Википедија

Organizacija za crnomorsku ekonomsku saradnju

Organizacija za crnomorsku ekonomsku saradnju (engl. Organization of the Black Sea Economic Cooperation, BSEC) je osnovana 25. juna 1992. kada su šefovi država jedanaest zemalja u Istanbulu potpisali Deklaraciju i Bosforski dogovor. Zemlje osnivači su: Azerbejdžan, Albanija, Bugarska, Gruzija, Grčka, Jermenija, Moldavija, Rumunija, Rusija, Turska i Ukrajina. Nakon pristupanja Srbije i Crne Gore aprila 2004. godine, organizacija sada broji 12 zemalja.[1] Način funkcionisanja ove zajednice su povremeni sastanci šefova država, i vlada, i redovni sastanci ministara inostranih poslova jedanput godišnje, odnosno polugodišnje. Tela su: stalni međunarodni sekretarijat, pomoćni organi radne grupe i eksperti, parlamentarna skupština, poslovni savet i Crnomorska banka za trgovinu i razvoj.

Organizacija za crnomorsku ekonomsku saradnju
  Članice BSEC-a
  Posmatrači
SkraćenicaBSEC
Datum osnivanja4. jun 1992.
Tipekonomska organizacija za saradnju u istočnoj Evropi
SedišteIstanbul,
 Turska
Članovi13 država
 Albanija,
 Jermenija,
 Azerbejdžan,
 Bugarska,
 Gruzija,
 Grčka,
 Moldavija,
 Rumunija,
 Rusija,
 Severna Makedonija,
 Srbija,
 Turska,
 Ukrajina
Generalni sekretarLazar Komanesku,
 Rumunija
Veb-sajtwww.bsec-organization.org
Prigodna marka Pošta Srbije iz 2017. povodom 25 godina od osnivanja Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju

Najveća dostignuća Crnomorske ekonomske saradnje su u oblasti saobraćaja, telekomunikacija, energije, životne sredine, zdravstva, trgovine, stranih investicija i međunarodnih odnosa. Nedostaci su nepostojanje jasne dugoročne strategije i prioriteta, nedovoljna politička podrška predloženim projektima, nedovoljna efikasnost, nedovoljna finansijska sredstva za ostvarenje projekata, velike razlike među članicama, nedovoljan nivo ekonomske razmene, izbegavanje političkih ciljeva i bezbednosnih pitanja, itd.

Stupanjem na snagu Povelje 1. maja 1999. godine, BSEC je stekla međunarodni pravni identitet i transformisala se u punopravnu regionalnu ekonomsku organizaciju: Organizaciju crnomorske ekonomske saradnje. Pristupanjem Srbije (tada Srbije i Crne Gore) u aprilu 2004. godine, broj država članica Organizacije se povećao na dvanaest.[1] Pristupanje Severne Makedonije 2020. povećalo je članstvo u organizaciji na trinaest.

Važan aspekt aktivnosti BSEC-a je razvoj SME i preduzetništva u zemljama članicama. U vezi sa ovim pitanjima organizovana je serija radionica u saradnji sa Fondacijom Konrad Adenauer i ERENET.[2]

Mapa država članica Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju
  Države članice
  Države posmatrači

Članice uredi

Država Pristupanje
  Azerbejdžan 1992.
  Albanija 1992.
  Bugarska 1992.
  Gruzija 1992.
  Grčka 1992.
  Jermenija 1992.
  Moldavija 1992.
  Rumunija 1992.
  Rusija 1992.
  Srbija 2004.
  Turska 1992.
  Ukrajina 1992.

Kipar i Crna Gora su podnele zahtev za učlanjenje ali su trenutno odbijene zbog rivalstva između Turske i Grčke. [1]

Zemlje posmatrači su:

Struktura uredi

  • Sastanci samita šefova država ili vlada država članica redovno se održavaju svakih 5 godina;[3]
  • Veće ministara spoljnih poslova je glavni organ za donošenje odluka BSEC-a i sastaje se dva puta godišnje;
  • Savet ministara se sastaje kako bi postigao konsenzus o konkretnim pitanjima;
  • Komitet visokih zvaničnika sastaje se 4 puta godišnje i radi u ime ministara inostranih poslova;
  • Pomoćni organi koje formira Veće ministara spoljnih poslova bave se svojim mandatom koji je odredio Savet, pripremaju zajedničke projekte i prate realizaciju ovih projekata. Radne grupe i grupe eksperata su pomoćni organi;
  • Predsedavajući koordinira sve aktivnosti BSEC-a, kao i kontroliše pravilno vođenje aktivnosti organizacije i sprovođenja Rezolucija i odluka Saveta. Po engleskom abecednom redu, jedna od država članica predsedava svakih 6 meseci.[3] Predsedavanje BSEC-om je obavlja Ukrajina u periodu od 1. jula do 31. decembra 2017. godine.[4]

Povezana tela uredi

Povezana tela BSEC-a obavljaju svoje funkcije uz poštovanje principa BSEC definisanih u Deklaraciji samita od 25. juna 1992. i Povelji. Oni imaju sopstveni budžet.[3]

