Olivija de Hevilend
Olivija de Hevilend (engl. Olivia de Havilland; Tokio, 1. jul 1916 — Pariz, 26. jul 2020) bila je britansko-američka filmska, pozorišna i televizijska glumica, sestra glumice Džoun Fontejn. Filmsku karijeru je počela tridesetih, a 1946. godine i 1949. godine nagrađena je Oskarom za najbolju glavnu glumicu – za uloge u filmovima Svakome svoje i Naslednica.
| Olivija de Hevilend | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Olivija de Hevilend 1945. | |||||||
| Lični podaci | |||||||
| Puno ime | Olivija Meri de Hevilend | ||||||
| Datum rođenja | 1. jul 1916. | ||||||
| Mesto rođenja | Tokio, Japansko carstvo | ||||||
| Datum smrti | 26. jul 2020. (104 god.) | ||||||
| Mesto smrti | Pariz, Francuska | ||||||
| Porodica | |||||||
| Supružnik | Markus Gudrič (1946—1953) Pjer Galante (1955—1979) | ||||||
| Potpis |  | ||||||
| www | |||||||
| Veza do IMDb-a | |||||||
| |||||||
Detinjstvo uredi
Olivija Meri de Hevilend je rođena 1916. godine u Tokiju, gde je njen otac Volter Avgust radio kao advokat za patente. Olivijina majka, Lilijan Avgusta, bila je manje poznata glumica, koja je radila pod pseudonimom Lilijan Fontejn.[1] Kada je imala godinu dana, Olivija je dobila sestru Džoun. Nikada nisu bile u dobrim odnosima i često su se svađale. Godine 1975. prekinule su svaki kontakt.[2] De Hevilendovi su se 1918. godine preselili u Saratogu (Kalifornija) zbog veoma lošeg zdravlja male Džoun. Tu su sestre pohađale srednju školu Los Gatos, a Olivija još i višu školu Notr–dam. Njihov rođak bio je Džefri de Hevilend, koji je izumeo dvomotorni vojni avion De Heviland DH.98 Moskito.[3]
Karijera uredi
Prvi velike nastupe pred publikom De Hevilendova je imala u pozorištu, početkom tridesetih, kao Hermija u predstavi San letnje noći. Kuća Vorner braders je poželela da snimi filmsku verziju predstave. Iako su mnoge glumce iz pozorišta zamenili svojim zvezdama, odlučili su da zadrže Oliviju. Tako je Hevilendova imala svoj filmski debi 1935. godine. Usledile su uloge u filmovima Alibi Ike i The Irish in Us sa Džejmsom Kegnijem. Olivija je rado prihvatila i ponude za filmove Captain Blood, The Charge of the Light Brigade i Avanture Robina Huda u kojima joj je partner bio Erol Flin. To su bila prva tri od ukupno osam filmova koliko će snimiti sa njim. Njen uspon u Holivudu počeo je kada je Džoun Fontejn odbila ponudu Džordža Kjukora da tumači lik Melani Vilks u epskom spektaklu Prohujalo sa vihorom. Fontejnova se nadala da će dobiti ulogu Skarlet, ali kada joj je Kjukor objasnio da je za nju već izabrana Vivijen Li, ova je hladno odgovorila: „Pitajte moju sestru!“ i napustila njegovu kancelariju. Hevilendova je prihvatila ulogu i za nju bila nominovana za Oskar za najbolju sporednu glumicu. Baš kada je njena karijera naglo dobila polet, Olivija je dobila američko državljanstvo 1941. godine.
Posle par filmova, Olivija počinje da dolazi u sukobe sa producentima i režiserima, tvrdeći da njen talenat nikada neće doći do izražaja ako nastave da joj daju uloge stidljivih i naivnih devojčica. Videvši da njene primedbe ne nailaze na razumevanje, ona odbija nekoliko uloga koje joj nisu bile po volji. Čelnici Vornera ubrzo donose odluku da se svi glumci koji odbiju više od tri ponude suspenduju na nekoliko meseci. Kao i uvek, najhrabrija i najratobornija među zvezdama, Beti Dejvis, diže medijsku larmu i tuži studio, ali gubi proces.[4] Odmah posle nje to čini i De Hevilendova, na čiju stranu staje Udruženje filmskih glumaca, i oni dobijaju, te se glumcima opet vraćaju slobode pri izboru uloga koje su im prethodno bile ukinute. Olivija ovim osvaja naklonost velikog broja svojih kolega, između ostalih i svoje sestre Džoun, koja izjavljuje: „Holivud duguje Oliviji za jedan sjajan sporazum!“[5] Ovaj zakon je danas poznat pod imenom De Hevilend, ali žena koja se izborila za njega, dobila je otkaz.[6] Olivija potom prelazi u Paramaunt pikčers i potpisuje trogodišnji ugovor. Za prvi film koji je tu snimila – Zaustavi zoru, dobija drugu nominaciju za Oskara. Potom dolaze mnogo bolje i raznovrsnije ponude. Svoj prvi Oskar za najbolju glavnu glumicu dobija 1946. godine za ulogu u filmu Svakome svoje. Ponovo je nominovana dve godine kasnije, za film Zmijsko leglo, a drugi put dobija nagradu 1949. godine za ulogu u drami Naslednica.
Privatni život uredi
Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Filmografija uredi
Reference uredi
- ^ „thePeerage.com - Person Page 18366”. Pristupljeno 30. 8. 2011.
- ^ „Sibling rivalry: Hollywood's oldest feud - Features, Films - The Independent”. Pristupljeno 30. 8. 2011.
- ^ Philip French, Screen Legends No.73, The Observer, Review Section, 1 Novembar 2009
- ^ „Home Improvement - Bette Davis talks about suing Warner Brothers videos”. Arhivirano iz originala 16. 11. 2020. g. Pristupljeno 30. 8. 2011.
- ^ Thomas, Tony (1983). The films of Olivia de Havilland. New York: Citadel Press. ISBN 978-0-8065-0805-4.
- ^ „De Havilland lawsuit resonates through Hollywood | Reuters”. Arhivirano iz originala 14. 11. 2012. g. Pristupljeno 30. 8. 2011.
Literatura uredi
- Thomas, Tony (1983). The films of Olivia de Havilland. New York: Citadel Press.
Spoljašnje veze uredi
- Olivija de Hevilend na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- Odlazak istinske legende filmske industrije („Politika”, 28. jul 2020)
