Opsada Smolenska (1609—1611)

Opsada Smolenska (1609—1611) bila je deo Vremena smutnje i Poljsko-ruskog rata (1605—1618).

Opsada Smolenska (1609—1611)
Deo vremena Smutnje

Odbrana Smolenska.
Vremeseptembar 1609-jun 1611.
Mesto
Rusija
Ishod Poljska pobeda
Sukobljene strane
Rusko carstvo Poljsko-Litvanska unija
Komandanti i vođe
vojvoda Mihailo Šejin Sigismund III Vasa
Stanislav Žolkevski
Lav Sapjeha
Jačina
oko 5.400 ratnika oko 22.000 (na početku opsade)[1]
Žrtve i gubici
oko 5.000 ratnika i nekoliko desetina hiljada građana oko 30.000 (za celu opsadu)

Tokom Vremena Smutnje, Poljsko-Litvanska unija vojno je podržala Lažnog Dimitrija (1605—1606) i Tušinskog Razbojnika (1607—1610). Invazija dvojice uzurpatora bio privatni poduhvat nekolicine poljskih i litvanskih velikaša, koji su delovali nezavisno (ili čak protivno) od kralja i Sejma: Lažnog Dimitrija podržao je sandomirski vojvoda Đorđe Mnišek, dok su Tušinskog Razbojnika podržale privatne vojske kneza Romana Rožinskog i Jana Sapjehe.[2]

Politička situacija izmenila se u proleće 1609, kada je car Vasilije Šujski sklopio savez sa Karlom IX, ličnim neprijateljem kralja Žigmunda, i to u toku Poljsko-švedskog rata (1600—1611). Švedska intervencija u Rusiji (1609—1610) dovela je do otvorenog rata sa Poljskom.[3]

Opsada

uredi

Krajem septembra 1609. vojska kralja Žigmunda opsela je Smolensk. Planovi kralja Žigmunda bili su dalekosežni: ujedinjenje Poljske i Rusije i prevođenje Rusa u katolicizam. Međutim, grad se uporno branio, pod vođstvom dotle nepoznatog vojvode Mihaila Šejina. Ruski ratnici, koji su u toku Vremena Smutnje prethodnih godina izgubili nebrojene bitke, pokazali su iznenađujuću upornost i neustrašivost u odbrani svojih domova, žena i dece.[4]

Poraz Tušinaca

uredi

Paradoksalno, opsada Smolenska olakšala je položaj cara Vasilija, pošto je dovela do povlačenja većine poljskih saveznika Tušinskog Razbojnika pod Smolensk. Tako je u proleće 1610. rasturen Tušinski logor i prekinuta opsada Moskve, zahvaljujući švedskim najamnicima koje je predvodio Mihail Skopin-Šujski.[4]

Bitka kod Klušina

uredi

Povlačenje Tušinaca od Moskve oslobodilo je glavninu ruske vojske da krene u pomoć Smolensku, ali je ova pomoćna vojska juna 1610. potučena kod Klušina, što je dovelo do zbacivanja cara Vasilija (27. jula 1610.) od strane Boljarske dume ( "Sedmorica boljara") i predaje Moskve (21. septembra 1610).[2] U Moskvi je ostao poljski garnizon od 3.000 ljudi.[5]

Pregovori

uredi

U jesen 1610. u logoru pod Smolenskom kralj Žigmund je primio zarobljenoga cara Vasilija i delegaciju Boljarske dume, predvođenu patrijarhom Filaretom, koja je u strahu od Lažnog Dimitrija II ponudila carstvo kraljeviću Vladislavu. Kralj Žigmund zahtevao je krunu za sebe, i pregovori su propali zbog njegove poznate netrpeljivosti prema pravoslavlju. Ruska delegacija je zatvorena i rat je nastavljen, a Rusija je sve do 1613. bila bez vladara.[4]

Sam protiv svih, Smolensk se održao još godinu dana i predao se tek 3. juna 1611. nakon 20 meseci opsade.

Posledice

uredi

Mirom u Deulinu 1618. Smolensk je ostao pod vlašću Poljske, sve do Poljsko-ruskog rata (1654—1667).

Reference

uredi
  1. ^ Fajfrić 2008, str. 238–242.
  2. ^ a b The Cambridge history of Russia. Perrie, Maureen, 1946-, Lieven, D. C. B., Suny, Ronald Grigor. Cambridge: Cambridge University Press. 2006. str. 423—429. ISBN 9780521812276. OCLC 77011698. 
  3. ^ Živojinović 2000, str. 326
  4. ^ a b v Fajfrić 2008, str. 242–243
  5. ^ Gažević, Nikola (1974). Vojna enciklopedija. Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 622, tom 5. 

Literatura

uredi