Википедија

Park Luksemburg

Park Luksemburg (Jardin du Luxembourg), nalazi se u 6. arondismanu u Parizu, u Francuskoj. Stvoren je početkom 1612. godine od strane Marije Mediči, udovice francuskog kralja Anrija IV, za novu rezidenciju koju je sagradila, Luksemburšku palatu. Vrt je danas u vlasništvu francuskog Senata, koji se sastaje u Palati. Prostire se na 23 hektara i poznat je po travnjacima, šetalištima uz drveće, cvetnim lejama, modelima jedrilica na kružnom bazenu i živopisnoj fontani Mediči, izgrađenoj 1620. godine.[1] Ime Luksemburg potiče od latinskog Mons Lucotitius, imena brda na kome se nalazi vrt.[2]

Park Luksemburg
Park Luksemburg
Položaj
Mesto Pariz
Opština 6. arondisman
Država  Francuska
Koordinate 48° 50′ 49″ S; 2° 20′ 14″ I / 48.8469° S; 2.3372° I / 48.8469; 2.3372
Karakteristike
Površina 23 ha
Tip parka gradski park
Zaštita i posećenost
Staratelj grad Pariz
Godina izgradnje 1612.
Ostalo

Istorija Luksemburških vrtova uredi

1611. godine, Marija Mediči, udovica Anrija IV i regent kralja Luja XIII, odlučila je da sagradi palatu u stilu palate Piti u svojoj rodnoj Firenci. Kupila je hotel Luksemburg (danas palata Mali Luksemburg) i započela izgradnju nove palate. Naložila je Salomonu de Brosu da sagradi palatu i fontanu, koja i dalje postoji. 1612. zasadila je 2.000 brestova i naredila baštovanima da izgrade park u stilu koji je poznavala kao dete u Firenci.[3] Dizajner Tomaso Francini je planirao dve terase sa balustradama i parterima postavljenim duž ose zamka, poređanih oko kružnog bazena. Takođe je sagradio fontanu Mediči istočno od palate kao nimfeum, veštačku pećinu i fontanu, bez današnjeg ribnjaka i statue. Prvobitna bašta bila je velika samo osam hektara.[4]

1630. godine Marija Mediči je kupila dodatno zemljište i povećala baštu na trideset hektara, a posao poverila Žaku Boasou, upravniku kraljevskih vrtova Tiljerije i ranih Versajskih vrtova. Bio je jedan od ranih teoretičara novog i formalnijeg francuskog parka, i postavio je niz trgova duž aleje istok-zapad, zatvorene na istočnom kraju fontanom Mediči, i pravougaonik partera sa cvećem i živom ogradom ispred palate. U sredini je postavio osmougaoni bazen sa fontanom, sa perspektivom u pravcu onoga što je danas Pariska opservatorija.

  •  
    Vrt palate Mali Luksemburg
  •  
    Odmor u parku Luksemburg
  •  
    Bazen i palata

Kasniji monarsi su baštu uglavnom zanemarili. Godine 1780. grof Provanse, budući Luj XVIII, prodao je istočni deo vrta. Posle Francuske revolucije, međutim, vođe Francuskog direktorijuma proširile su vrt na četrdeset hektara konfiskacijom zemlje susednog verskog reda kartezijanaca. Arhitekta Žan Šalgran, arhitekta Trijumfalne kapije, preuzeo je zadatak da obnovi vrt. Prepravio je fontanu Mediči i postavio dugačku perspektivu od palate do opservatorije. Očuvao je čuvenu pepinijeru, ili rasadnički vrt kartezijanskog reda, i stare vinograde, a vrt je održavao u formalnom francuskom stilu.

Tokom i nakon Julske monarhije 1848. godine, park je postao dom velikog broja statua; prvo kraljica i poznatih žena Francuske, poređanih duž terasa; zatim su, 1880-ih i 1890-ih, usledili spomenici piscima i umetnicima, Bartoldijev model malog formata „Liberty Enlightening the World“ (poznat i kao Kip slobode) i jedna moderna Zadkinova skulptura.

1865. godine, tokom rekonstrukcije Pariza od strane Napoleona Bonaparte, ulica rue de l'Abbé de l'Épée (sada rue Auguste-Comte) proširena je u park. Izgradnja novih ulica pored parka takođe je zahtevala preseljenje i obnovu fontane Mediči na sadašnju lokaciju. U to vreme je dodat dugački bazen fontane, zajedno sa statuama u njenom podnožju.

 
Luksemburški vrtovi Alberta Edelfelta, 1887

Tokom ove rekonstrukcije, glavni arhitekta parkova i šetališta u Parizu, Gebrijel Devju, pod vođstvom Adolfa Alfanda, izgradio je nove ukrasne kapije i ograde oko parka, i vrtne kuće od raznobojnih cigli. Takođe je transformisao ono što je ostalo od starog rasadnika, na južnom kraju parka, u engleski vrt sa krivudavim stazama i zasadio voćnjak u jugozapadnom uglu. Zadržao je pravilni geometrijski obrazac staza i aleja, ali je stvorio jednu dijagonalnu uličicu u blizini fontane Mediči, koja je otvarala pogled na Panteon.

