Parazitoidi

Parazitoidi su insekti koji pripadaju grupi opnokrilaca (Hymenoptera), čije se larve razvijaju tako što se hrane drugim insektima. Taj proces na kraju dovodi do smrti domaćina. Iako parazitoidi imaju prirodnu istoriju i identitet, oni su malo poznati među osobama koje nisu izučavale biologiju. Veoma su važni u poljoprivrednim ekosistemima gde utiču i regulišu gustinu stanovništva svog domaćina. Parazitoidi imaju sličnosti sa predatorima i parazitima: poput predatora oni ubijaju svog domaćina, a, kao i mnogi paraziti, iskorišćavaju samo jednog domaćina da bi se u potpunosti razvili. Domaćini parazitoida mogu da budu i biljke i insekti (uglavnom oni koji se brzo reprodukuju, tipa grinja i nematoda). Sam naziv parazitoidi je osmišljen pre stotinu godina, ali je tek u poslednje dve decenije prihvaćen od strane biologa. Život jednog parazitoida se može opisati u četiri stadijuma: jaje, larva, lutka, odrasla jedinka.

Parazitoidi

Dinamika populacije

Dinamika populacije se izračunava Nikolson-Bejlijevim modelom. Ovaj najjednostavniji model koji se koristi kada imamo tesno povezane interakcije između parazitoida i domaćina predviđa oscilovanje rasta populacije dok paraziotid ne izumre zbog niske gustine, a domaćin ili postane izumro zbog delovanja parazitoida ili pokazuje neograničen rast u slučaju da parazitoid prvi izumre.

Izbor domaćina

S obzirom na to da su i parazitoidi i njihovi domaćini veoma mali, nalaženje odgovarajućeg domaćina je težak zadatak. Ženke parazitoida su vođene mnogim senzorima za pronalaženje domaćina. Koriste se individualne naznake na hijerarhijski način prema efektu na prostornim skalama. Primer - Pimpla turionellae: ova vrsta, među drugim čulima, koristi vibracije (eholokacija na čvrstim podlogama) da bi pronašla sebi domaćina. Lokacijom i frekvencijom je, pomoć pojedinačnih ili kombinovanih naznaka, pronađeno mesto gde će jaja biti izležena na cilindričnom stablu biljke. Istraživanja su pokazala da parazitoidi koji koriste vizuelne ili mehaničke senzore mogu veoma precizno da nađu domaćina bez obzira kojom naznakom se koriste u tom trenutku. Kombinovanjem ove dve naznake povećava se preciznost pronalaska domaćina. Ni jedna ni druga naznaka nisu favorizovane u pronalasku domaćina.

Odnos polova

Parazitoidi iz roda Hymenoptera imaju haploidan genetički sistem - mužjaci se razvijaju iz neoplođenih jaja, a ženka iz oplođenih. Pol jajeta je pod direktnom kontrolom svoje majke, a i relativno je lako da se prirodno odredi pol prilagođen lokalnim uslovima. Resursi prilikom razvoja se podjednako dele između sinova i kćeri, mada dešava se i da je veća (tj. manja) količina resursa potrebna ili sinovima ili kćerima. U mnogim vrstama parazitoida braća oplođuju sestre, a i dešava se da je velika kompeticija među mužjacima (braćom). Ovo se dešava zbog odnosa pola koji je pristrasan ženkama. Usamljeni parazitoidi često ležu muška jaja u manjim domaćinima, a žene u većim.

Razviće odrasle jedinke

U početku larve nanose domaćinu beznačajnu štetu, ali sa većim stepenom svoga razvoja one ga poptpuno pojedu, te na taj način, domaćin umire, ne dostižući stadijum lutke ili period posle nje. Na kraju, iz onoga što je nekada predstavljalo lutku domaćina, izlaze odrasli parazitoidi. Često se u svakom domaćinu razvija samo jedan parazitoid, ali u nekim slučajevima jedan domaćin je zaražen nekolicinom jedinki parazitoida. To nije ništa neobično ako imamo u vidu da postoji veliki broj insekata i da parazitoidi mogu da imaju parazitoide.

Literatura

• Parasitoids: Behavioral and Evolutionary Ecology, 1994, H.C.J. Godfray
• Parasitoid Population Biology, 2000, Michael E. Hochberg, Anthony Ragnar Ives
• Interaction of vobrational and visual cues in parasitoid host location, 2001, S. Fischer, J. Samietz, F.L. Wackers, S. Dorn