Osman (ep)
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Osman je istorijsko-romantični ep i jedno od najznačajnijih dela Ivana Gundulića koji je počeo da piše 1622. godine. Smatra se najboljim epom slovenskog baroka.
Rukopis je nestao tokom zemljotresa pa požara u Dubrovniku koji se dogodio 6-8. aprila 1667. godine. Ali srećom sin Frano je ranije sklonio jedan rukopis u Beč.[1]
Jevta Popović je objavio 1827. godine u Budimu na ćirilici Gundulićevo delo "Osman", a u svom predgovoru primećuje: Prirodnim govorom, krasnim rječma i divnim pjesmotvorom sklopio je Gundulić Osmanidu tako, da će najjasnija knjiga u Srbskom knjižestvu ostati. Popović je knjigu dobio 1826. godine o tršćanskog velikokupca (trgovca) Hristifora Cvjetovića.[2]
Ep uredi
Ep se sastoji od 20 pevanja (nedostaju 14. i 15. pevanje), ali nije dovršen, iako je Gundulić na njemu radio do poslednjeg trenutka. Epom je obuhvaćeno skoro trideset vekova, od Trojanskog rata do piščevog vremena, dok su obimnije predstavljene srpska, poljska i turska istorija. Glavni opevani događaji su Hotinska bitka, koja se odigrala 1621. godine i ubistvo mladog sultana Osmana II, koje se desilo 1622. godine. Ep Osman prožet je izrazitim antiturskim, a istovremeno i jakim verskim i rodoljubivim osećanjima.
Nastanak uredi
Kada se odigrala Hotinska bitka 1621. između Poljaka i Turaka, Gundulić je radio na prevodu Tasovog epa „Oslobođeni Jerusalim". Zbog toga što je bio suzbijen kod Hotina, car Osman II je spremao osvetu janjičarima koji su se pobunili, svrgnuli ga s prestola i ubili 1622. Kao hrišćanin i Sloven, Gundulić je u hrabrom držanju Poljaka kod Hotina video trijumf hrišćanstva nad islamom, Slovena nad Turcima. U boju i tragičnoj sudbini Osmanovoj pesnik je video građu za ep.
Gundulićev herojski kult je blag i plemenit, dakle slovenski, nimalo krvoločan i grub. Predstavnik toga junaštva je kraljević Vladislav, pobednik kod Hotina, sušta suprotnost Osmanu, oholom nasilniku. Gundulić pominje Miloša Obilića, Marka Kraljevića, i druge junake srpske narodne pesme. Ako su mu savremeni horizonti obasjani skorašnjom slavom Poljske, pogled na prošlost ispunjen je nostalgičnim sećanjem na staru srpsku slavu. Na više mesta javljaju se reminiscencije iz prošlosti Srbije, spominju se Nemanjići, govori se o caru Dušanu, despotu Đurđu Brankoviću, despotu Lazaru, hercegu Stjepanu, slavi se Lesandro Srbljanin (Aleksandar Veliki). Radnja VIII pevanja zbiva se u Smederevu, njenu osnovicu čini priča o Ljubdragu, tobožnjem potomku despota Đurđa, i o njegovoj lepoj kćeri Sunčanici. U delu ima bezbroj dubokih i uzvišenih misli i osećanja, plastičnih opisa, dobro izvajanih ličnosti. Premda je istorijska građa pretrpana romantičnim i pastoralnim epizodima, ona je u osnovi verna i stvarna.
Glavni likovi uredi
Osman II, sultan, najstariji sin Ahmeta I. Postao je sultan kad je imao 14, a ubijen je kao osamnaestogodišnjak. Mlad i nezreo, stradao je zbog svoje političke naivnosti i mladenačke nepromišljenosti, iako je bio častan i pravedan vladar. S obzirom na svoju dob, možda je prikazan s premalo emocija, no ipak, najveću ljubav mu predstavlja Sokolica, žena ratnica.
Dilaver je hrabar, odan do zadnje kapi krvi i strog vojnik, oličenje viteškog ideala ponašanja. Imenovan je velikim vezirom umesto Huseina zato što je kod Hoćima spasio Osmanu život.
Ali-paša promišljen, blaže ćudi od Dilavera, u stvarnosti je takođe bio veliki vezir 1619. godine. Zbog tih ga osobina Osman i šalje u diplomatske zadatke.
Hodža je muslimanski sveštenik i Osmanov učitelj, simbol je mudrosti, učenosti i vere.
Kazlar-aga je čuvar harema, tek veran izvršitelj svoje dužnosti.
Korevski je istorijska ličnost, primer ratničke neslomljivosti i najopasniji turski protivnik. Turci su ga zarobili i ubili u tamnici bojeći se da bi im opet mogao zadati velike neprilike.
