Википедија

Ormuski moreuz

Ormuski moreuz (prolaz, tesnac), kraće Ormuz, morski je prolaz između Omana i Irana. Spaja Persijski zaliv sa Omanskim zalivom. Strateški je od velikog značaja, jer kontroliše morski promet prema Kuvajtu i Iraku. Kroz ovaj moreuz se tankerima prevozi 20-40% svetskog snabdevanja naftom. Na najužem delu, moreuz je širok samo 55 km.

Ormuski moreuz
Satelitski snimak
LokacijaPersijski zaliv–Omanski zaliv
Koordinate26° 34′ 00″ S; 56° 15′ 00″ I / 26.566667° S; 56.25° I / 26.566667; 56.25
26° 34′ 00″ S; 56° 15′ 00″ I / 26.566667° S; 56.25° I / 26.566667; 56.25
Zemlje basenaOman, Iran, Ujedinjeni Arapski Emirati
Maks. širina21 nmi (39 km) km
OstrvaHormozko ostrvo
Kešmsko ostrvo
NaseljaBender Abas
Kasab
Ormuski moreuz na karti Irana
Ormuski moreuz
Ormuski moreuz
Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi

Ormuski moreuz pruža jedini morski prolaz od Persijskog zaliva do otvorenog okeana i jedna je od strateški najvažnijih svetskih prigušnica.[1] Na severnoj obali leži Iran, a na južnoj obali poluostrvo Musandam, koje dele Ujedinjeni Arapski Emirati i Musandam, eksklava Omana. Tesnac je dugačak oko 90 nmi (167 km), sa širinom koja varira od oko 52 nmi (96 km) do 21 nmi (39 km).[2][3]

Trećina svetskog tečnog prirodnog gasa i skoro 25% ukupne svetske potrošnje nafte prolazi kroz moreuz, što ga čini veoma važnom strateškom lokacijom za međunarodnu trgovinu.[3][4]

Navigation uredi

 
Ormuski prolaz, mapa.
 
Ormuski prolaz, satelitski snimak.

Da bi se smanjio rizik od sudara, brodovi koji se kreću kroz moreuz prate shemu razdvajanja saobraćaja (TSS): ulazni brodovi koriste jednu traku, a odlazni drugu, pri čemu je svaka traka široka oko dve milje. Trake su razdvojene „sredinom” širine dve milje.[5]

Da bi prešli moreuz, brodovi prolaze kroz teritorijalne vode Irana i Omana prema odredbama o tranzitnom prolazu Konvencije Ujedinjenih nacija o pravu mora.[6] Iako nisu sve zemlje ratifikovale konvenciju,[7] većina zemalja, uključujući SAD,[8] prihvataju ova uobičajena pravila plovidbe koja su kodifikovana u Konvenciji.

U aprilu 1959, Iran je promenio pravni status moreuza proširivši svoje teritorijalno more na 12 nmi (22 km) i izjavljujući da će priznati samo tranzit nevinim prolazom kroz novo prošireno područje.[9] U julu 1972, Oman je takođe dekretom proširio svoje teritorijalno more na 12 nmi (22 km).[9] Tako je do sredine 1972. godine Ormuški moreuz potpuno „zatvoren“ kombinovanim teritorijalnim vodama Irana i Omana. Tokom 1970-ih, ni Iran ni Oman nisu pokušali da ometaju prolazak ratnih brodova kroz moreuz, ali su 1980-ih obe zemlje polagale tvrdnje koje su se razlikovale od običajnog (starog) prava. Nakon ratifikacije UNCLOS-a u avgustu 1989. godine, Oman je podneo deklaracije koje potvrđuju svoj kraljevski dekret iz 1981. da je dozvoljen samo nedužan prolaz kroz njegovo teritorijalno more. U deklaracijama se dalje navodi da je potrebna prethodna dozvola da bi strani ratni brodovi mogli da prođu kroz omanske teritorijalne vode.[9] Po potpisivanju konvencije u decembru 1982., Iran je dao izjavu u kojoj se navodi „da će samo države članice Konvencije o pravu mora imati pravo da imaju koristi od ugovornih prava koja su u njoj stvorena“, uključujući „pravo tranzitnog prolaza kroz moreuz koji se koristi za međunarodnu navigaciju“. U maju 1993. Iran je doneo sveobuhvatan zakon o pomorskim oblastima, čijih je nekoliko odredbi u suprotnosti sa odredbama UNCLOS-a, uključujući zahtev da ratni brodovi, podmornice i brodovi na nuklearni pogon dobiju dozvolu pre nego što nedužno prođu kroz iranske teritorijalne vode. Sjedinjene Države ne priznaju nijednu tvrdnju Omana i Irana i osporile su svaku od njih.[9]

Tok trgovine naftom uredi

 
Trgovina naftom kroz moreuz po poreklu i destinaciji, 2014–2018.

