Opsada Pusana (engl. Siege of Busanjin), 13-14. aprila 1592, bila je prva pobeda Japanaca u japanskoj invaziji Koreje (1592-1598).[1][3]

Opsada Pusana
Deo Japanske invazije Koreje (1592-1598)

Japanski desant na Busan, 13. aprila (23. maja po Gregorijanskom kalendaru) 1592.
Vreme13. april 1592.[1]
Mesto
Ishod Japanska pobeda.
Teritorijalne
promene
Luka Pusan okupirana od Japanaca 1592-1598.
Sukobljene strane
 Japan
 Čoson
Komandanti i vođe
Koniši Jukinaga
So Jošitoši
Omura Jošijaki
Arima Harunobu
Macuura Šigenobu
Goto Sumiharu
Čong Pal  
Jun Hang-sin  
Jačina
18.700[2] 1.400 vojnika
8.000 građana
Žrtve i gubici
140 čitavo stanovništvo[3]

Pozadina uredi

Posle razjedinjenosti Japana u razdoblju šogunata Ašikaga (1340-1570), koje se odlikovalo velikom nestabilnošću, prevratima, građanskim ratom i feudalnom anarhijom, Japan je krajem 16. veka ponovo ujedinjen naporima Ode Nobunage (1534-1582). Oda je uspeo da potčini većinu nezavisnih feudalaca (dajmio) i budističke manastire, i obori šogunat Ašikaga (1573), oslanjajući se na vojsku seljaka naoružanih vatrenim oružjem (koje su predvodili vojskovođe Tojotomi Hidejoši i Tokugava Ijejasu) i utvrđene zamkove izgrađene po evropskom sistemu fortifikacije. Njegovo delo nastavio je Tojotomi Hidejoši, koji je od seljaka-ratnika do 1585. postao regent (kvampaku): on je utvrdio Kjoto, otvorio luke spoljnoj trgovini, pokorio velikaše na Kjušu i Šikoku, i započeo progon hrišćana (1594).[3]

Hidejoši je nakon ujedinjenja Japana preduzeo više pohoda protiv susedne Koreje, kako bi zaposlio ogroman broj nezaposlenih vojnika i samuraja.[3]

Pusan uredi

Pusan se još od 14. veka razvio u najveću pomorsku luku u Koreji, na pomorskom putu koji vodi kroz Korejska vrata, Istočno kinesko i Japansko more. Bio je najbliža korejska luka za trgovinu sa Japanom. Posebnim zakonom iz 1443. vladari kraljevine Čoson odredili su broj japanskih brodova koji mogu pristati u Pusanu i količinu uvezene robe.[3]

Prilikom planiranja japanske invazije Koreje u proleće 1492, luka Pusan bila je prvi cilj japanske flote. Sa prikupljenim brodovima japanskog plemstva, Hidejoši je sa Kjušua prebacio snažnu armiju i izvršio desant kod Pusana 13. aprila 1592.[1][3]

Suprotstavljene snage uredi

Japanci uredi

Japanska Prva divizija, pod komandom Koniši Jukinage, imala je prema japanskim izvorima 18.700 ljudi: Koniši je vodio 7.000 ljudi, njegov zet So Jošitomo 5.000, Macuura Šigenobu 3.000, Omura Jošijaki 1.000, Arima Harunobu 2.000 i Goto Sumiharu 700. Koniši, So, Omura i Arima bili su hrišćanski velikaši sa ostrva Kjušu, dok su Macuura sa ostrva Hirado i Goto sa istoimenog arhipelaga bili bivši pirati.[2]

Kvalitet japanskih boraca u pojedinim odredima nije lako proceniti, pošto su sačuvani spiskovi samo za neke odrede. Tako je Gotov odred od 705 ljudi imao svega 22 konjanika (general, 5 komesara, 3 glasnika, 2 inspektora i 11 samuraja na konju), 80 oklopnih pešaka (40 samuraja i 38 paževa) i 120 pešadinaca (ašigaru), ukupno svega 220 boraca. Ostatak od 485 pomoćnih trupa činilo je 280 radnika, 200 mornara i 5 budističkih sveštenika, koji su služili kao lekari i sekretari starešina. Dakle, u ovom odredu većinu, gotovo dve trećine, činili su neborci, pošto su japanski seljaci, ribari i mornari (većinom bivši pirati) bili razoružani Hidejošijevim dekretima iz 1587. i 1591, dok su ratnici činili samo trećinu ukupnog broja mobilisanih ljudi, sa svega 10% konjanika.[4]