Krunoslava primer šta sve jedna žena može napraviti iz ljubavi. Ima hrabrost i snagu muškarca, ali i osećajnost žene. Žrtvuje i život za svog voljenog Korevskog.
Mustafa je slaboumni Osmanov stric, u epu tek figura bez dublje karakterizacije.
Sokolica je izmišljeni lik, kći mongolskog kana, poseduje nešto od istočnjačke mistike, Osmanova miljenica koja ga jedina može spasiti kad je loše i zle volje.
Sunčanica je takođe izmišljen lik, krase je naivnost, nevinost, dobrota i lepota, živi jednostavnim i srećnim pastirskim životom.
Vladislav Poljski kralj, najuzvišeniji lik i najveći junak. Iako je u stvarnosti celu Hoćimsku bitku preležao zbog bolesti, u delu je slavljen kao najveći junak upravo kako bi postigao ravnotežu krupnom Osmanovom liku.
Fabula uredi
1. pevanje
Na samom početku pesnik iznosi razmišljanje o prolaznosti ovozemaljskih vrednosti, vlasti, moći, bogatstva, sreće i mladosti. Sama priča počinje Osmanovom odlukom da pođe na Istok kako bi prikupio novu vojsku s kojom bi opet krenuo u osvajanja.
2. pevanje
Osman saziva primanje za svoje najbliže saradnike, velikog vezira Dilavera, sveštenika i učitelja hodžu te crnca Haduma. Dilaver ga savetuje da odmah ubije svog strica Mustafu, njegovu majku i njegovog zeta Dauta jer su oni trajna opasnost za presto, tim više što je Mustafina majka veštica koja čarolijama pokušava svog sina postaviti za cara. Hodža mu savetuje da ne uzima ženu niskog roda, a crnac eunuh kaže da neka ne ide na Istok dok se nije osigurao protiv Poljaka te da se ne može voditi rat na dve strane. Osman ne želi ubiti Mustafu već šalje sposobnog Ali-pašu Hercegovca u Varšavu da sklopi mir.
3. pevanje
Poklisar Ali-paša u pratnji bega bogdanskog (moldavskog) kreće u Poljsku na pregovore. Putem prolazi preko Bugarske, Rumunije i preko Hoćima gde se prošle godine održala strašna bitka, a sada je sve prepuno turskih kostiju.
4. pevanje
Tokom puta Ali-paša pripoveda begu tok prošlogodišnje bitke. Spominju se brojna imena i narodi koji su učestvovali u bici, a takođe se spominje i Sokolica, žena-ratnica, kći mongolskog kana, između koje i Osmana postoji skrivena ljubav.
5. pevanje
U jednom trenutku Ali-paša susreće poljsku ženu ratnicu Krunoslavu, čiji zaručnik, vitez Korevski, leži zarobljen u tamnici u Carigradu. Ona je njega pratila u svim bitkama, a u Hoćimskoj bici se u dvoboju borila sa Sokolicom. Sad se raspituje kod Ali-paše za sudbinu svog zaručnika koji je zbog izdaje Bogdanaca pao u tursko zarobljeništvo.
6. pevanje
Saznavši za nesretnu sudbinu Korevskog, Krunoslava u obližnjoj šumici nariče za njim. Potom ugleda grupu pastira i pastirica u veseloj igri. Njihova ljubavna igra i sreća je potiču da preobučena krene u Carigrad i oslobodi Korevskog, nameravajući podmititi Turke. Za to vreme, u Carigradu Osman šalje Kazlar-agu u južne i istočne krajeve da mu nađe devojke plemenitog roda kako bi se mogao oženiti.
7. pevanje
Kazlar-aga skuplja devojke po carstvu. Potom čuvši za Sunčanicu krene prema Smederevu.
8. pevanje
Kazlar-aga zatiče u Smederevu slepog starca Ljubdraga koji je imao 12 sinova, a sada su svi mrtvi i jedino mu je preostala kći Sunčanica da mu bude uteha pod stare dane. No Kazlar-aga ipak odvodi Sunčanicu. Na putu susreću glasnika koji nosi Osmanovo pismo u kojem mu naređuje da potraži Sokolicu jer želi da ga ona prati na Istok.
9. pevanje
U proteklih godina dana nakon Hoćimske bitke Sokolica sa svojom ženskom družinom hara po Evropi. Na godišnjicu bitke Vladislav odlazi u svečani lov, pri čemu se pripoveda o njegovoj slavi i veličini. Za to vreme među poljske žene koje su se kupale na jezeru upada Sokolica sa svojih dvanaest ratnica. Vežu Poljakinje za okolna stabla i same se odlaze kupati. Odjednom ih opkoli Vladislav sa svojom družinom za lov, ali je ne zarobi, već joj pokloni slobodu uz njeno obećanje da neće više napadati hrišćane. Ona mu nato pokloni svoju ogrlicu i krene prema Carigradu, a putem dobije Kazlar-aginu vest da požuri jer je car željno očekuje.
