Opšti građanski zakonik

Opšti građanski zakonik (nem. Allgemeines bürgerliches Gesetzbuch - ABGB) je austrijska kodifikacija građanskog prava. Zakonik je stupio na snagu 1811. godine u tadašnjem austrijskom carstvu i dan-danas je važeće pravo u Austriji. Naziv opšti je dobio zato što je važeći za sve, bez obzira na njihov status u društvu, a građanski zato što uređuje odnose između građana.

Istorija i razvoj

Zakonik ima svoje korene u prosvetljenstvu. Marija Terezija je još 1753. osnovala komisiju koje je radila na kodifikaciji građanskog prava. Rezultatu te komisije su Codex Theresianus iz 1766, Jozefinski zakonik iz 1787 i Zapadnogalicijski građanski zakonik iz 1798. Ključne osobe koje su vodile ove projekte su Karl Anton fon Martini do njegove smrti 1780. i njegov naslednik Franc fon Cajler. Opšti građanski zakonik se pre svega ugleda na Rimsko pravo, pod manjim uticajem kanonskog prava i germanskog običajnog prava, i prirodno pravo, shvatanja da pravo mora biti pravično i da je pravo samo po sebi urođeni deo čoveka. Kod shvatanja prirodnog prava se OGZ pre svega razlikuje od drugih velikih kodifkacija kao što su Napoleonov zakonik i Nemački građanski zakonik.

Od svom dvovekovnom trajanju doživeo je brojne novele. Najznačajnije su one iz 1914, 1915 i 1916. takozvane „ratne novele”.

Struktura

Uređen je u § 1502 (1503 posle novele iz 2013-te) člana. Organizovan je slično kao Napoleonov zakonik isto ugledajući se na Gajeve institucije, u čemu se razlikuje od Nemačkog građanskog zakonika, i to:

Uvod - uopšte o građansko pravu i zakoniku - od § 1 do § 14
Prvi deo zakonika „O ličnim pravima“ - statusno i porodično pravo - od § 15 do § 284
Drugi deo zakonika „O stvarnim pravima” - stvarno i nasledno i lična prava na stvari obligaciono pravo - od § 285 do § 1341
Treći deo zakonika predstavljaju odredbe zajedničke za lična prava i prava na stvari - od § 1342 do § 1513

Uticaj

Kada je izdat zakonik je važio je za celo Austrijsko carstvo. Po reorganizovanju države nastavio je da važi u austrijskom delu dok je u ugarskom dobio ulogu sekundarnog prava koje se koristilo samo ako mađarsko običajno pravo nije bilo zadovoljavajuće. Posle prevog svetskog rata održao se u delovima Poljske, Čehoslovačke i Jugoslavije − pre svega na teritoriji današnje Slovenija, tadašnje Dravske banovine i Dalmacije. Jovan Hadžić se pre svega vodio opštim građanskim zakonikom kada je pisao Srpski građanski zakonik. Iako je Zakon o nevažnosti pravnih propisa iz 1946. proglasio sve bivše propise nevažećim neke odredbe iz OGZ-a su nastavile da se koriste, ako nisu nasprotovale novom revolucionarnom uređenju, sve do uvođenja novom Zakona o obligacionim odnosima 1978. Ostao je važeće pravo u Austriji i Lihtenštajnu.

Za razliku od svojih „savremenika” Napoleonovog zakonika i Nemačkog građanskog zakonika Austrijski građanski zakonika nije ostavio takav globalan uticaj kao prethodna dva, njegovoj uticaj je ostao pre svega lokalan zadržavajući se na samu teritoriju Austrijskog carstva i Balkan. Ipak njegov uticaj je bio značajan na jugoslovensko pravo i ostaje vidljiv u pravnim redovima bivših jugoslovenskih republika.

Vidi još

Literatura

Milan Petrović, Miloš Prica; Uvod u velike pravne sisteme; SVEN Niš. 2011. ISBN 978-86-7746-288-8.
Budimir Košutić; Uvod u velike pravne sisteme današnjice; Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. 2008. ISBN 978-86-7630-113-3.
Marjan Pavčnik; Teorija prava: prispevek k razumevanju prava; GV založba;. 2017. ISBN 978-961-247-319-8.

Reference

Sloljašnje veze

Aktuelni tekst zakonika na austrijskom pravno-informacionom sistemu (na jeziku: nemački)
Zbornik radova - Austrijski građanski zakonik, Tuzla 2014.
O dinamici i efektima zakodonavnog rada, Dr Dušan Nikolić, Pravni fakultet u Novom Sadu.
Srpski građanski zakonik iz (1844) i pravni transplanti - kopija Austrijskog uzora ili više od toga? (str. 13-45, Dr Sima Avramović) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. jul 2020), Srpski građanski zakonik - 170 godina, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu 2014.
Starija verzija zakonika (na jeziku: hrvatski)