Ofset štampa

Postupak ofset štampe

Ravna ofset štampa spada u tehnike indirektne štampe, što znači da se boja sa forme ne prenosi direktno na podlogu, nego se prethodno prenosi na gumenu pokrivku (koja je postavljena na ofsetni cilindar) a zatim sa nje na materijal za štampu. Kod ravne štampe štampajući i neštampajući elementi nalaze se u istoj ravni, a međusobno se razlikuju po svojim fizičko-hemijskim karakteristikama. Štamparska forma je tako pripremljena da su štampajuće površine prijemčive za boju a odbijaju vodu, dok neštampajuće površine primaju vodu a posle vlaženja odbijaju boju. Na formu se prvo nanosi sredstvo za vlaženje (voda) koje prekriva u tankom sloju oliofobne, neštampajuće elemente, dok boja koja se na formu nanosi posle vode prekriva samo oliofilne, odnosno štampajuće elemente.

Postoje tehnike ravne, visoke, duboke ali i digitalne indirektne štampe. Postupak ravnog ofseta danas je najrasprostranjeniji postupak štampanja - pokriva 85% štamparske delatnosti u celom svetu.

Štamparske mašine za ravnu ofset štampu pripadaju grupi rotacionih mašina, to znači da su elementi uređaja za ostvarivanje pritiska u štamparskoj jedinici cilindri, čije je osnovno kretanje rotaciono. Savitljiva štamparska forma se pričvrćuje na cilindar koji je u kontaktu sa ofset (gumenim) cilindrom, tako da se otisak sa forme prenosi na gumeni cilindar a sa njega na materijal za štampu.

Proces štampe u tehnici ravnog ofseta odigrava se tako što se na formu koja je pričvršćena na cilindar forme, pomoću sistema valjaka za vlaženje, prvo nanosi sredstvo za vlaženje, koje se zadržava samo na hidrofilnim neštampajućim elementima, dok štampajuće površine ostaju suve. Zatim se na ovakvu površinu štamparske forme nanosi boja, koja prianja samo na štampajuće površine koje nisu prekrivene vodom. Dalje se boja sa štampajućih površina forme prenosi na gumeni cilindar sa kog se vrši otiskivanje.

Znači, tri glavna elementa ofset štampe su:

• cilindar nosilac štamparske forme, iznad kog su uređaji za vlaženje i boju,
• cilindar nosilac gumenog omotača, koji na sebe prima štampajuće elemente i prenosi ih na treći segment (sadrži kompresibilni sloj) i
• cilindar za pritisak.

Gumeni cilindar ostvaruje nekoliko važnih funkcija:

• gumena presvlaka ublažuje eventualne neravnine na papiru;
• obezbeđuje ravnomernu raspodelu pritiska na celoj kontaktnoj površini i stvara uslove za jednakost otiska kao celine;
• obezbeđuje značajnu uštedu u boji (boje koje se koriste u sebi sadrže više pigmenata, imaju veliki viskozitet i visoku pokrivnu moć);
• omogućava štampanje na vrlo tankom papiru.

MAN Roland press

Štamparska forma za ravnu ofset štampu sastoji se iz jednog dela u obliku ploče, koja može biti izrađena od litografskog kamena, cinka, aliminijuma (monometalne ploče) ili od kombinacije nekoliko metala (polimetalne ploče), zatim od plastične ili papirne folije... Štamparska forma za ravnu ofset štampu izrađuje se direktnim ili indirektnim postupkom. Direktnim postupkom štamparska forma se izrađuje na litografskom kamenu (pisanjem i crtanjem), zatim na plastičnim i papirnim folijama (snimanjem na aparatima i kamerama sa elektrostatičkim postupkom kopiranja), osvetljavanjem pomoću laserskih zraka, pisanjem i kucanjem. A indirektnim postupkom štamparska forma se izrađuje korišćenjem kopirnih predložaka (negativa ili pozitiva) i kopiranjem na monometalne ili polimetalne ploče. Za indirektan postupak dobijanja štamparske forme potrebno je izraditi montažnu formu (tabak).

Neke od prednosti ofset štampe:

• postojan visok kvalitet slike – oštrija i čistija štampa slova zato što se gumeni pokrivač prilagođava teksturi štampajuće površine;
• mogućnost korišćenja širokog spektra štampajućih površina, sem glatkog papira (na primer drvo, tkanina, metal, koža, grubi papir);
• brza i laka izrada štamparskih ploča;
• duži životni vek ploča nego kod direktnih lito-presa – zato što ne postoji direktan dodir ploče i štampajuće površine.

