Vlada Milana Piroćanca je predložila Kruni da se u celoj zemlji izvrše novi poslanički izbori za Zakonodavnu skupštinu, nadajući se pri tome da će za sebe moći da postigne jednu parlamentarnu većinu, kako bi docnije, prema ustavnim odredbama, mogla da izvrši izbore za Veliku narodnu skupštinu koja je jedino bila nadležna za pitanje izmene Ustava.
Parlamentarni izbori u Kraljevini Srbiji 1883.|
|
|
|
 |
|
Kraljevim ukazom bili se određeni izbori za 7. septembar 1883, s tim da se novoizabrana Skupština sastane u vanredan saziv 15. septembra kako bi uzela u pretres železničku konvenciju sa Austrijom, Turskom i Bugarskom. Rezultat izbora pokazao se kao nepovoljan za vladu Milana Piroćanca i naprednjake: opozicija je na izborima dobila 102 mandata, (radikali 72, liberali 30), prema 24 mandata koliko su u svemu dobili naprednjaci. U osam srezova izbori su protekli u neredu ili uopšte nisu bili ni izvršeni. Kralj je, na osnovu Ustava, imao pravo da postavi još 44 poslanika; na predlog vladin on je to i učinio, ali ni taj broj nije bio dovoljan da bi osigurao vladi potrebnu većinu za rad.[1]
