Osje (lat. arista) – jednina os ili osak – jeste vlaknasta zaoštrena bodlja ili dugo šiljata ljuska plevice ili pleve, na klasiću ili klasju biljaka. Kao i pleva, osje je karakteristično pre svega za mnoge (ali ne i sve) članove porodice trava (Poaceae), naročito za žitarice. Kod pojedinih predstavnika glavočika (Asteraceae) javlja se u vidu krute zašiljene iglice na papusu.

Izgled dvopolne cvasti (klasja) raže: 1 – pleve (Glumae), 2 – plevice (Spiculae), 3 – osje (Arista), 4 – klasići (Palea), 6 – prašnici (Anthere)

Kao botanički terminUredi

Postoji unutrašnje i spoljašnje osje. Kod žita (Triticum vulgare) u zavisnosti od vrste, unutrašnje osje može biti sa dlakama ili bez njih, delimično dlakavo, te dlakavo samo pri vrhu.

Osje često nije samo prisutno kod biljaka u razvoju, već ostaje i s plodovima (zrnom) nakon sazrevanja. Takvo osje na krajevima suvih klasića može igrati značajnu ulogu u rasejavanju i distribuciji semenja.

Prisustvo, veličina, oblik i druge karakteristike osja važna je dijagnostična karakteristika i može poslužiti u taksonomske svrhe – determinaciju vrste.

Morfološki gledano, termin os se takođe koristi za središnju venu lista ili osovinu liske (lat. lamina). Oblik lisne osi može biti ravan, zakrivljen ili, poput onog od kovilja (Stipa), spiralno uvrnut.

     
Osje žitarica: klas ječma (Hordeum vulgare), raži (Secale cereale) i francuskog ljulja (Arrhenatherum elatius)

Vidi jošUredi

LiteraturaUredi

  • Petković, B. Marin, P. & Boža, P. 1995. Praktikum iz sistematike viših biljaka. Nauka. Beograd.
  • Korovkin O. A. (2007): Anatomiя i morfologiя vыsših rasteniй: slovarь terminov (Biologičeskie nauki: Slovari terminov). Moskva, Drofa. p. 128-268.

Spoljašnje vezeUredi