Prva litografska ofset štamparska presa je napravljena u Engleskoj oko 1875. godine i bila je dizajnirana za štampanje na metalu. Prenosni cilindar je bio pokriven posebno tretiranim kartonom koji je prenosio štampanu sliku sa lito-kamena na površinu metala. Nekih pet godina kasnije, kartonski prekrivač prenosnog cilindra zamenjen je gumom, koja je i danas najčešće korišćeni materijal.

Prva osoba koja je upotrebila ofset presu za štampanje na papiru verovatno je bio Amerikanac Ajra Vošington Rabel (Ira Washington Rubel) 1903. godine. Ideju je dobio slučajno, kada je primetio da kad god u presi tokom rada nije postavljen list papira, kamen štampa sliku na gumom obloženi cilindar za pritiskivanje, te sledeći utisak ima sliku sa obe strane: direktnu lito-sliku na prednjoj i sliku sa gumiranog cilindra na zadnjoj strani. Rabel je potom primetio da je slika na zadnjoj strani mnogo oštrija i jasnija nego direktna lito-slika zato što je mekana guma mogla bolje da utisne sliku u papir nego tvrdi kamen. Ubrzo je odlučio da napravi presu koja je svaku sliku sa ploče štampala prvo na gumeni prekrivač pa potom na papir. Braća Čarls i Albert Haris (Charles and Albert Harris) su u isto vreme nezavisno posmatrala proces i ubrzo potom razvila ofsetnu presu za Harris Automatic Press Company.

• Haris je svoju ofsetnu presu zasnovao na rotirajućoj Letterpress mašini. Koristila je metalnu ploču savijenu oko cilindra na vrhu mašine koja je dodirivala valjke za boju i vodu. Prenosni (ofsetni) cilindar bio je postavljen direktno ispod i bio je u dodiru sa cilindrom za ploču. Cilindar za pritisak ispod njega pritiskao je papir na pokrivač da bi se slika prenela na list (pogledajte dijagram). Iako se ovaj postupak u osnovi i danas primenjuje, usavršavanje je dovelo do dvostrane štampe i mrežnog ulaganja (web feeding, korišćenje rolni umesto listova papira).

Tokom 1950-ih ofset štampa je postala najpopularniji oblik komercijalnog štampanja i bilo je mnogo poboljšanja na pločama, boji i papiru, čime su prednosti ove tehnike – brzina izrade i trajnost ploča – dovedene do vrhunca. Danas se glavnina štampe, uključujući i novine, vrši ovim procesom.

Površinske pojave u procesu štampanja

Grafički proizvodi se dobijaju štampanjem.U toku procesa štampanja dolazi do međusobnog dejstva molekula između štamparske forme,boje i materijala za štampanje (faze).Kao posledica specifičnog ponašanja molekula na graničnoj površini faza javljaju se površinske pojave:površinski napon,kvašenje i apsorpcija.

Površinski napon

Površinski napon je karakterističan za svaku graničnu površinu.Od intenziteta kohezionih sila između molekula zavisi vrednost površinskog napona.Polarni molekuli imaju veći površinski napon.

Za kvalitetnu štampu bitni su:

• površinski napon rastvora za vlaženje (voda)
• površinski napon boje
• međufazni napon

Kvašenje ofsetne ploče vodom

Tečnosti koje imaju veći površinski napon,slabo će kvasiti čvrstu površinu.Voda sa površinskim naponom od 72 njutna po metru neće dobro kvasiti površinu ofsetne aluminijumske ploče.Vodi se dodaju neke supstance (izo-propil alkohol) koje smanjuju površinski napon i na taj način se poboljšava kvašenje.

Selektivno kvašenje ofset ploče

Štamparska forma za ofset štampu istovremeno se kvasi dvema tečnostima bojom i vodom (rastvorom za vlaženje).Posto su veće adhezione sile između boje i štampajućih elemenata,a manje između boje i neštampajućih elemenata,boja će kvasiti štampajuće elemente.Neštampajući elementi će se dobro kvasiti vodom.

Adsorpcija

Štampajući i neštampajući elementi na štamparskoj formi za ofset štampu formiraju se adsorpcijom odgovarajućih jedinjenja koji imaju afinitet prema boji,odnosno vodi.Ofsetna ploča je adsorbent.Veći broj molekula adsorbovaće se ako se ploča više ohrapavi.To znači da će stabilnost štampajućih elemenata biti veća i ploča će dati veći tiraž.

Spoljašnje veze

• „Tehnologije grafičke komunikacije“ ("Graphic Communications Technology"). Istorija litografije (The History of Lithography). Univerzitet u Hjustonu (University of Houston.)
• Istorija litografije Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. mart 2005). Međunarodni rad.
• HistoryWired: Rabelova ofset litografska presa (Rubel Offset Lithographic Press). Nacionalni muzej američke istorije Smitsonijan (Smithsonian National Museum of American History).