Opsada Černigova (1239)
Opsada Černigova 1239. bila je deo mongolskog osvajanja Rusije.
| Opsada Černigova (1239) | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo mongolskog osvajanja Rusije | |||||||
.png) Mongoli zauzimaju Černigov | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
| Mongolsko carstvo | Černigovska kneževina | ||||||
| Komandanti i vođe | |||||||
|
Berke-kan Mongke-kan | knez Mstislav Černigovski | ||||||
| Jačina | |||||||
| Nekoliko tumena(10.000) nomadske konjice | nekoliko stotina konjanika i više stotina naoružanih građana | ||||||
| Žrtve i gubici | |||||||
| neznatni | teški | ||||||
.jpg)
Uvod uredi
.jpg)
Prvi pohod Mongola na Rusiju, u zimu 1237-38., pokorio je Rajazanjsku i Vladimirsko-suzdaljsku kneževinu, ali nije uspeo da dosegne Novgorod. Nakon brzog osvajanja severne Rusije, Batu-kan se povukao na jug, kako bi učvrstio svoju vlast nad Kumanima u stepama između Crnog i Kaspijskog mora. Veći deo nomada priznao je mongolsku vlast, dok se deo Kumana pod kanom Kotenom iselio u Ugarsku[1]. Za to vreme, preživeli ruski knezovi su se gložili: vlast u Vladimiru preuzeo je veliki knez Jaroslav Kijevski (mlađi brat poginulog Jurija II i otac Aleksandra Nevskog, kneza Novgoroda), koga je iz Kijeva izbacio knez Mihailo Galički[2].
Opsada uredi
Drugi pohod Mongola, na južnu Rusiju, otpočeo je u jesen 1239. Prva na udaru bila je Černigovska kneževina[1]. Mongolske vojskovođe Berke (Batu-kanov brat) i Mongke brzo su zauzele Kursk, Perejaslav, Putivlj i više manjih gradova. Pod zidinama Černjigova, Mongoli su potukli vojsku kneza Mstislava Černigovskog[3] i 18. oktobra zauzeli grad.
Posledice uredi
Posle poraza Mstislav Černigovski se pokorio Mongolima, dok je Mongke poslao zahteve za predaju knezu Mihailu Kijevskom. Nakon što su Kijevljani odbili pregovore, Mongoli su se povukli u polovecke stepe[3].
Reference uredi
- ^ a b „Istorija Rusije (P. Miljukov) 3 — Vikizvornik, slobodna biblioteka”. sr.wikisource.org (na jeziku: srpski). Pristupljeno 01. 04. 2018.
- ^ Perrie, Lieven & Suny 2006, str. 122–123.
- ^ a b „Russkie letopisi. Galicko Volыnskaя letopisь Ipatьevskiй spisok 13 vek”. www.bibliotekar.ru. Pristupljeno 01. 04. 2018.
Literatura uredi
- Perrie, Maureen; Lieven, D. C. B.; Suny, Ronald Grigor (2006). The Cambridge history of Russia. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-81227-6. OCLC 77011698.