Parlamentarna skupština Crnomorske ekonomske saradnje (PABSEC) uredi

Parlamentarna skupština Crnomorske ekonomske saradnje sa sedištem u Istanbulu, je međuparlamentarna konsulttivna institucija organizacije formirana na osnovu Deklaracije o osnivanju Parlamentarne skupštine crnomorske ekonomske saradnje 26. februara 1993. godine od strane 9 država osnivača. Grčka se pridružila PABSEC 1995. godine, Bugarska 1997. godine, a Srbija (bivša Srbija i Crna Gora) 2004. godine.[5]

Predsednik PABSEC-a je Arčil Talakvadze iz Gruzije, a potpredsednik je Anuš Beglojan iz Jermenije.[6]

Rusija je proterana u decembru 2022. godine.[7]

Poslovni savet Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju (BSEC BC) uredi

Poslovni savet Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju formiran je 1992. godine kao međunarodna, nevladina i neprofitna organizacija radi jačanja unapređenja poslovnog okruženja u regionu Crnog mora. Poslovni savet predstavlja poslovne zajednice država članica. Međunarodni sekretarijat poslovnog saveta nalazi se u Istanbulu.[8]

Crnomorska trgovinska i razvojna banka (BSTDB) uredi

Crnomorska trgovinska i razvojna banka (BSTDB) je međunarodna finansijska institucija koja je formirana 24. januara 1997. godine. Ona podržava ekonomski razvoj i regionalnu saradnju obezbeđujući trgovinsko i projektno finansiranje, garancije i kapital za razvojne projekte koji podržavaju javna i privatna preduzeća u svojim zemljama članicama. Ciljevi banke uključuju promovisanje regionalnih trgovinskih veza, međudržavnih projekata, stranih direktnih investicija, podržavanje aktivnosti koje doprinose održivom razvoju, sa naglaskom na stvaranju radnih mesta u zemljama članicama, obezbeđivanje da svaka operacija bude ekonomski i finansijski zdrava i doprinosi razvoju tržišne orijentacije.[9] Organizacija ima odobreni kapital od 1,325 milijardi dolara.[8] Sedište banke nalazi se u Solunu, Grčka.

BSTDB je vođena sporazumom o osnivanju Crnomorske trgovinske i razvojne banke, ugovorom registrovanim u Ujedinjenim nacijama. Za razliku od Međunarodnog monetarnog fonda i drugih, BSTDB ne navodi uslove politike kojima se države dužnici mogu kontrolisati.[10] Banka ima dugoročni kreditni rejting 'A' od Mudijevog servisa za investitore i 'A3' od Standard & Pura, obe sa stabilnim izgledima.[11]

Međunarodni centar za crnomorske studij (ICBSS) uredi

Međunarodni centar za crnomorske studije je nezavisni istraživački centar fokusiran na širi region Crnog mora, koji istovremeno služi i kao povezano telo BSEC-a. Osnovan je 1998. godine.[12]

Koordinacioni centar BSEC za razmenu statističkih podataka i ekonomskih informacija (BCCESDEI) uredi

Koordinacioni centar BSEC za razmenu statističkih podataka i ekonomskih informacija osnovan je sa ciljem prikupljanja statističkih i ekonomskih informacija, obavljanja sekretarskih funkcija, koordinacije dobijenih podataka i razmene sa zemljama članicama.[13]

Reference uredi

  1. ^ a b Permanent International Secretariat. „About BSEC”. Black Sea Economic Cooperation (BSEC). Arhivirano iz originala 2007-09-28. g. Pristupljeno 2009-05-29. „With the accession of Serbia and Montenegro in April 2004, the Organization’s Member States increased to twelve.” 
  2. ^ Antal Szabó (ed.), Emerging entrepreneurship and the policy development in the BSEC after the economic crises, Konrad-Adenauer-Stiftung, Ankara 2012, ISBN 978-975-7968-99-3
  3. ^ a b v ORGANIZATION OF THE BLACK SEA ECONOMIC COOPERATION. „Point of reference for regional cooperation and understanding” (PDF). www.bsec-organization.org. Arhivirano iz originala (PDF) 2017-12-23. g. Pristupljeno 2017-12-19. 
  4. ^ „Chairmanship”. www.bsec-organization.org. Pristupljeno 2017-12-21. 
  5. ^ „Introduction”. www.pabsec.org (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 19. 01. 2023. g. Pristupljeno 2017-12-20. 
  6. ^ „Armenian MP elected PABSEC Vice-President”. armenpress.am (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-11-26. 
  7. ^ „Russia expelled from yet another international organization”. Ukraine Frontlines (na jeziku: engleski). 2022-12-07. Pristupljeno 2022-12-07. 
  8. ^ „Business Council”. www.bsec-organization.org. Pristupljeno 2017-12-20. 
  9. ^ „MedAgri Member: Black Sea Trade and Development Bank (BSTDB)”. Arhivirano iz originala 23. 08. 2017. g. Pristupljeno 15. 04. 2023. 
  10. ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 11. 10. 2007. g. Pristupljeno 27. 12. 2008. 
  11. ^ „Black Sea News, No. 26, December 2012” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 20. 6. 2015. g. Pristupljeno 27. 9. 2019. 
  12. ^ „ICBSS”. www.bsec-organization.org. Arhivirano iz originala 2011-09-27. g. Pristupljeno 2017-12-20. 
  13. ^ „Center for Statistics”. www.bsec-organization.org. Pristupljeno 2017-12-20. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Организација_за_црноморску_економску_сарадњу&oldid=27553108”