Опасност у Енд Хаусу
Opasnost u End Hausu (izdat 1932) je kriminalistički roman britanske spisateljice Agate Kristi koji je prvi put u SAD-u izdalo društvo ""Dod, Mid i društvo" februara 1932. godine.[1] i "Krimi klub Kolins" u Britaniji marta iste godine.[2] CEna američkog izdanja dostigla je 2 dolara,[1] a britanskog sedam šilinga i šest penija.[2]
| Opasnost u End Hausu | |
|---|---|
| Orig. naslov | Peril at End House |
| Autor | Agata Kristi |
| Zemlja | Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Jezik | engleski jezik (izvorno) |
| Žanr / vrsta dela | kriminalistički |
| Izdavanje | |
| Izdavanje | februar 1932. |
| Tip medija | roman |
U knjizi se pojavljuje privatni detektiv Kristijeve Herkul Poaro zajedno sa Arturom Hejstingsom i glavnim inspektorom Džapom, a knjiga je šesti roman o Poarou. Poaro i Hejstings su na odmoru u Kornvolu upoznali mladu Magdalu "Nik" Bakli i njene prijatelje. Poaro je ubeđen da neko želi da je ubije. Oni su upoznali sve njene prijatelje u njenom domu "End Haus". Iako se on trudio da zaštiti Nik, desilo se ubistvo koje je izazvalo Poaroa da pokrene istragu.
Roman je dobro primljen kada je prvi put izdat, a za radnju su kritičari govorili da je po običaju genijalna i đavolski pametna. Robert Barnard je napisao 1990. godine da je radnja smela, ali nije najbolja Kristijeve. Prilagođena je za pozorište, radio, film, seriju, grafički roman i igricu, a kao knjiga je prevedena na mnoge jezike.
Radnja uredi
Poaro i Hejstings su otišli u Kornvolsku banju. Razgovarajući sa Magdalom "Nik" Nalki, Poaro verjue da neko pokušava da je ubije što potvrđuje kad pronađe metak za koji je Nik mislila da je osa koja joj je prpoletela pored glave. Poaro objašnjava svoju zabrinutost Nik. Poaro sumnja da je to neko iz Nikinih užih krugova. Nikin najbliži živi rod je njen brat od tetka Čarls Vajs koji je zastupnik i koji je ponovo stavio pod hipoteku End Haus kako bi ona mogla da snabdeva zadrugu kojoj je to očajnički potrebno. Njena kućna pomoćnica je Elen, a njene komšije su podstanari iz Australije, gospodin i gospođa Kroft. Džordž Čalendžer gaji izvesna osećanja prema Nik. Nikini najbolji drugovi su zlostavljana supruga Fredi Rajs i trgovac umetničkim delima Džim Lazarus koji je u Fredi zaljubljen. Kada je Nik imala operaciju šest meseci ranije, Kroftovi su joj predložili da napiše oporuku.
Nije jasno ko želi Nik mrtvu. Čarls bi nasledio End Haus, a Fredi dobila ostatak nasledstva − a ništa od toga nije vredno ubistva. Na Poaroov savet, Nik je pozvala svoju sestru od strica Megi da bude sa njom nekoliko nedelja. Kad je Megi stigla, Nik je napravila prijem na koji su svi došli sem Džordža. Slavni pilot Majkl Siton je nestao pa se raspredalo o njegovoj sudbini. Nik je neko zvao dok su gosti bili na prijemu. Megi je pronađena mrtva sa Nikinom pelerinom. Džordžu je laknulo kad je video da je Nik živa. Kad je shvatio da mu je Megi ubijena greškom ispred nosa, Poaro se razbesneo i pokrenuo istragu.
Kako bi zaštitio Nik, Poaro je svima rekao da ona ide u bolnicu, a nju zamolio da ne jede ništa sumnjivo. Sutradan su novine objavile da je Majkl Siton preminuo i ispravno je zaključio da je Nik primila vest pozivom. Nik je priznala Poarou da su ona i Majkl Siton bili tajno vereni i da je on jedini naslednik popriličnog bogatstva koje će ići njegovoj verenici. Poarou su bili sumnjivi Kroftovi pa je zamolio inspektora Džapa da se raspita o njima. Poaro i Hejstings su pronašli ljubavna pisma koja je pisao Majkl Siton, ali ne i Nikinu izvornu oporuku. Nik je zapamtila da ju je poslala Čarlsu, ali on tvrdi da je nije primio. Gospodin Kroft je rekao da je poslao oporuku Čarlsu što znači da jedan od njih dvojice laže. Nik je primila bombonjeru u kojoj su čokoladice bile napunjene kokainom koju joj je navodno Poaro poslao i bila je dobro jer je pojela samo jednu čokoladicu. Čokoladice je poslala Fredi koja je rekla da ju je Nik zvala i tražila da joj ih pošalje. Poaro je posumnjao na Fredi jer je zavisnica od kokaina.
