Ораси

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Orasi (višeznačna odrednica).

Orah (lat. Juglans) je rod biljaka iz porodice Juglandaceae. Vrste ovog roda su drveće visoko 10-40m, sa šiljastim listovima dugim 2-9cm. Naziv orah upotrebljava se i za najuzgajaniju vrstu ovog roda, domaći orah.

Orah
Juglans major
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Divizija:	Magnoliophyta
Klasa:	Magnoliopsida
Red:	Fagales
Porodica:	Juglandaceae
Potporodica:	Juglandoideae
Pleme:	Juglandeae
Potpleme:	Juglandinae
Rod:	Juglans L.
Sinonimi
Wallia Alef

Dvadeset jedna vrsta oraha ima areal rasprostranjenja u severnoj umerenoj klimi Starog sveta u području od jugoistočne Evrope do Japana, a u Novom svetu od jugoistočne Kanade do Kalifornije na zapad i Argentine na jug.

Plodovi svih vrsta oraha su jestivi, ali orasi koji se obično kupuju u trgovinama potiču od domaćeg oraha, jedine vrste koja ima velik plod i tanku ljusku. Poljoprivredna vrsta koja je izabrana zbog tanke ljuske i izdržljivosti u umerenoj klimi ponekad se naziva „karpatski orah“. Orasi imaju mnogo ulja i jedu se sirovi ili kuvani. Takođe su izvrstan izvor masnih kiselina omega-3, pa se pokazalo da snižavaju nivo holesterola u krvi.

Rasprostranjenost i značaj

Najveća rasprostranjenost oraha je na prostoru od Himalaja do Sibira. U Evropi se najviše gaji u Francuskoj, Italiji i Grčkoj. U Srbiji gaji se uglavnom u svim krajevima. Najviše se gaji u dolinama reka. Značajni centri gajenja oraha u Srbiji su: Podrinje, Pomoravlje, Podunavlje, Timočka krajna, padine Fruške gore i Metohijska kotlina.

Značaj gajenja oraha je pre svega zbog jezgra. Jezgro oraha spada među najvažnije ugljeno-proteinske proizvode. Sadrži oko 57-60% masti i 15-18% belančevina. Energetska vrednost jezgra iznosi 2.500 kJ. Orah sadrži i vitamine A,B,C i E. Značaj oraha ogleda se i u velikoj tehničkoj vrednosti drveta, industrijskoj upotrebi orahovog ulja, raznovrsnosti upotrebe kore i lišća (za bojenje tkanine i drugo...), mogućnosti lakog transporta i čuvanja plodova.

Morfološke i fiziološke osobine oraha

Broj vrsta oraha je veoma veliki. Najpoznatije vrste oraha su: Juglans regia, J. nigra, J. californica, J. rupestris, J. hindusii, J. cinerea, J.manshurica, J. siboldiana i druge. Juglans regia je najznačajnija vrsta oraha, od ovog oraha proizišle su mnoge pitome sorte oraha. Sorte se razlikuju naročito po bujnosti i dugovečnosti, vremenu cvetanja i osobinama plodova. Grupišu se po geografskom rasprostranjenju (francuske, kalifornijske, ruske itd.) Visina oraha dostiže i do 35 m, obim stabla može biti i 3 m. Orah živi i preko 100 godina. Kalemljeni orasi su kraćeg veka. Orah ima punu krošnju širine 10–15 m. Kora ove biljke je smeđa ili tamnozelena koja sa starošću biljke počinje da puca. Korenov sistem je odlično razvijen, osovinski sa okolo razvijenim bočnim korenom. Pupoljci su zeleno sivi. Listovi su neparno perasto deljeni, dužine 20–40 cm, i sadrže 3-11 liski, dužine 5–18 cm i širine oko 5 cm. Raspored listova je naspraman i imaju intenzivan miris. Period listanja je april. Pripada jednodomnim biljkama. Cveta pre listanja. Razlikuju se muške i ženske cvasti. Muške su u vidu resica, dužine do 10 cm, u kojima je smešten veliki broj prašnika, dok su ženski zasebni ili skupljeni u cvast, nalik pupoljcima. Period cvetanja se takođe razlikuje kod muških i ženskih cvetova, muški cvetovi se javljaju pre pojave listića, u aprilu, ženski kasnije u periodu od aprila do maja. Plod oraha je koštunica, okruglog obilika, prečnika 3–5 cm koja tokom sazrevanja menja boju od zelene do braon i raspukne se po šavu na sredini u toku septembra kada sazreva. Seme je beličasto do žuto, izbrazdano, sa puno masnih kiselina i ulja.

Rasejavanje i razmnožavanje

Rasejavanje se vrši vetrom, dok se razmnožavanje obavlja semenom ili vegetativnim delovima biljke.

Nogal centenario

Ekološki uslovi za gajenje oraha

Klima Orah uspeva u povoljnim klimatskim uslovima, bez jakih zimskih mrazeva, na dubokim i rastresitim zemljištima s dovoljno kreča, zatim na aluvijalnim, ilovačasto-peskovitim i skeletnim zemljištima. Neke ce vrste se razvijaju i na kamenitim zemljištima. U Srbiji najčešće se nalazi u rečnim dolinama.

