Odžaklija (tur. ocaklı) se u starim srpskim kućama nazivala prostorija koja ima ognjište sa zidanim dimnjakom,[1] odnosno odžakom, po kome je prostorija i dobila ime. Često je to bila gostinska, ali se ovaj termin koristio i za samo ognjište u glavnoj prostoriji u kući. Kasnije, razvojem arhitekture i povećanjem broja prostorija u kućama, ova prostorija dobila je ulogu kuhinje.[2] Odžaklijom se ponekad naziva i samo ognjište u prostoriji.

Odžaklija u kući porodice Matić, u crkvenoj porti u Vraniću

Izraz odžaklija nastao je od turcizma odžak (tur. ocak, što znači „ognjište”, „peć”, „šporet”, kao i „porodica”, „dom”[3]), a što je ekvivalent za srpsku reč dimnjak.

Izgled, funkcija i razvoj prostorije

uredi
 
Ognjište u kući porodice Matić u Vraniću
 
Ognjište u kući porodice Matić u Vraniću
 
Ognjište u Vukovoj kući u Tršiću
 
Slika "Odžaklija" Đorđa Krstića

Prve, najjednostavnije kuće sastojale su se samo iz jedne prostorije, koja je imala višestruku namenu i formirale su se prema potrebi. Razvojem zgrada za stanovanje javlja se i višeprostornost stambenih zgrada i javljaju se prostorije posebnih namena. Uz kuće se počela dograđivati još jedna prostorija, pa se tako ona veća izdvaja kao „gostinska soba”, soba za okupljanja — odžaklija (koja se nazivala i jednostavno „kuća”). Manja prostorija se nazivala jednostavno „soba”.[4]

U odžakliju se ulazi direktno spolja, ili sa trema, a iz nje u sobu,[5] odnosno u ostale sobe koje se, kada ih ima više, naslanjaju na odžakliju.[4] Prostorija redovno ima odžak (ognjište) uz pregradni zid koji je odvaja od sobe. Starinske odžaklije imale su interesantne odžake (dimnjake) koji se ponekad u gornjem delu širi od svoje osnove. Jovan Cvijić piše da se dimnjak natkriven ćeramidom zove komin, a onaj otkriveni gologlavi.[6][7]

Odžaklija je u početku bila glavna prostorija u kući i služila je za socijalna okupljanja, da bi, razvojem stambenog prostora, dobila namenu kuhinje, odnosno prostorije u kojoj se obavljaju kućni poslovi, prvenstveno za kuvanje i pranje, kao i za čuvanje poljoprivrednih proizvoda i namirnica.[8] Iz odžaklije su se kasnije razvile druge namenske prostorije, kakva je, na primer, ostava.[9] Krajem 19. veka džaklija gubi svoju privrednu namenu i ostaje sve manja. Početkom 20 veka, pojavom štednjaka, ognjište nestaje iz ove prostorije i ona se pretvara u kuhinju.[10]

Odžaklija u umetnosti

uredi
 
Gradska crkva Odžaklija u Leskovcu

Interesantan podatak predstavlja činjenica da su upravo jednu odžakliju u Pirotu, igrom slučaja, oko 1883. godine istovremeno naslikala dva naša velika slikara, Paja Jovanović i Đorđe Krstić. Oni su se, svaki na svom proputovanju kroz Srbiju, sreli upravo u toj kući, kod jednog pirotskog domaćina. Na obe slike prikazano je isto ognjište u maloj prostoriji, veličine obične pušnice ili omanje šupe. Đorđe Krstić je svoju sliku izložio na izložbi u Gradskoj kasini, koju je aprila 1884. organizovalo Društvo prijatelja umetnosti.[11] Slika je 1911. godine, četiri godine posle autorove smrti, preneta u Narodni muzej. Paja Jovanović je svoju ovom muzeju poklonio 1947. O tom događaju on je, prilikom posete muzeju iste godine, rekao: „Sećam se, sedeli smo u toj kujni pirotskog seljaka, dobrog čoveka, i slikali je u jednom trenu. Lepo bi bilo da uz ovu Đokinu u našem muzeju bude i ona moja. Nosio sam je svuda sa sobom, preživela je čak i bombardovanja i bitku za Beč, našao sam je posle rata u svom poharanom ateljeu i sada doneo sa sobom.[12]

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Vujaklija, Milan (1986). Leksikon stranih reči i izraza. Beograd: Prosveta. str. 651. COBISS.SR 30905103
  2. ^ Petrović, Dragoljub; Kapustina, Jelena (1905). „Iz leksike Kačera”. Srpski dijalektološki zbornik. Beograd: SANU : Institut za srpski jezik. Knj. 1: 198—199. Pristupljeno 25. 9. 2018. COBISS.SR 18167554
  3. ^ Tursko-srpski - srpsko-turski rečnik. Beograd: Јасен. 2005. стр. 169. ISBN 978-86-85337-12-3. COBISS.SR 126223372
  4. ^ a b Hasanbegović & 1965-1966, str. 107
  5. ^ Vlahović 1991, str. 253
  6. ^ Cvijić 1922, str. 368
  7. ^ Hasanbegović & 1965-1966, str. 103-104
  8. ^ Milić-Krivodoljanin 1 1954, str. 55
  9. ^ Milić-Krivodoljanin 1 1954, str. 59
  10. ^ Milić-Krivodoljanin 1 1954, str. 61
  11. ^ „Đorđe Krstić (1851—1907)”. Riznica srpska. Arhivirano iz originala 28. 08. 2014. g. Pristupljeno 25. 9. 2018. 
  12. ^ Petrović, Petar (2012). „JEDNA „ODžAKLIJA” NA DVA NAČINA”. Politikin zabavnik. 3132. Pristupljeno 22. 9. 2018. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi