Википедија

Papa Sergije III

поглавар Римокатоличке цркве

Papa Sergije III (oko 860 − 14. april 911) je bio 119. papa od 904. do 911. godine. Tokom Sergijevog pontifikata otpočeo je period "mračnog doba papstva" (Saeculum obscurum).

Papa Sergije III
Papa Sergije
Lični podaci
Datum rođenjaoko 860.
Mesto rođenjaRim, Papska država
Datum smrti14. april 911.
Mesto smrtiRim, Papska država
Mesto ukopaBazilika Svetog Petra
NarodnostItalijan
Papa
Pontifikat904-911
PrethodnikPapa Lav V
NaslednikPapa Anastasije III

Mladost uredi

Sergijev otac, Benedikt[1], smatra se potomkom plemićke rimske porodice. Spekulisalo se da je papa Sergije bio u srodstvu sa Teofilaktom I, grofom Tuskula[2]. Od strane pape Marina I rukopoložen je za podđakona, a zatim, od strane pape Stefana V za đakona[2]. Tokom pontifikata pape Formoza (891-896) podržavao je cara Lamberta od Spoleta, Formozovog protivnika i protivnika cara Arnulfa[3]. Formoz ga je postavio za episkopa Kaere (893), najverovatnije zbog toga da bi ga uklonio iz Rima[4]. Nakon Formozove smrti (896), Sergije prestaje biti episkop Kaere. Sve Formozove odluke proglašene su ništavnim[5]. Sergije je učestvovao na posthumnom suđenju papi Formozu[6]. Nakon smrti pape Teodora II (898), Sergije se pokušao domoći papske stolice suprotno željama cara Lamberta[7]. Uz podršku vojvode Spoleta, na papsku stolicu dolazi Jovan IX[8]. Jovan je ekskomunicirao Sergija (i njegove sledbenike) i proterao ga iz Rima u Kaeru[9]. Sergija je u Kaeri pod zaštitu uzeo Adalbert II, markiz Toskane[10]. Nakon trogodišnjeg pontifikata Benedikta IV, na papsku stolicu dolazi Lav V. Lava je nekoliko meseci po proglašenju za papu zbacio antipapa Kristofer. Grof Tuskula, Teofilakt, koji je bio stacioniran u Rimu prilikom povlačenja Luja Slepog (902), ustao je protiv Kristofera, i pozvao Sergija da se vrati u Rim kako bi bio proglašen za papu[11]. Kristofer je bačen u tamnicu, a Sergije je postavljen za papu 29. januara 904. godine[12].

Pontifikat uredi

 
Papa Sergije III

Sergije je dolazak na papsku stolicu dugovao Teofilaktu koga je nagradio položajem vestararija. Sergije je, u suštini, bio marioneta u Teofilaktovim rukama. Prve žrtve novog pape bila su dvojica njegovih prethodnika. Sergije je naredio da se u tamnicama pogube papa Lav V i antipapa Kristofer (februar 904)[13]. Naređenje za ubistvo je verovatno izdao sam Teofilakt[14]. Postoje izvori koji svedoče o tome da je Kristoferu bilo dozvoljeno da se povuče u manastir[15]. Sergije je tokom svog pontifikata na visoke crkvene položaje postavljao članove svoje porodice. Sazvao je sabor koji je poništio sve odluke pape Formoza. Svi episkopi koje je Formoz postavio morali su ponovo biti postavljeni od novog pape. Saglasnost rimskog sveštenstva dobio je pretnjama, nasiljem ili podmićivanjem[16]. Napisao je pohvalan epitaf papi Stefanu VI koji je održao posthumno suđenje Formozu i unakazio njegov leš[17].

Iako su Sergije i Teofilakt bili protivnici Luja Slepog, ipak su donekle bili voljni da carsku krunu daju Berengaru od Italije[18]. Jednom prilikom je Sergije pristao da Berengara kruniše za cara (906). Međutim, Berengar je sprečen da dođe u Rim od strane Alberika I od Spoleta i Adalberta II od Toskane. Obojica su bili Sergijeve pristalice, ali su bili nezadovoljni njegovom odlukom da podrži Berengara. Sergije je obnovio Lateransku palatu oštećenu u zemljotresu iz 896. godine i opljačkanu od strane antipape Kristofera[19]. Renovirao je brojne objekte oštećene u napadima Saracena i Mađara[20].

