Paloci
Paloci (mađ. Palóc) su etnička grupa Mađara koja je prvobitno, po naseljavanju u Panonsku niziju živela u [severnim delovima Mađarske, u oblasti Felfeld (mađ. Felföld).
Geografija uredi
Zemlja Paloca se prostirala od Matre (mađ. Mátra), planinskog venca na severu Mađarske, i Buka (mađ. Bükk), okolina gradova Hont (mađ. Hont), Nograd (mađ. Nógrád), Heveš (mađ. Heves), Boršod (mađ. Borsod) i Gemer (mađ. Gömör) pa na jugu do grada Mako (mađ. Mako) na jugoistoku Mađarske, otprilike pedesetak naselja je u pitanju.[1] Najveći gradovi gde žive Paloci su:
Istorija uredi
Paloci se prvi put spominju u ruskim hronikama iz 9. veka, i to kao Paloc – Kuni koji su ostali u okolini Kijeva prilikom mađarskog naseljavanja karpatskog basena. U toku 11. i 12. veka u mađarskim dokumentima se spominju Kuni koje su Rusi nazivali Poloveci. Takođe je nešto Paloca živelo i na teritoriji današnje Moldavije, ali su se vremenom preselili na današnja staništa.[2][3]
Paloci se prvi put zvanično spominju 1683. godine. Glavni razlog tome je što se nikad nisu priznavali ili opredeljivali kao posebna grupa već su se utopili u mađarsku većinu. Brojnost Paloca je približno oko 500.000, velika većina se danas smatra etničkim Mađarima.
Barke uredi
Za Barke (mađ. Barkók) se pretpostavlja da su jedini sačuvani originalni ostatak Paloca koji su došli u Panonsku niziju u 9. veku. Oni, iako ih je mali broj, još čuvaju svoju tradiciju. Žive u okolini Ozda (mađ. Őzd) i Rima-Hangonj (mađ. Rima-Hangony) i Hodoš (mađ. Hódos) potoka u Mađarskoj. Njihovo ime se prvi put pominje 1833. godine u ovom obliku. Barke su katoličke veroispovesti.
Kultura i običaji uredi
Paloci su podeljeni u dve grupe, istočne i zapadne i ta podela se ogleda u različitoj narodnoj nošnji, običajima i narodnim igrama. Razlog ove podele je jak uticaj slovačke kulture na zapadne Paloce, naročito tokom 17. i 18. veka.
Što se jezika tiče Paloci su podeljeni u sedam različitih grupa; imaju sedam različitih govornih karakteristika.[4][5][6]
Glavni izvor prihoda im je bilo pravljenje meda (pčelarstvo), rakije (mađ. pálinka) i pekmeza. Od stoke su imali poludivlje životinje, koje su držali na slobodnoj ispaši i čak su i u prvoj polovini 20. veka koristili volove za vuču i obradu zemljišta.
U uzgoju kultivisanih biljaka, žitarica i voća, Paloci su uvek puno pažnje posvećivali tradiciji i samo su u tačno određenim danima obrađivali (sadili, brali, sekli, žnjeli) zemlju.
Veliki uticaj na Paloce je imala njihova predhrišćanska vera i tradicija (donesena iz azijskih stepa), koja je bila puna duhova, veštica, vampira i koju su prilagodili savremenoj hrišćanskoj religiji.[7]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Paládi Kovács Attila: A palócok eredete, etnikai összetevői
- ^ Szeder Fábián: a palócok eredete
- ^ „Népességünk genetikai rokonsága”. sulinet.hu (na jeziku: (jezik: mađarski)). Arhivirano iz originala 22. 01. 2005. g. Pristupljeno 09. 11. 2014.
- ^ Bakó Ferenc: A jelenkori palóckutatás szervezése és céljai
- ^ Tóth Imre: Palóc tájszótár
- ^ Szabó Károly, 2000
- ^ Kinmach László gyűjtése a palócokról
Publikacije uredi
- „Mađarski leksikon – Paloci”. mek.oszk.hu (na jeziku: mađarski).
- Dallos István (író) 1935: A nyitravidéki palócok. In: Nyitrai írók könyve. Nitra, 151 nn.
- Györffy György, 1968: A palócok eredete, a palóc etnikum kialakulása. In: A magyarság keleti elemei.