10. pevanje
Vladislav se vraća u Varšavu jer stiže Ali-paša u svojoj mirovnoj misiji.
11. pevanje
Nakon čitanja Osmanove poslanice, tj. mirovne ponude, u dvorani nastaje žamor. Poljaci uzvraćaju svoje uslove mira te i jedni i drugi razmenjuju vredne darove.
12. pevanje
Po povratku Ali-paše u Carigrad svi izražavaju sreću zbog sklopljenog mira. Međutim, Korevski je i dalje u tamnici, a Krunoslava stiže u Carigrad sa namerom da ga oslobodi. Preobukla se u muškarca i pokušala podmititi njegovog tamničara Rizvan-pašu, ali on je prevari i zatvori u tamnicu s Korevskim.
13. pevanje
Đavo u paklu besni zbog pobede Poljaka tj. hrišćana i šalje svoje demone da podstiču Turke na stalno izazivanje sukoba.
14. pevanje
Osmanov astrolog proriče zlu sudbinu i kaže mu da ne bi smeo ići na Istok, ali on svejedno ne odustaje. Kasnije Osman sanja proroka Muhameda koji mu iz ruke iščupa Kuran i pritom opali šamar. Jedan se demon, ili sam đavo, pretvori u lik hodže i uđe u Osmanovu spavaonicu. Osman se probudi i ugleda hodžu koji mu govori kako svakako treba ići na Istok i prikupiti novu vojsku. Hodža nestane i pretvorivši se u sovu odleti iz palate. Za to vreme Rizvan-paša ubija i Korevskog i Krunoslavu: u smrtnoj borbi ih ubiju metkom u leđa.
15. pevanje
Stvari kreću nizbrdo: Osman ujutro saziva veće i obaveštava ga o sklopljenom miru. Budući da je jedan od uslova mira i oslobađanje Korevskog, on doziva Rizvana da ga oslobodi. Ali on je Korevskog već ubio, nakon čega je i sam počinio samoubistvo. Istovremeno je i Kazlar-aga doživeo nezgodu. Na putu u gradu Jedrenu pobegla mu je Sunčanica tako da se Osman ipak ženi Sokolicom.
16. pevanje
Kad je janjičarska vojska čula za Osmanove namere, počela se buniti jer su svi mislili da on ide na Istok po vojsku koja će pobiti janjičare kao osvetu zbog nediscipline kod Hoćima.
17. pevanje
Saziva se veće, a Dilaver poziva na vernost caru i najstrože kazne za pobunjenike. Husein-paša ga savetuje da se brani, ali i da im malo popusti. Međutim, Osman ne uradi ništa, već samo svim svojim savetnicima da stražu, dok sebe ostavi bez nje računajući da vojska neće napasti svog cara. Mustafina majka nagovara Daut-pašu na pobunu, a on, zaveden obećanjima o vlasti, pristaje.
18. pevanje
Daut-paša staje na čelo pobunjenih janjičara. Počinju borbe i ubrzo pobunjenici kreću i na nezaštićeni carski dvor.
19. pevanje
Pobunjenici lako provaljuju u carski dvor. Osman šalje pregovarače, Baš-vezira i Kazlar-agu, ali ih pobunjenici ubijaju. U zoološkom vrtu carske palate, u jednoj od jama za životinje, pronađu Osmanovog strica Mustafu. Osman šalje i Husein-pašu da im objasni kako je Mustafa slabouman i kako ne može biti car. Ali pobunjenici ubijaju i Huseina i Ali-pašu, a njihove glave, zajedno s Hadumovom i Dilaverovom, nabiju na koplja. Potom otimaju Osmana i dovode ga pred Mustafu.
20. pevanje
Na zajedničkom zboru pobunjenika predvođenih Dautom postavljaju Mustafu za cara. Mustafa naređuje da Osmana zatvore u Jedi-kulu. Uz pesnikova razmišljanja o prolaznosti sveta i nasilništvu vlasti dolazi i Dautova naredba da se Osmana zadavi 'poput psa'. Snažni crnac ga davi maramom, a telo mu bace u grob. Na kraju Gundulić razmišlja kako je zapravo pravi car svima jedino Bog.
Reference uredi
Literatura uredi
- Milan Rešetar, Gundulićev „Osman“, Bratstvo, XVIII, 1923.
- Miroslav Pantić, Poetika Gundulićevog „Osmana“, Miroslav Pantić, Susreti s prošlošću, Beograd, 1984.
- Zlata Bojović, Osman Dživa Gundulića, Beograd, 1995.