Odnos sa istočnom crkvom uredi

Kao i njegovi prethodnici, i papa Sergije je branio klauzulu filiokve od napada istočne crkve. Carigradski patrijarh Sergije II je jedan vek kasnije uklonio papino ime iz diptiha. Međutim, glavni problem u odnosima papstva i Carigrada tokom Sergijevog pontifikata nije bio filiokve već pitanje četvrtog braka vizantijskog cara Lava VI. Lav je želeo oženiti Zoju Karbonopsinu zbog čega je patrijarh Nikola apelovao na Sergija da mu to zabrani. Sergije je poslao papske legate u Carigrad koji su Lavu odobrili sklapanje braka. Nikola Mistik je razrešen dužnosti (907)[21].

Pornokratija uredi

Glavni članak: Saeculum obscurum

Sergijeve veze sa Teofilaktovom porodicom su, prema glasinama, bile još bliže jer je papa imao aferu sa Teofilaktovom ćerkom Marozijom. Ovaj odnos podsticala je i majka Teodora I od Tuskula. Rezultat ove afere bilo je muško dete, kasniji papa Jovan XI (931-935)[22]. Jedini izvor za ovu aferu je Lijutprand Kremonski koji je pisao 50 godina nakon Sergijevog pontifikata. Međutim, hroničari koji su živeli u doba pape Sergija, a bili su neprijateljski raspoloženi prema njemu, ne pominju ove događaje[23].

Smrt uredi

Papa Sergije je umro 14. aprila 911. godine. Nasledio ga je papa Anastasije III. Sahranjen je u crkvi Svetog Petra između Srebrne i Ravenske kapije[24].

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Platina, Bartolomeo (1479), The Lives of the Popes From The Time Of Our Saviour Jesus Christ to the Accession of Gregory VII I, London: Griffith Farran & Co.. str. 243–244, retrieved 2013-04-25
  2. ^ a b Mann, str. 119
  3. ^ Canduci, str. 221–222
  4. ^ Mann, str. 119–120
  5. ^ Mann. str. 81 & 120
  6. ^ Norwich, John J., The Popes: A History (2011). str. 74.
  7. ^ Mann, str. 88
  8. ^ Mann, str. 92–93
  9. ^ Mann, str. 93
  10. ^ Mann, str. 120
  11. ^ Mann. str. 113; DeCormenin. str. 281.
  12. ^ Mann. str. 113; DeCormenin. str. 121.
  13. ^ Eugenius Vulgarius, De Causa Formosiana, xiv.
  14. ^ Mann. str. 114–116; & 138; Gregorovius. str. 252–254
  15. ^ Gregorovius, str. 243
  16. ^ Mann, str. 122
  17. ^ Mann. str. 83 & 121
  18. ^ Canduci, str. 222–223
  19. ^ Mann. str. 134–136; Gregorovius. str. 245–246
  20. ^ Mann, str. 127–129
  21. ^ Treadgold, Warren A History of the Byzantine State and Society (1997). str. 468.
  22. ^ Gregorovius. str. 244–245; Mann. str. 137.
  23. ^ Mann, str. 137–139
  24. ^ Mann, str. 141–142

Literatura uredi

  • Canduci, Alexander, Triumph and Tragedy: The Rise and Fall of Rome’s Immortal Emperors (2010)
  • Collins, Roger, Keepers of the Keys of Heaven: A History of the Papacy (2010)
  • DeCormenin, Louis Marie; Gihon, James L., A Complete History of the Popes of Rome, from Saint Peter, the First Bishop to Pius the Ninth (1857)
  • Gregorovius, Ferdinand, History of the City of Rome in the Middle Ages, Vol. III (1895)
  • Mann, Horace K., The Lives of the Popes in the Early Middle Ages, Vol. IV: The Popes in the Days of Feudal Anarchy, 891–999 (1910)
  • Norwich, John Julius, The Popes: A History (2011)

Spoljašnje veze uredi

 
Papa Sergije III na Vikimedijinoj ostavi.


Papa
904-911
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Папа_Сергије_III&oldid=26969768”