Orah najčešće uspeva tamo gde raste hrast. Najbolje mu odgovaraju umereno topla područja. Za sve životne funkcije oraha potrebno je dosta toplote i velika količina vode. Raspoed padavina u toku godine je veoma važan za normalno razvijanje oraha, posebno količina padavina u julu i avgustu mesecu. Za gajenje oraha odgovaraju područja u kojima je klima pogodna za gajenje vinove loze, duvana i kukuruza.

Zemljište Uspeva na zemljištima različitih fizičkih i hemijskih osobina uz uslov da nisu previše plitka, teška i nepropustljiva. Značajne su dve osobine zemljišta

1) da ima povoljan režim vlažnosti 2) da zemljište bude dovoljno aerisano. Istraživanja u Kaliforniji su pokazala da se orah uspešno gaji i na kiselom, neutralnom i slabo alkalnom zemljištu čija je pH vrednost 5,5-8,0.

Sorte oraha

Sorte oraha su nacionalne. Mnoge zemlje imaju svoje sorte. Tako se u Francuskoj gaje, pre svega francuske sorte, u Italiji je raširen San Giovanni i Pellegrini . Zbog komercijalne potrebe u poslednjih par decenija nastao je veliki broj sorti oraha. Najveći proizvođač sorti oraha je Francuska čije sorte teže da u relativno kratkom vremenskom periodu stablo dostigne zadovoljavajući oblik i da daje maksimalne prinose. U Srbiji još nisu odabrani tipovi oraha koji se mogu priznati kao naše sorte. Sorte:

• Franket (Franqatte) - Francuskog porekla i standardna je svetska sorta, gaji se od 1827. godine. Plod je krupan, oko 9 grama, malo izdužen, proširen i zašiljen, pri osnovi sa oštrim vrhom. Ljuska je svetla, mekana, ispunjena jezgrom odličnog kvaliteta čiji udeo iznosi oko 48% i sadržajem ulja od 63%.
• Parizien (Parisienne) - Ova sorta je iz Irese. Ovo je vrlo raširena sorta oraha, ali manje od franketa. Drvo raste bujno i dostiže velike razmere. Plodovi su teški oko 8,5 grama eliptično-konični. Ljuska ravna, polutvrda, malo tamnija nego kod franketa, ispunjena odličnom jezgrom, bogatom u ulju do 63% i udelom u težini ploda do 49%. Od francuskih sorti oraha još su značajne: Corne, Moussine, Chabertte.
• Šejnovo - je prva poznata sorta u Bugarskoj. Sorta otporna na negativne temperature.

Plod je krupan oko 10,5 grama, ovalnog je oblika, tanke ljuske ispunjene jezgrom dobrog kvaliteta. Ova sorta je u Srbiji dosta rasprostranjena. Manje su kvalitetni plodovi ostalih bugarskih sorti.

• Domaći orah - Prve Srpske sorte oraha su priznate 1986. godine, a to su: Šampion, Tisa, Srem.

Ocenivanje kvaliteta plodova oraha

Masa jezgre po jednom plodu - Predstavlja važan znak za ocenivanje vrednosti oraha. Masa jezgre za komercijalni orah kreće se od 5-8 grama. Boja jezgre - Važna karakteristika u određivanju prodajne vrednosti oraha. Preimućstvo se daje svetlijim bojama. Boja jezgre može biti sortna odlika ili pak odraz loše berbe, prerade i čuvanja. Boja ljuske - Svetla ili tamna, obojenost plodova zavisi od manipulisanja i nekih drugih mera, kao i od zaštite koja je sprovedena protiv insekata i bolesti. Oštećenja izazvana insektima i bolestima, izlaganje kiši ili ostavljanje plodova da leže na zemlji loše utiče na boju ljuske.

Orah u ljusci

Čuvanje plodova oraha

Plodovi oraha se čuvaju pri višim temperaturama- oko 4 °C, kao i relativnoj vlažnosti vazduha 65-75%. Pod ovakvim režimom plodovi oraha se mogu čuvati i 12 meseci. Čuvanje jezgre oraha je mnogo složenije. Faktori koji utiču na kvarenje ploda su: vlaga, toplota, svetlost. Najbolje organoleptičke osobine jezgra postiže čuvanjem sa 3-3,5% vode. Jezgre se najbolje čuvaju u hladnjačama na temperaturi od 1-4 stepeni u tami. Na taj način jezgra se može čuvati i 24 meseca.

Najčešće sorte oraha u Srbiji

Srem:

• Poreklo - Selekcija Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, odabrana iz spontane populacije.
• Berba plodova - Sazrevaju u prvoj polovini septembra.
• Osobine biljke - Stablo je srednje bujno, srednje do dobre rodnosti. U vegetaciju ulazi srednje rano.
• Plod - Krupan je, prosečne mase oko 15 grama. Ovalnog je oblika, tanke i lako lomljive ljuske. Jezgra je svetla i privlačna. Randman jezgre je visok, oko 58%.
• Ocena - Preporučuje se za gajenje u vinogradarskoj zoni.

