Pad Krak de Ševalijea

Opsadu Krak de Ševalijea izvršili su Mameluci predvođeni sultanom Bajbarsom. Trajala je od 3. marta do 29. novembra 1271. godine, a završena je muslimanskim osvajanjem jedne od najznačajnijih krstaških tvrđava u Svetoj zemlji.

Opsada Krak de Ševalijea
Deo Krstaški ratovi
Vreme 3. mart - 29. novembar 1271. godina Mesto Krak de Ševalije, današnja Sirija. Ishod Mamelučka pobeda, zauzeće tvrđave.
Sukobljene strane
Hospitalci	Mamelučki sultanat
Komandanti i vođe
Žan de Vilije	Bajbars

Uvod

Mamelučki vojskovođa Bajbars ističe se tokom Sedmog krstaškog rata kada su muslimani uspeli da odbiju napad francuskog kralja Luja IX na Egipat, nanevši im poraze kod Mansure i Fariskura (1248-1254). Usledila je muslimanska ofanziva koja je pretila da u potpunosti istisne hrišćane iz Svete zemlje. Na neko vreme ona je zaustavljena mongolskim prodorom, ali je Bajbars u bici kod Ajn Džaluta uspeo da zaustavi mongolski prodor na Levant i otkloni opasnost od istočnog neprijatelja. Osam godina kasnije pokrenuo je džihad sa namerom da istera hrišćane iz Svete zemlje. Pad Kneževine Antiohije, jedne od prvih formiranih krstaških država u Svetoj zemlji tokom Prvog krstaškog rata, doveo je do pokretanja novog krstaškog rata od strane kralja Luja. Međutim, Luj je pohod usmerio na Tunis, a u njemu je i umro, što je otvorilo put daljim Bajbarsovim osvajanjima. Krak de Ševalije bila je jedna od najznačajnijih krstaških tvrđava u Svetoj zemlji.

Opsada

Pre napada na Krak de Ševalije, Bajbars je osvojio manja utvrđenja u blizini, uključujući i tvrđavu Blank. Bajbarsova vojska je 3. marta 1271. godine stigla pred Krak de Ševalije. U trenutku sultanovog dolaska, Mameluci su tvrđavu već nekoliko dana držali pod opsadom. Postoje tri arapska prikaza opsade. Samo jedan je pisan od strane savremenika događaja - Ibn Šadada, koji nije prisustvovao opsadi. Seljaci koji su živeli u okolini pobegli su u tvrđavu. Bajbars je počeo podizati mangonele, opsadno oružje. Bajbarsova vojska je opsedala grad do 29. novembra 1271. godine, kada je uspela da ga zauzme.

Literatura

• Fajfrić, Željko (2006). Istorija krstaških ratova. Sremska Mitrovica: Tabernakl. ISBN 978-86-85269-05-9.
• Gruse, Rene (2004). Istorija krstaških ratova. Beograd: Izdavačka kuća Zorana Jovanovića.