U bašti se krajem devetnaestog veka nalazilo pozorište marioneta, muzički kiosk, staklenici, pčelinjak; oranžerija koja se takođe koristila za prikazivanje skulptura i moderne umetnosti (koristila se do 1930-ih); ružičnjak, voćnjak i sedamdesetak skulptorskih dela.[5]

Karakteristike uredi

 
Plan Parka Luksemburg

Vrt je uglavnom zeleni parter šljunka i travnjaka sa kipovima i sa velikim osmougaonim bazenom sa vodom; u njemu plove dečji modeli čamaca.[6] Vrt je poznat po svojoj mirnoj atmosferi. Oko bazena na podignutim balustradiranim terasama nalazi se niz statua bivših francuskih kraljica, svetaca i kopija prema antičkim statuama. U jugozapadnom uglu nalazi se voćnjak stabala jabuka i krušaka i lutkarsko pozorište. Vrtovi uključuju veliko ograđeno igralište za decu i njihove roditelje i vrtešku. Pored toga, besplatni muzički nastupi se prikazuju u senici, a u blizini se nalazi i mali kafić, ispod drveća, sa unutrašnjim i spoljašnjim delom odakle mnogi ljudi uživaju u muzici uz čašu vina. Oranžerija prikazuje umetnost, fotografiju i skulpture. Model jezera u Conservatory Water u Central Parku na Menhetnu, Njujork, donekle je zasnovan na onom u Luksemburškom parku.[7] [8]

 
Fontana opservatorije

Centralna osa vrta je proširena, izvan rešetke od kovanog gvožđa i kapija koje se otvaraju prema ulici Auguste Comte, centralnom esplanadom ulice Opservatorije, zvanično Vrt Marko Polo, gde se skulpture četiri Doba dana smenjuju sa stubovima i kulminiraju na južnom kraju „Fontanom opservatorije“ iz 1874. godine, poznatom i kao „Fontaine des Quatre-Parties-du-Monde“ ili „Fontana Karpo“, zbog skulptura Žan-Batista Karpoa. Postavio je Gebrijel Davju 1867. godine u sklopu razvoja avenije Opservatorije.

Bronzana fontana predstavlja rad četiri vajara a Žan-Batist Karpo je izvajao četiri gole žene koje podupiru globus, predstavljajući Četiri kontinenta klasične ikonografije.

Radno vreme Luksemburškog parka zavisi od meseca: otvaranje je između 7:30 i 8:15; zatvaranje u sumrak između 16:45 i 21:45.

Vajarska dela uredi

Vrt sadrži nešto više od stotinu statua, spomenika i fontana, raštrkanih po celom terenu. Oko centralnog zelenog prostora nalazi se dvadeset figura francuskih kraljica i slavnih žena na postoljima. Naručio ih je Luj Filip 1848. godine, a uključuju: Anu od Habzburga, Anu od Bretanje, Anu od Francuske, Anu Mari Luiz od Orleana, Bertu od Burgundije, Blanku od Kastilje, Klemens Isaure, Huanu III od Navare, Madonu Lauru, Lujzu Savojsku, Margaretu Anžujsku, Margaretu od Provanse, Margaritu od Navare, Mariju Mediči, Meri Stjuart, kraljicu Škotske, Matildu, vojvotkinju od Normandije, Svetu Batildu, Svetu Klotildu, Svetu Genovevu i Valentinu Viskonti.

  •  
    Lokacija niza "Kraljice Francuske i poznate žene" oko centralnog bazena
  •  
    Kip slobode
  •  
    Spomenik Antoan Vato, Anri Desire Gotje, 1896

Ostala vajarska dela uključuju:

  • Pjer Gijom Frederik Plej, Andre-Žosef Alar, 1906.
  • Kip slobode, prvi model, Frederik Bartoldi, 1870.
  • Usta istine, autor Žil Blanšar
  • Ludvig van Betoven, Antoan Burdel, postavljen ovde 1978.
  • Spomenik Anriju Muržeru, Teofil-Anri Bujon, 1895.
  • više skulptura životinja Ogist Kan
  • Le Triomphe de Silène, 1885, Omaž Delakroau, 1890, i Spomenik Ogista Šerera-Kestnera, 1908, oba su dela Žila Dalua
  • Spomenik Antoana Vatoa, Anri Desire Gotje, 1896
  • Narcis, 1869, i Arion assis sur un dauphin, 1870, oba dela Ernest-Ežena Iola
  • Hippomenes, Žan Antoan Anžalber
  • Poprsje Šarla Bodlera, Pjer Feliks Maso
  • Polyphemus Surprising Acis and Galatea, autor Ogist Otin, 1866.
  • Klemens Isaura, autor Antoan-Ogistin Prejo
  • Tezej i Minotaur, Etijen-Žil Rame, 1826.
  • Hercules Diverting the River Alpheus, 1900, i L'Effort, 1902, oba su dela Pjera Rošea
  • Pol Verlen autor Rodo, 1911.
  • Žorž Sand, Fransoaz-Leon Sikar, 1904.
  • Žil Masne, Raul Verlet, 1926.
  • Maršal Nej, Fransoaz Rid (vajar) i Alfons de Žizor (pijedestal), 1853.