Šejnovo:

• Poreklo - Bugarska sorta, odabrana iz spontane populacije oraha 1938. godine.
• Berba plodova - Sazrevaju u prvoj polovini septembra.
• Osobine biljke - Stablo je bujno, a grane u kruni izrastaju pod širokim uglovima. Obilno i redovno rađa. U period vegetacije ulazi nešto ranije nego što bi to bilo poželjno.
• Plod - Srednje je krupan, mase oko 12 grama. Jajastog je oblika, tanke i lako lomljive ljuske. Randman jezgre je velik, oko 53% od mase ploda. Jezgra je kvalitetna, ali zbog tamnije boje nije privlačna.
• Ocena - Šejnovo će i u budućem periodu sačuvativrlo značajno mesto u našem sortimanu oraha.

Gajzenhajm 139 (Geinsenheim 139)

• Poreklo - Nemačka selekcija
• Berba plodova - Sazrevaju polovinom oktobra.
• Osobine biljke - Stablo je srednje bujno i rodno. Kasno ulazi u period vegetacije i rano je završava, pa je mrazevi ne ugrožavaju. Delom obrazuje apomiktične plodove.
• Plod - Srednje je krupan, prosečne mase oko 13 grama. Loptastojajastog je oblika, svetle i lako lomljive ljuske. Randman jezgre je oko 48%.
• Ocena - Usprešno se gaji i u hladnijim područijima.

Rasna

• Poreklo - Selekcija Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, odabrana iz spontane populacije oraha.
• Berba plodova - Sazrevaju polovinom oktobra.
• Osobine biljke - Stablo je manje bujno i rodno. Prorodi vrlo rano, još kao sadnica u rasadniku. U vegetaciju ulazi srednje pozno.
• Plod - Srednje je krupan, prosečne mase oko 12 grama. Okruglastokupastog je oblika. Ljuska ploda je meka i lako lomljiva. Randman jezgre je oko 50%.
• Ocena - Rasna je pogodna za gajenje u kontinentalnim (nevinogradarskim) zonama.

Galerija

• 
  Listovi oraha
• 
• 
• 
  Orah
• 
  Juglans regia
• 
• 
• 
  Juglans regia
• 
  Juglans regia
• 
  Juglans regia
• 
  Juglans regia
• 
  Juglans regia

Literatura

• Posebno voćarstvo za četvrti razred poljoprivredne škole, Spasoje Bulatović. ISBN 978-86-17-04788-5..
• Voćarstvo, Beograd 2011, Todor Vulić Čedo Oparnica Boban Đorđević
• Brinkman, K.A.. "Juglans. L. - Walnut", in: Schopmeyer, C.S. (ed.), Seeds of woody plants in the United States, Agriculture Handbook 450, Washington, D.C.: U.S. Department of Agriculture, Forest Service, p. 454–459, (rev. ed.: 1992). 1974. ISBN 978-0-931146-21-3.
• Hemery, G.E. (2001) "Growing walnut in mixed stands", Quart. J. Forestry, 95, p. 31–36
• Hemery, G.E. and Popov, S.I. (1998) "The walnut (Juglans regia L.) forests of Kyrgyzstan and their importance as a genetic resource", Commonwealth Forestry Review, 77 (4), p. 272–276
• Philips, Roger. Trees of North America and Europe, Random House, Inc. . New York. 1979. ISBN 978-0-394-50259-5. .
• Pomogaybin, A.V., Kavelenova, L.M. and Silayeva, O.N. (2002) "Nekotorыe Osobennosti Himičeskogo Sostava I Biologičeskoй Aktivnosti Listovogo Opada Vidov Roda Oreh (Juglans L.) Pri Introdukcii V Srednem Povolžьe", Himiя Rastitelьnogo Sыrья, 4, p. 43–47 - in Russian
• Rood, T. (2001) "Walnut and It's Toxicity Explored", Cornell Cooperative Extension, Cornell University webpage, accessed 20 April 2008
• Ross, M. (1996) "Walnuts: a mixed blessing - can have an adverse effect on some plants: includes a listing of plants unaffected by chemicals from the walnut tree" - Gardening Challenges - Cover Story Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. maj 2012), Flower & Garden Magazine, (August-Sept), BNET UK website, accessed 20 April 2008
• Society for Neuroscience (2007). "Diet of walnuts, blueberries improve cognition; may help maintain brain function", ScienceDaily, 7 November 2007
• Vozzo, J.A. Tropical Tree Seed Manual, Part II—Species Descriptions USDA Forest Service, http://www.rngr.net/Publications/ttsm/Folder.2003-07-11.4726
• Nal.usda.gov

Спољашње везе

• Poljoberza 12. decembar
• zdravasrbija 12. decembar