Izbori, koji su vršeni u celoj zemlji 26. aprila 1886. g. protekli su pod vrlo teškim okolnostima. Tek pre malo vremena Srbija je izašla iz jednog rata koji nije bio pobedonosan i koji je zemlju koštao vrlo mnogo u krvi i novcu; finansijska snaga zemlje bila je iscrpena; neredi posle rata nisu prestajali, praćeni opasnom hajdučijom koja se nije mogla savladati ni najoštrijim merama. Kralj Milan je u nekoliko mahova pomišljao na abdikaciju ali nije abdicirao jedino usled otpora predsednika ministarstva Garašanina, kao i radi blagonaklonog držanja Austrije prema njegovoj ličnosti. Na izbore izašli su naprednjaci sami s jedne, i radikali s liberalima, s druge strane. Vlast je pooštrila mere koje je trebalo da joj osiguraju uspeh, ali su izbori ipak dali većinu radikalima i liberalima, i to takvu većinu koja je jedva paralisana na taj način što je jedna trećina imenovanih poslanika bila isključivo iz redova Napredne stranke. Sem toga, izbori su vršeni tek pet dana posle ukidanja ratnog stanja, uz strogu policijsku stegu, kojoj je mah dao sam Garašanin jednim raspisom u kome je izjavljivao da će „svaki izborni neuspeh smatrati kao neiskrenost i nesposobnost policijskih organa".
Parlamentarni izbori u Kraljevini Srbiji 1886.|
|
|
|
|
Prilikom verifikacije mandata, 33 mandata opozicije bila su osporena, a mestimično su vršeni i naknadni izbori.[1]
