oleg (strus. Олег, stnord. Helgi ili Helgu; 882—912), poznatiji kao Oleg Vešti (rus. Олег Вещий), bio je varjaški novgorodski knez (od 879) i kasnije kijevski (od 882), koji je vladao Rusima. Olegu se pripisuje da je pomerio prestonicu iz Novgoroda u Kijev i tako postavio temelje za jaku drevnu kneževinu Kijevsku Rusiju. Pretpostavlja se da je Oleg bio Rjurikov brat, osnivač dinastije Rjurikovič, koja je vladala ruskom kneževinom.

Oleg Vešti
Oleg pored kostiju svoga konja (crtež iz 1899).
Lični podaci
Datum rođenja	9. vek
Mesto rođenja	Skandinavija, (današnja Švedska)
Datum smrti	912.
Mesto smrti	Kijev, Kijevska Rusija
Grob	Stara Ladoga
Dinastija	Rjurikoviči
Knez Kijevske Rusije
Period	882—912.
Prethodnik	Askoljd i Dir
Naslednik	Igor I Kijevski
Knez Novgoroda
Period	879—912.
Prethodnik	Rjurik
Naslednik	Igor I Kijevski

Dobio je nadimak Vešti (rus. Вещий — „Prorok”, „Vidovnjak”, analogno — „Veštac”), jer je dobro donosio odluke za budućnost. Prema letopisima vladao je od 882. do smrti 912.

Biografija

Ime Oleg je skandinavskog izvora, potiče iz reči Helgi, što na skandinavskom (staronormanski) znači „posvećen Bogu”.

Postoji više verzija o njegovom rodu, u letopisu Povest minulih leta Oleg se pominje kao Rjurikov rođak. Posle Rjurikove smrti 879. rukovodio je Novgorodom, dok je Rjurikov sin Igor bio još maloletan. Po verovanju Oleg je bio pagan.

Pohod prema Kijevu

Oleg pokazuje varangijskim vođama novog vladara Kijeva, kneza Igora, nakon čega ih posječe (Radživilijeva hronika, 16. vek.)

882. krene na pohod prema Smolensku i Ljubeču. Od tamo je po Dnjepru otplovio do Kijeva, gde su vladali varangijski kneževi Askoljd i Dir. Oleg ih je pozvao kod svojih brodova i rekao im da oni nisu kneževi, a on je roda kneževog (Rjurikov rod) („Вы неста кнѧзѧ ни роду кнѧжѧ, но азъ єсмь роду кнѧжѧ.”) i pri tome najavio budućeg kneza, mladog Igora, sina Rjurikovog.

Prema Ikonovskijem letopisu Oleg je na prevaru pozvao varangijske vođe na brod, gde im je rekao: „Ja sam knez, a ovo je Rjurikov knežević Igor.” („Аз есмь Олег князь, а се есть Рюриков Игорь княжичь.”), nakon čega ih je ubio. Kijev se Olegu vrlo dopao pa je želeo da taj grad postane majka ruskih gradova (матерью городов русских). Tako je napravio drugi centar ruske drevne kneževine, Kijevske Rusije (prvi je bio Novgorod). U narednih 25 godina Oleg je podjarmio okolna plemena a nekima plemenima naložio danak umesto Hazarskog kaganata („Я неприятель им, а с вами у меня никакой вражды. Не давайте хазарам, но платите мне.” — „Ja sam im neprijatelj, a sa vama sam u miru, ne dajte Hazarima, dajte meni.”)

Pohod na Vizantiju

Glavni članak: Opsada Carigrada (907)

Pobedonosno pribijanje Olegovog štita na kapije Carigrada.

907. Oleg krene u veliki pohod na Carigrad. Prema ruskoj hronici učestvovalo je 2000 brodova sa po 40 vojnika po brodu. Vizantijski car Lav VI Mudri je zatvorio zaliv lancem. Oleg je prevazišao i lance sa tim da je na brodove montirao neke vrste obruča koji su lance vodili ispod brodova, i uz pomoć jačeg vetra sa brodovima stigli su do bedema Carigrada. Navodno su ga hteli Grci trovati vinom. Uplašeni Grci su na kraju predložili mir i danak Olegu. U znamenje pobede Oleg je pribio svoj štit na kapiju carigradske tvrđave. Krajnji rezultat je bio sklapanje trgovačkog dogovora između Kijevske Rusije i Vizantije, koji je pošao na ruku obe stranama a naročito je bila dobrodošla slobodna trgovina Rusa po Vizantiji.

O tom pohodu nema zapisa u Vizantijskim letopisima, uprkos tome da su ostali pohodi na Vizantiju dobro zapisani. Ruska hronika Povest minulih leta je ipak zabeležila taj pohod. Ista hronika opisuje pohod Igora Rjurikoviča 944. za koji piše da je tada vizantijski car poslao knezu Igoru poruku: „Ne dolazi, uzmi danak kao Oleg, daćemo još više.” („Не ходи, но возьми дань, какую брал Олег, прибавлю и ещё к той дани.”).

911. Oleg šalje u Carigrad izaslanstvo, koje utvrđuje mir i sklapa novi dogovor iz kojeg je izostala slobodna trgovina.

Smrt

Trizna na Olegovom kurganu. Crtež Viktora Vacnecova (1899)

Jednom je Oleg pitao vidovnjaka od čega će umreti. Vidovnjak mu je odgovorio „Kneže ! Od tvojeg voljenog konja, na kome jašeš - od njega ćeš umreti !”

Knяzь! Ot konя tvoego lюbimogo, na kotorom tы ezdišь, — ot nego tebe i umeretь!

Knez Oleg se toga uplašio i rekao da nikada više neće da sedne na tog konja. Nakon jednog vremena, pitao je konjara o svom konju. Taj mu je rekao da je već poginuo. Oleg je odlučio da ide da vidi njegove ostatke. Kada je došao ostale su samo kosti, sa nogom je stao na lubanju odakle je izašla zmija i Olega ujela ga u nogu. Zbog posledica umre 912. godine.Pokopan je na brdu Ščekovica.

Olega na tronu zameni knez Igor Rjurikovič.

Literatura

• Jelačić, Aleksej (1929). Istorija Rusije. Beograd: Srpska književna zadruga. 
• Miljukov, Pavel (1939). Istorija Rusije. Beograd: Narodna kultura.