Pad Akre (1291)

Pad Akre
	Deo Krstaških ratova
	; Pad Akre
Vreme	4. april - 18. maj 1291.
Mesto	Akra, Izrael
Ishod	pobeda muslimana
Sukobljene strane
Mameluci	Kraljevina Jerusalim; Kraljevina Kipar; Templari; Tevtonski red
Komandanti i vođe
Al-Ašraf Halil	Henri II od Jerusalima
Jačina
160.000 pešaka; 60.000 konjanika	17.000 pešaka; 1.100 konjanika
Žrtve i gubici
umereno	teški gubici

Pad Akre se desio 1291. godine i rezultovao gubitkom kontrole grada Akre od strane krstaša, koji je pao u ruke muslimana. Smatra se jednim od najvažnijih bitaka ovog vremenskog perioda. Iako su krstaši nastavili još nekoliko vekova rata, osvajanje grada je označio kraj daljih krstaških ratova na tlu Levanta. Padom Akre krstaši gube poslednje uporište u Kraljevini Jerusalim.

Uzrok

Pad Akre

Egipatski sultana Kalavan osvojio je Tripoli 27. aprila 1289. godine. U Svetoj Zemlji je tada od hrišćanskih gradova ostala jedino Akra. Sultan nije želeo da prekrši primirje koje je postojalo. Međutim, u jesen 1290. godine u Akri se okupila manja grupa krstaša pristiglih iz Italije. Povodom toga je priređen banket. On se pretvorio u krvoproliće. Pijani krstaši su ulicama Akre pobijali svakoga koga su sreli, a ko je nosio bradu. Stradalo je mnoštvo muslimana, ali i hrišćana. Kalavan pokreće vojsku radi odmazde 4. novembra. Međutim, tokom pohoda umire, pa se muslimani vraćaju. Neposredno pred smrt, Kalavan je zakleo svoga sina Ašrafa da osvoji Akru.

Opsada

Marta 1291. godine Akra je opsednuta. U muslimanskoj armiji je bilo 70.000 konjanika i oko 150.000 pešaka. Akra je brojala oko 40.000 stanovnika od kojih 700 konjanika i 800 pešaka. Bili su prisutni i svi viteški monaški redovi: Templari, Hospitalci, Tevtonci, odred Svetog Lazara... Tokom maja 1291. godine završeno je opkoljavanje grada. Grad je bombardovan sa 92 katapulta. Završni juriš izvršen je 18. maja. Krstaši su jedno vreme odbijali napade. Najžešće su se branili Templari i Hospitalci. Međutim, znatno brojnija muslimanska vojska uspela je da probije odbranu.

Mapa Akre 1291. godine

Pokolj

Usledio je pokolj građana Akre. Opisuje ga Žerar od Montreala:

Znajte da je bilo užasno i pogledati jer su gospe i građani i crkvenjaci i drugi obični ljudi bežali ulicama noseći decu u naručju, a svi su bili unezvereni i rasplakani i bežali su prema luci da bi se obezbedili od smrti. Kada bi ih Saraceni presreli, jedna bi uzeo majku, a drugi dete, pa bi ih vodili sa jedne na drugu stranu. Ponekad žena bi bila odvojena, dok bi dete bilo bačeno na pod i tako se vuklo do smrti, a bilo je nešto krupnijih gospa koje su bile zadihane i bez daha usled straha da će biti na mestu usmrćene i dete u njihovoj utrobi.

Posledice

Nakon pada Akre, ostali krstaški posedi nisu se opirali. Tir je napušten 18. maja, Sidon 14. jula, Bejrut 21. jula, Antart 3. avgusta. Bio je to kraj krstaških ratova.

Vidi još

Literatura

Fajfrić, Željko (2006). Istorija krstaških ratova. Sremska Mitrovica: Tabernakl. ISBN 978-86-85269-05-9.