Opatija Klini
Opatija Klini (francuski: Abbaye de Cluny) je bivši benediktanski manastir u Kliniju u departmanu Saona i Loara.
Istorija uredi
Klini je izgrađen u romanskom stilu. Manastir je 910. godine osnovao Vilijam I Akvitanski i poverio je na upravu opatu Bernu. Najstarija bazilika Klinija bila je najveća crkva do početka izgradnje crkve Svetog Petra u Rimu. Manastir Klini je 1095. godine bio na vrhuncu svog uticaja i uzor kako treba da se sprovodi benediktanski način života. Veći deo hrišćanske Evrope slao je Kliniju poklone, sinove za monahe i sl. Sam manastir u Kliniju imao je više od 300 monaha. Opat manastira, Ig Veliki, raspolagao je carstvom od oko 1000 manastira sa oko 20.000 monaha. Kritičari klinijevskog manastira želeli su donekle izmeniti benediktanski način života. Još u vreme života pape Urbana II i Iga Velikog, oko 160 kilometara dalje, u Molemu, Robert je pokušao da natera svoje monahe da prihvate mnogo stroži način Benediktovih Pravila. U južnoj Italiji, Bruno iz Kelna potpuno je napustio Benediktova pravila i počeo je živeti pustinjačkim životom zarađujući hleb sopstvenim radom.
Do 1095. godine klinijevski red se toliko proširio da jedan opat nije mogao kontrolisati sve klinijevske manastire. Mnoge priorije nikada nisu videle opata. Posledice su bile nemarno poštovanje benediktanskih pravila. Manastir je u 12. veku upao u finansijske teškoće jer je sam morao hraniti i oblačiti svoje monahe. Petar Prečasni, opat iz prve polovine 12. veka, reformisao je finansije manastira i smanjio troškove.
Klinijevski manastiri imali su uticaja i u svetovnom životu. Monasi su savetovali kraljeve, postajali episkopi, pa čak i pape, učestvovali na saborima i sl. Posle sredine 13. veka nijedan novi klinijevski manastir nije osnovan. Klinijevski red je izgubio vezu sa novim verskim kretanjima. Brojni francuski državnici, poput kardinala Rišeljea ili Žila Mazarena, školovani su u Kliniju. Međutim, klinijevski monasticizam nije u potpunosti nestao sve do 1790. godine kada je raspušten tokom Francuske revolucije.
Klinijevska biblioteka bila je jedna od najbogatijih i najznačajnijih biblioteka Francuske, pa i Evrope. U njoj su se nalazili brojni, veoma vredni rukopisi. Tokom Francuskih verskih ratova, 1562. godine uništeni su mnogi rukopisi. Od preostalih sačuvanih rukopisa, deo je spaljen 1790. godine. Drugi se i danas nalaze u Kliniju. Francuska vlada prenela je deo rukopisa u Nacionalnu biblioteku Francuske. Britanski muzej poseduje oko 60 povelja i rukopisa iz Klinija.
Reference uredi
Literatura uredi
- Linč, Džozef H. (1999). Istorija srednjovekovne crkve. Beograd: Clio.
