Omerta
Omerta (ital. omertà) je izraz i kodeks časti koji daje legitiman značaj duboko ukorenjenom porodičnom smislu kodeksa ćutanja, nesaradnji sa vlastima i nemešanju u pravne postupke drugih. Nastao je i i dalje postoji na Korzici, Sardiniji i u južnoj Italiji gde su organizovani kriminal i sicilijanska mafija prisutni.
Takođe postoji, u manjoj meri, u određenim italo-američkim kvartovima gde italo-američka mafija ima uticaja, kao i u italijanskim etničkim enklavama u zemljama kao što su Nemačka, Kanada i Australija, gde postoji italijanski organizovani kriminal. Odmazda prema doušnicima je uobičajena u kriminalnim krugovima, gde su oni poznatiji kao ”pacovi” ili ”cinkaroši”.
Kodeks uredi
Omerta podrazumeva ”…kategoričku zabranu saradnje sa državnim organima ili oslanjanje na njihove usluge, čak i kada je neko žrtva zločina.”.[1] Treba apsolutno izbegavati mešati se u tuđe poslove, niti treba obaveštavati državne organe o zločinima ni pod kojim uslovima. Čak i kada je neko nepravedno optužen zbog zločina koji nije počinio, treba da odsluži kaznu bez davanja policiji bilo kakve informacije o pravom počiniocu zločina, čak i ako on ni na koji način nije povezan sa mafijom. Kršenje principa omerta je u mafiji kažnjivo smrću. [1] Sicilijanci su prihvatili ovaj kodeks mnogo pre razvoja tajnog italijanskog kriminalnog udruženja Koza Nostra (ital. Cosa Nostra - naša stvar), i moguće je da je bio pod velikim uticajem vekova državne represije i stranih kolonizacija. Uočen je još u 16. veku kada se koristio kao način suprotstavljanja španskoj vladavini. Takođe je duboko ukorenjen u ruralnim sredinama na Kritu, u Grčkoj.[2]
Poreklo uredi
Po jednom od prvih istraživača mafije Antoniu Kutreri, bivšem oficiru javnog reda i mira, omerta je kodeks ćutanja koji zapečaćuje usne muškaraca čak i u svoju odbranu, a i kada je optuženi nevin. Kutrera je citirao izreku, prvo izrečenu (po legendi) od strane ranjenika svom napadaču: ”Ako preživim ubiću te, ako umrem opraštam ti.”.[3]
Osnovni princip omerta je da nije ”muževno” tražiti pomoć od pravno utemeljenih organa vlasti radi rešavanja ličnih poteškoća. Sumnja da je doušnik predstavljala je najcrnju mrlju za muškost jednog muškarca, prema Kutreri. Pojedinac kome je načinjena nepravda dužan je da pazi na svoje interese tako što će se lično osvetiti za nanetu nepravdu; može naći i zaštitnika-ali nikako državnu vlast-da obavi posao.[3]
Omerta je ekstreman oblik odanosti i solidarnosti pred nadležnim vlastima. Jedno od apsolutnih načela omerta jeste da je krajnje ponižavajuće i sramno izdati čak i najvećeg neprijatelja vlastima. Zbog ovoga, mnogi zločini u okviru mafije nikad ne bivaju rešeni. Posmatrači mafije raspravljaju da li princip omerta treba shvatiti kao izraz društvenog konsenzusa u mafiji ili kao pragmatično rešenje zasnovano pre svega na strahu, kao što ukazuje popularna sicilijanska poslovica: "Cu è surdu, orbu e taci, campa cent'anni ‘mpaci" (”Onaj koji je gluv, slep i nem će živeti sto godina u miru”). Italo-američki mafijaš Džo Valaki prekršio je princip omerta kada je 1963. javno progovorio o postojanju mafije i svedočio pred Kongresom Sjedinjenih Američkih Država, postavši prvi u modernoj istoriji američke mafije koji je prekršio krvnu zakletvu.
Druge definicije uredi
Popularnija i pojednostavljena definicija kodeksa omerta jeste:”Ko god se obrati vlastima protiv bližnjeg svog ili je budala ili kukavica. Ko god ne može da vodi računa o sebi bez zaštite policije je i jedno i drugo. Podjednako je kukavički izdati onog koji je počinio nepravdu, čak iako je ta nepravda na tvoju štetu, i ne osvetiti se nasiljem. Kukavički je i vredno prezira ako ranjenik izda ime svog mučitelja, jer ako se oporavi, prirodno je da očekuje da se sam osveti.”.[4]