Partenije I Carigradski
Partenije I Carigradski je bio carigradski patrijarh u periodu od 1639. do 1644. godine.
Njegov izbor za patrijarha označio je privremenu stabilizaciju Carigradske patrijaršije, na koju je u prethodne dve decenije značajno uticala eskalacija katoličko-protestanatskog sukoba u Evropi, a koja se odrazila i na na delove Carigradske pravoslavne crkve. Partenije je preuzeo dužnost patrijarha 1. jula 1639. godine, ubrzo nakon smene svog prethodnika Kirila II Kontaresa, koji je važio za predvodnika prokatoličke frakcije.
Vreme njegovog upravljanja Carigradskom patrijaršijom obeležio je i spor sa aleksandrijskim patrijarhom Nikiforom oko crkava na Sinaju.
Spor sa Nikiforom uredi
U sporu sa Nićiforom Aleksandrijskim, Partenije je stao na stranu jerarha Sinajske crkve, dozvoljavajući im da vrše verske službe u Kairu kada je Nićifor posetio Vlašku. Nakon što se Nićifor vratio u Aleksandriju, protestovao je kod Partenija i učinio da se dozvole povuku. Međutim, tenzije oko ovog pitanja između dve crkve su se nastavile[1].
Sabor uredi
Partenije je 1641. sazvao Sabor u Carigradu, kome je prisustvovalo osam prelata i četiri dostojanstvenika crkve. Na ovom sinodu je bio odobren koncept koncepta superegzistencije. Sledeće godine Partenije je sazvao važniji Jaški sabor[2]. Svrha ovog sabora je bila da se suprotstavi određenim katoličkim i protestantskim doktrinarnim greškama koje su ušle u pravoslavnu teologiju i definiše sveobuhvatan pravoslavni iskaz istine vere[3].
Izvori uredi
- ^ „Previous Patriarchs Archives - Page 2 of 7”. Πατριαρχείο Αλεξανδρείας (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-02-28.
- ^ Ritter, Adolf Martin. „Constantinople, Councils of”. Encyclopedia of the Bible Online. Pristupljeno 2023-02-28.
- ^ The encyclopedia of Eastern Orthodox Christianity. John Anthony McGuckin. Maldin, MA: Wiley-Blackwell. 2011. ISBN 978-1-4443-9253-1. OCLC 703879220.