Izveštaj Centra za strateške i međunarodne studije iz 2007. takođe navodi da je 17 miliona barela dnevno izlazilo iz Persijskog zaliva, ali da nafta koja protiče kroz moreuz čini otprilike 40% sve nafte kojom se trguje u svetu.[10]

Prema američkoj Upravi za energetske informacije, 2011. godine, u proseku 14 tankera dnevno je izlazilo iz Persijskog zaliva kroz moreuz noseći 17 Mbbl (2.700.000 m3) sirove nafte. Rečeno je da ovo predstavlja 35% svetske pomorske isporuke nafte i 20% nafte kojom se trguje širom sveta. U izveštaju se navodi da je više od 85% ovog izvoza sirove nafte otišlo na azijska tržišta, pri čemu su Japan, Indija, Južna Koreja i Kina najveće destinacije.[6] Samo u 2018. godini kroz moreuz je prolazio 21 milion barela dnevno - to znači 1,17 milijardi dolara nafte dnevno, po cenama iz septembra 2019.[11]

Reference uredi

  1. ^ Viktor Katona. „How Iran Plans To Bypass The World's Main Oil Chokepoint”. Oilprice.com. Arhivirano iz originala 11. 9. 2018. g. Pristupljeno 2018-09-11. 
  2. ^ Jon M. Van Dyke (2. 10. 2008). „Transit Passage Through International Straits” (PDF). The Future of Ocean Regime-Building. University of Hawaii. str. 216. ISBN 9789004172678. doi:10.1163/ej.9789004172678.i-786.50. Arhivirano iz originala (PDF) 07. 08. 2020. g. Pristupljeno 6. 7. 2019. 
  3. ^ a b „The Strait of Hormuz is the world's most important oil transit chokepoint”. U.S. Energy Information Administration. 4. 1. 2012. Arhivirano iz originala 11. 9. 2018. g. Pristupljeno 11. 9. 2018. 
  4. ^ „2 oil tankers were damaged in possible attacks in the Gulf of Oman”. Vox. 13. 6. 2019. 
  5. ^ „World Oil Transit Chokepoints” (PDF). U.S. Energy Information Administration. 25. 7. 2017. Pristupljeno 13. 6. 2019. 
  6. ^ a b Alejandra Roman & Administration. „Strait of Hormuz”. The Encyclopedia of Earth. Pristupljeno 2015-06-02. 
  7. ^ „Chronological lists of ratifications of, accessions and successions to the Convention and the related Agreements as at 26 October 2007”. Division for Ocean Affairs and the Law of the Sea. UN. 
  8. ^ U.S. President (10. 3. 1983). „Presidential Proclamation 5030” (PDF). United States Department of State. Pristupljeno 21. 1. 2008. 
  9. ^ a b v g Groves, Steven (2011-08-24). „Accession to the U.N. Convention on the Law of the Sea Is Unnecessary to Secure U.S. Navigational Rights and Freedoms”. The Heritage Foundation. Pristupljeno 2017-04-09. 
  10. ^ Anthony H. Cordesman (26. 3. 2007). „Iran, Oil, and the Strait of Hormuz” (PDF). Center for Strategic and International Studies. Arhivirano iz originala (PDF) 19. 03. 2012. g. Pristupljeno 08. 02. 2023. 
  11. ^ „The Strait of Hormuz Explained”. YouTube. Arhivirano iz originala 2021-11-17. g. 

Literatura uredi

|date=14 January 2008 |title=U.S., Iran on Hormuz incident |journal=Xinhuanet |url=http://news.xinhuanet.com/english/2008-01/14/content_7418975.htm |doi=10.1088/0022-3719/16/31/011 |last=Janke|first=E|volume=16 |page=5959 |last2=Hutchings |first2=M T |last3=Day |first3=P |last4=Walker |first4=P J |access-date=27 January 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080117161557/http://news.xinhuanet.com/english/2008-01/14/content_7418975.htm |archive-date=17 January 2008 |url-status=dead}

Spoljašnje veze uredi

 
Ormuski moreuz na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ормуски_мореуз&oldid=27555223”