Poaro je napravio klopku uz Nikin pristanak tako što je svima javio da je ona umrla. Čarls je rekao Poarou da je primio Nikinu oporuku koja je pročitana u End Hausu, a novac je išao Kroftovima jer su pomogli njenom ocu u Australiji što je zaprepastilo sve sem njih. Poaro je najavio okupljenima da će održati seansu na kojoj će se Nikin "duh" pojaviti pa je tako raskrinkao Kroftove. Oni su krivotvorili oporuku i poslali je Čarlsu kad su čuli za Nikinu smrt. Džap je otkrio da su Kroftovi poznati krivotvorci i pohapsio ih, ali je Poaro obznanio da oni nisu učestvovali u ubistvima. Baš tada je neko pucao na Fredi i promašio pa pucao u sebe. Poaro je uhvatio tog čoveka za koga se ispostavilo da je Fredin bolesni suprug na samrti i koji joj je pisao i preklinjao za novac.
Poaro je otkrio da je pravi ubica Nik. Majkl je bio veren sa Megi, a ne njom. Sestre od stričeva su imale isto ime Magdala. Kad je saznala za Majklov let i nestanak, Nik je smislila da se predstavi kao njegove verenica i dokopa bogatstva, a za taj plan je bila potrebna Megina smrt. Pokušaji njenog ubistva su bili varka. Džordž je snabdevao i Fredi i Nik kokainom skrivenim u satu, a Nik je iskoristila svoju zalihu da otruje čokoladice. Nik je uhapšena, ali je ponela Fredin sat kao "uspomenu". Cela zaliha iz njega biće dovoljna da Nik umre od prekomerne količine droge i spasi se vešala. Poaro je rekao Džordžu da se ili preda ili ide, čime je pomogao Fredi da se skine sa kokaina. Na kraju su Džim i Fredi odlučili da se venčaju, a Džim, koji je u stvari prodavac umetničkih dela, otkrio je Poarou da jedna Nikin slika sa zida vredi pravo bogatstvo, ali Nik to nije shvatila.
Likovi uredi
- Herkul Poaro
- Kapetan Artur Hejstings
- Glavni inspektor Džap
- Pukovnik Veston
- Magdala "Nik" Bakli
- Megi Bakli
- Čarls Vajs
- Elen
- Gospodin Bert Kroft
- Gospođa Mildred Kroft
- Džordž Čalendžer
- Frederika "Fredi" Rajs
- Džim Lazarus
Književni značaj uredi
Časopis Književno vreme je 14. aprila 1932. godine objavio da je "pravo rešenje baš neobično i genijalno i po merilima najboljih priča gospođe Kristi. Sve je po propisu i nemoguće je odgonetnuti zagonetku ranije u knjizi, a nije ni lako". Dalje mišljenje je da je to "sigurno jedna od detektivskih priča koja je čista zagonetka bez bilo kakvih ukrasa ili nebitnih stvari za lik. Poaro i njegov verni kapetan Hejstings su likovi sa kojima se ljudi rado susreću i najživahniji su u knjizi, ali i oni sami su samo pijuni u ovoj igri. Radnja je uređena gotovo matematičkom preciznošću i samo to se traži".[3]
Ajzak Anderson je započeo svoje razmatranje za časopis Razmatranje knjige Njujork tajmsa 6. marta 1932. godine napisavši: "Sa Agatom Kristi kao autorkom i Herkulom Poaroo kao središnom ličnošću, svako može biti uveren da će priča biti zabavna sa jako dobrom zagonetkom. Osoba odgovorna za nered u End Hausu je đavolski pametna, ali ne dovoljno pametna da zavara malog belgijskog detektiva. Dobra priča sa iznenađujućim završetkom".[4]
Robert Barnard: "Smelo korišćenje jednostavnih caki iznova i iznova u karijeri Kristijeve (budite pažljivi, na primer, po pitanju imena − nadimci i obopolna hrišćanska imena su uvek moguća kako čitaoci otkrivaju). Nešto pokrene mašineriju, više melodramom i neverovatne stvari, što sprečava da ovo bude jedan od najboljih školskih primeraka uzorka".[5]
Pominjanje drugih dela uredi
- Dva puta (u 1. i 5. poglavlju) su pomenuti događaji iz knjige Zagonetka Plavog voza i jasno je naznačeno u 1. poglavlju da se radnja knjige Opasnost u End Hausu događa u Avgustu posle Poaroovog puta na Azurnu obalu kako je opisano u knjizi.
- U 9. poglavlju je izneta jedna zanimljiva paska onako usput u vezi najpametnije vrste zločina, što je kasnije postalo radnja knjige Zavesa: Poaroov poslednji slučaj koja se završila njegovom smrću.
- Na početku 14. poglavlja, kako je Poarou opsednutost za urednošću jednom pomogla da reši slučaj kada je zatezao ukrase na kaminu. Tada se posredno mislilo na knjigu Tajanstveni događaj na Stajlsu.
- U 15. poglavlju, Poaro je pomenuo slučaj Bombonjera iz knjige Poaroovi rani slučajevi kada je govorio zapovedniku Čalendžeru da je zaista imao neuspeha u prošlosti.