Fontana Mediči uredi

Fontanu Mediči izgradila je 1630. godine Marija Mediči, udovica francuskog kralja Henrija IV i regent francuskog kralja Luja XIII. Dizajnirao ju je Tomaso Francini, firentinski proizvođač fontana i inženjer hidraulike koga je kralj Anri IV iz Firence doveo u Francusku. Bila je u obliku pećine, popularne odlike italijanskog renesansnog vrta. Tokom 18. veka se urušila, ali je 1811. godine, na zapovest Napoleona Bonaparte, fontanu obnovio Žan Šalgran, arhitekta Trijumfalne kapije. 1864–66. fontana je preseljena na današnje mesto, usredsređeno na istočni front Luksemburške palate. Dugi bazen sa vodom je izgrađen i opkoljen drvećem platana, a skulpture džinovskog Polifema koji je iznenadio zaljubljene Acisa i Galateu, francuskog klasičnog vajara Ogista Otina, dodate su uz stene pećine.[9]

Iza fontane Mediči skrivena je Fontana Leda (1807), zidna fontana sagrađena u vreme Napoleona Bonaparte, sa bareljefnom skulpturom koja prikazuje legendu o Ledi i labudu Ašila Valoa. Kada je prvobitna lokacija uništena tokom produženja ulice 1856. godine od strane Luja Napoleona, fontana je sačuvana i preseljena 1866. godine u Luksemburške vrtove i pričvršćena na zadnju stranu fontane Mediči.[10]

Park Luksemburg u popularnoj kulturi uredi

Vrtovi su istaknuti u romanu Viktora Igoa "Jadnici". Tu se odvija glavna ljubavna priča romana, gde se prvi put susreću glavni likovi. Nekoliko scena romana Andrea Žida Falsifikatori takođe se dešava u vrtovima parka.

Henri Džejms takođe koristi bašte, u Ambasadorima, kao mesto gde njegov lik Lambert Streter doživljava proricanje o svom identitetu. Poslednja scena romana Svetilište Vilijama Foknera smeštena je u vrtove. Patrik Modijano čuo je vest da je 2014. dobio Nobelovu nagradu za književnost putem poziva svoje ćerke mobilnim telefonom dok je šetao Parizom, „tik pored Luksemburškog parka“.[11]

Galerija uredi

  •  
    Luksemburški park
  •  
    Panoramski pogled na Park Luksemburg
  •  
    Fontana Marije Mediči
  •  
    Park Luksemburg
  •  
    Spomenik ispod bukve
  •  
    Fontana Opservatorije
  •  
    Statua slobode
  •  
    Statua Gistava Flobera
  •  
    Jazero u parku Luksemburg
  •  
    Park Luksemburg

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Jarrasse, Dominique, Grammaire des jardins Parisiens, p. 65-70
  2. ^ „Luxembourg Gardens, romance in Paris”. Paris Digest. 2018. Pristupljeno 2018-10-14. 
  3. ^ Dominique Jarrassé, Grammaire des Jardins Parisiens, Parigramme, Paris, 2007, pg. 65
  4. ^ Jarrassé, str. 66
  5. ^ Jarrassé, str. 68
  6. ^ Plan of the Gardens, identifying sculptures Arhivirano 28 februar 2009 na sajtu Wayback Machine.
  7. ^ Sergey Kadinsky (2016). Hidden Waters of New York City: A History and Guide to 101 Forgotten Lakes, Ponds, Creeks, and Streams in the Five Boroughs
  8. ^ Dorling Kindersley (2012). Eyewitness Travel Family Guide New York City
  9. ^ Paris et ses fontaines, de la Renaissance à nos jours, texts assembled by Dominque Massounie, Pauline-Prevost-Marcilhacy and Daniel Rabreau, Délegation a l'action artistique de la Ville de Paris, and Yves-Marie Allain and Janine Christiany, L'art des jardins en Europe, Citadelles & Mazenod, Paris, 2006.
  10. ^ Katia Frey, L'enterprise napoleonienne, p. 115 in Paris et ses Fontaines.
  11. ^ „Interview with Patrick Modiano”. Nobelprize. Pristupljeno 9. 10. 2014. 

Literatura uredi

  • André Arnold-Peltier and Vassili Karist, Le Jardin du Luxembourg / The Luxembourg gardens, Éditions Pippa, collection Itinérances ISBN 2-916506-00-4 (photos)
  • Paris et ses fontaines, de la Renaissance à nos jours, texts assembled by Dominque Massounie, Pauline-Prevost-Marcilhacy and Daniel Rabreau, Délegation a l'action artistique de la Ville de Paris. from the Collection Paris et son Patrimoine, directed by Beatrice de Andia. Paris, 1995.
  • Dominique Jarrassé, Grammaire des Jardins Parisiens, Parigramme, Paris, (2007) ISBN 978-2-84096-476-6

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Парк_Луксембург&oldid=26970259”