Osma sednica CK SK Srbije
Osma sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije održana je 23. i 24. septembra 1987. godine. Sednicom je predsedavao tadašnji predsednik Predsedništva CK SKS, Slobodan Milošević. Na toj sednici, ogromnom većinom glasova, razrešen je članstva u CK SK Srbije Dragiša Pavlović, tadašnji predsednik beogradske partijske organizacije.
Ova sednica je predstavljala konačni razlaz Slobodana Miloševića i Ivana Stambolića.[1] Osma sednica je odredila pravac u kojem će ići Srbija sledećih 13 godina. Osmu sednicu mnogi smatraju uvodom u kasniji ratni sukob u SFR Jugoslaviji 1991. godine, koji će pored velikog broja žrtava i razaranja dovesti i do stvaranja novih nezavisnih država.[1][2]
Pozadina uredi
Usled naraslih međunacionalnih tenzija između Albanaca i Srba, tadašnji predsednik Saveza komunista Srbije, Slobodan Milošević je u aprilu 1987. godine otputovao na Kosovo i Metohiju da posreduje u sporu. Umesto toga, on se stavio na stranu Srba, tada je dao svoju čuvenu izjavu „Niko ne sme da vas bije!“ koja je još više pogoršala situaciju. Nakon ubistva vojnika JNA u Paraćinu, koje je počinio Albanac Aziz Keljmendi, u srpskim medijima počela je kampanja protiv Albanaca, i tvrdilo se da je ovo zločin uperen protiv Jugoslavije. Dragiša Pavlović je, 11. septembra, rekao da se situacija na Kosovu i Metohiji ne može popraviti „olako obećanom brzinom“, niti vanrednim stanjem. Jedina prihvatljiva pozicija s koje se može rešavati problem Kosova, jeste pozicija SKJ, a ne neka populistička ili nacionalistička pozicija.
Neuravnotežene reči samo stvaraju histerično raspoloženje koje čini stvari samo lošijima, a ne rešava problem. Prostor za rešenje kosovskog problema sada je tako sužen da i najmanja greška može biti tragična za Srbe i Crnogorce, za srpski narod i celokupnu stabilnost u Jugoslaviji. ... Situacija na Kosovu, koja se ne poboljšava željenom i obećanom brzinom, stvara opasnu atmosferu gde svaka reč izgovorena protiv srpskog nacionalizma je shvaćena kao nacionalizam. Strastvene reči mogu doneti samo vatru.
17. septembra, na sednici beogradske partijske organizacije, Pavlović je kritikovao nacionalističke pojave i postavio pitanje: može li se nacionalizam isprovocirati u nekome kome ne postoji?
Nakon ovih govora, dnevni list „Politika Ekspres“ napao je Pavlovića i postavio pitanje: na koga se odnosi Pavlovićeva kritika 'olako obećane brzine'? U obrazloženju je navedeno da je to obećanje dao sam CK SK Srbije, pa je zaključeno da Pavlović napada Centralni komitet.
Osmoj sednici prisustvovao je i tadašnji predsednik Predsedništva Srbije, Ivan Stambolić, koji je u decembru iste godine razrešen svoje dužnosti.
Epilog uredi
Ubrzo nakon osme sednice usledila je i smena Ivana Stambolića a kasnije i funkcionera u Vojvodini, Kosovu i Crnoj Gori ovaj proces tada je nazvan Antibirokratska revolucija. Iz današnje perspektive na osmu sednicu se gleda kao događaj koji je odredio pravac u kome će ići Srbija u sledećih 13 godina i zapečatio sudbinu SFR Jugoslavije i Srba na Kosovu.[traži se izvor]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b Zbornik "Osma sednica CK SKS", Pristupljeno 17. 4. 2013.
- ^ Osma sednica - da li je moglo biti drugačije? Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. septembar 2013), Pristupljeno 17. 4. 2013.
Spoljašnje veze uredi
- Osma sednica: Rađanje vođe (prvi deo), RTS Sajt - Zvanični kanal
- Osma sednica: Rat drugova (drugi deo), RTS Sajt - Zvanični kanal
- Tema nedelje: Osma sednica dvadeset godina kasnije
- Osma sednica CK SK Srbije („Večernje novosti”, feljton, septembar 2017) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. septembar 2017)