- U 16. poglavlju, inspektor Džap je pitao Poaroa zar se nije penzionisao kako bi gajio tikvice. Tada se posredno mislilo na neuspeli odlazak u penziju opisan u knjizi Ubistvo Rodžera Akrojda kada se Poaro odselio u malo selo Kraljev Abot, ali je bio nateran da istraži ubistvo u selu.
Aludiranja na prave povesne, zemljopisne i naučne događaje uredi
- Premešten iz Devona u Kornvol, hotel "Mažestik" iz knjige urađen je po hotelu "Imperijal" u Torkiju.[6]
- U sedmom poglavlju pomenut je lik avijatičarke koja je odletela u Australiju. Tu se mislilo na Ejmi Džonson, prvu ženu koja je sama letela iz Engleske u Australiju od 5. do 24. maja 1930. godine.
- Pokušaj Majkla Sitona da sam obleti svet je ključna osnova romana koji je izdat 1932. godine. U to vreme taj pokušaj nikome još nije uspeo. Vajli Post je 1933. godine postao prvi avijatičar koji je obleteo zemljinu kuglu.
Prilagođavanja uredi
Pozorište uredi
Priču je prilagodio za predstavu Arnold Ridli 1940. godine i njom je otvoren Zapadni kraj u Londonu preko pozorišta "Vodevil" 1. maja. Poaroa je igrao Frensis L. Salivan.
Serija i film uredi
Rusku varijantu filma pod nazivom Zagonetka End Hausa napravio je 1989. godine Vadim Derbenjov.[7]
Roman je prilagođen kao dve epizode druge sezone serije Poaro 1990. godine čime je postao prvi orman koji je ekranizovan. Poaroa je igrao Dejvid Sačet, a Nik Bakli Poli Voker. Sve u svemu, epizode su verne romanu, međutim, Fredin suprug se ne pojavljuje niti puca na Nik tokom razrešenja, Čalendžer je uhapšen, a ne pušten, a sudbine Fredi i Džima ostale su nerezjašnjene. Pukovnik Veston se takođe nije pojavio, a u drugoj epizodi pojavila se gospođica Lemon koja se ne pojavljuje u romanu. Epizoda je snimljena u Salkombu u Devonu, blizu rodnog grada Agate Kristi Torkija, umesto na Kornvolskoj obali gde se radnja romana dešava.
Roman je prilagođen kao epizoda crtane serije Veliki detektivi Agate Kristi Poaro i Marpl po nazivom "Zagonetka End Hausa" i emitovana je 2004. godine.
Roman je ekranizovan i kao četvrta epizoda prve sezone francuske serije Mala ubistva Agate Kristi emitovana 2009. godine.
Radio uredi
Opasnost u End Hausu prilagodio je za radio izvođenje Majkl Bejkvel za BBC Radio 4, a Džon Mofat i Sajmon Vilijams igrali su Poaroa i kapetana Hejstingsa.[8]
Igrica uredi
Dana 27. novembra 2007. godine, Opasnost u End Haus je kao i Smrt na Nilu prilagodilo u igricu društvo Floodlight Games, a zajednički su je izdali Oberon Games i Big Fish Games. U igrici igrač preuzima ulogu Poaroa dok istražuje po End Hausu i drugim oblastima Kornvolske obale tragove i ispituje osumnjičene na osnovu podataka koje pronalazi, samo ovog puta kartice sa tragovima pronalazi usput.[9] Još dva dela koja je Floodlight Games prilagodio, a koji su kasnije izdati, su Vašar zločina i U 4.50 sa Padingtona.[10]
Grafički roman uredi
Opasnost u End Hausu izdao je HarperCollins kao grafički roman 2008. godine, a prilagodio ga je Tjeri Žole dok ga je ilustrova Didije Kela-Gajo.[7]
Izvori uredi
- ^ a b Marcum, J.S. (maj 2007). „The Classic Years 1930 - 1934”. An American Tribute to Agatha Christie. J S Marcum. Pristupljeno 23. 10. 2015.
- ^ a b Peers, Chris; Spurrier, Ralph; Sturgeon, Jamie (mart 1999). Collins Crime Club – A checklist of First Editions (Second izd.). Dragonby Press. str. 14.
- ^ The Times Literary Supplement, 14 April 1932, p. 273
- ^ The New York Times Book Review, 6 March 1932, p. 20
- ^ Barnard, Robert (1990). A Talent to Deceive – an appreciation of Agatha Christie (Revised izd.). Fontana Books. str. 202. ISBN 0-00-637474-3.
- ^ „Agatha Christie photo trail”. Famous Devonians. BBC Devon. 24. 9. 2014. Pristupljeno 23. 10. 2015.
- ^ a b „Peril at End House”. Agatha Christie Official Web site. Pristupljeno 26. 10. 2015.
- ^ „Peril at End House Episode 1 of 5”. BBC Radio 4 Extra. 27. 10. 2015. Pristupljeno 23. 8. 2016.
- ^ Saltzman, Marc (27. 11. 2007). „Agatha Christie: Peril at End House Review”. Gamezebo. Pristupljeno 23. 10. 2015.
- ^ „Floodlight Games”. MobyGames. Pristupljeno 26. 10. 2020.