Sačuvani spiskovi mobilizacije za daleko veći odred koji je vodio Šimazu Jošihiro (1535-1619), gospodar Sasume, u sastavu Četvrte divizije, pokazuje sličan sastav snaga: od ukupno 10.000 ljudi, bilo je 600 samuraja (svi koji mogu trebalo je da povedu konje) i 3.600 pešadinaca (od toga 1.500 arkebuzira, 1.500 strelaca, 300 kopljanika i 300 zastavnika), ukupno svega 4.200 boraca, dok su ostatak (skoro 60%) činili mobilisani radnici i mornari. Nesigurno je može li se ovakav sastav snaga generalizovati na odrede svih japanskih velikaša koji su učestvovali u ovom ratu.[4]

Bitka uredi

Pusan je bio utvrđeni grad kineskog tipa, okružen veoma dugim, ali relativno niskim kamenim zidinama, sa zamkom i citadelom u sklopu bedema, dok je luka bila zaštićena posebnom tvrđavom po imenu Tadeđin. U ranu zoru 13. aprila japanske snage pod komandom So Jošitoma napale su gradske bedeme, dok je Koniši Jukinaga istovremeno poveo napad na tvrđavu u luci.

Jarkovi ispred zidina zatrpani su kamenjem i deblima drveća, a zatim je usledio juriš na zidine uz pomoć lestvica od bambusa, pod zaštitom plotuna iz japanskih arkebuza. Tadeđin je branila korejska posada od 800 ljudi pod komandom Jun Hang-sina, ali zamak je pao posle nekoliko sati, a čitava posada je masakrirana. U isto vreme, sam grad branilo je 600 korejskih vojnika koje je predvodio guverner Čong Pal: po japanskim izvorima, branioci su vatrom iz arkebuza oterani sa bedema i potisnuti najpre u spoljašnje, a zatim unutrašnje dvorište gradskog zamka. Japanske hronike navode da su Japanci ignorisali korejanske strele, koje su padale kao kiša, i odgovorili masivnim plotunima iz arkebuza, koji su probili korejske štitove i zaklone na kulama i naterali branioce da se sakriju. Japanska prethodnica se odmah popela na zid visok 14 stopa (oko 4 m) i započela borbu prsa u prsa. Po korejskim izvorima, Korejanci su se branili dok nije ponestalo strela, a Čong Pal je ubijen metkom iz arkebuze, što je obeshrabrilo preživele. Oko 9 sati glavni zamak je osvojen, a pobijeno je više od 8.500 ljudi, ili, po drugom japanskom hroničaru, pobijeno je svo preostalo stanovništvo iako je molilo za milost: Obezglavljeni su ljudi i žene, pa čak i psi i mačke, i bilo je 30.000 glava. Zarobljeno je 200 Korejanaca, koji su preko prevodilaca ispitani o lokalnim prilikama.[2]

Posledice uredi

 
Osam provincija Koreje (1417-1895).

Zauzevši Pusan, Hidejoši je sa Kjušua prebacio ostatak armije (po savremenim izvorima 200.000 ljudi, što je svakako preterano) i za samo 20 dana osvojio Seul, dok su se Korejanci, u očekivanju zatražene kineske pomoći, povukli iza reke Jalu. Međutim, korejski admiral Ji Sun Sin razbio je japansku flotilu, a njihove komunikacije na poluostrvu ugrožavali su gerilski prepadi. Kinezi su početkom 1593. uputili u pomoć oko 50.000 ljudi, prešli Jalu i borbom prisilili Japance da evakuišu svu Koreju, osim nekoliko utvrđenja na južnoj obali.[3]

Hidejoši je 1597. krenuo u nov pohod protiv Koreje s pojačanom flotom i 140.000 vojnika, i kod Seula 1598. pobedio kinesko-korejsku armiju. Skora Hidejošijeva smrt ubrzala je primirje i povlačenje japanskih trupa iz Koreje, pošto se zemlja ponovo podelila sve do bitke kod Sekigahare (1600).[3]

Reference uredi

  1. ^ a b v Gažević, Nikola (1974). Vojna enciklopedija (knjiga 7). Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 542. 
  2. ^ a b v Turnbull, Stephen R. (2002). Samurai invasion : Japan's Korean War, 1592-98. London: Cassell & Co. str. 47—51. ISBN 0-304-35948-3. OCLC 50289152. 
  3. ^ a b v g d đ e ž Gažević, Nikola (1972). Vojna enciklopedija (knjiga 3). Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 15—16. 
  4. ^ a b Turnbull, Stephen R. (2002). Samurai invasion : Japan's Korean War, 1592-98. London: Cassell & Co. str. 40—45. ISBN 0-304-35948-3. OCLC 50289152.