Pafnutije Ispovednik
Pafnutije Ispovednik (grč. Παφνούτιος ο Ομολογητής), poznat i kao Pafnutije Tivaidski- hrišćanski svetitelj, episkop grada Taisa, u Tivaidi egipatskoj. Bio je učenik svetog Antonija Velikog.
Mnogo je stradao od mnogobožaca u vreme cara Maksimijana. Iskopali su mu desno oko, a levu nogu polomili u kolenu. Učestvovao je na Prvom vaseljenskom saboru, gde mu je car Konstantin Veliki (306—377) ukazao dužno poštovanje.[1] Na samom Saboru, car ga je celivao u izbodeno oko, izbodeno radi vere i istine Pravoslavne.
Odlučno se suprotstavio Ariju i njegovoj jeresi podržavši Svetog Atanasija Velikog. Isto tako, odigrao je ključnu ulogu u sprečavanju uvođenja celibata za mirsko sveštenstvo, koje su zagovarali predstavnici Zapada, iako je on sam bio devstvenik celog svog života. Predložio je da „u skladu sa drevnom tradicijom Crkve“, samo oni koji su bili devstvenici do rukopoloženja, nastave sa takvim načinom života, dok je za one koji su pri rukopoloženju već bili oženjeni rekao da: „niko ne treba da se odvaja od nje (žene), sa kojom je, još nerukopoložen, bio spojen“. Veliko poštovanje i ugled koji je imao među učesnicima Sabora, a i sama činjenica da je bio devstvenik celog života, doprineli su da je njegov predlog jednodušno prihvaćen.
Bio je prisutan sa Sv. Atanasijem Velikim na Prvom saboru u Tiru (335). Umro je 11. septembra sredinom IV veka. Crkva ga slavi na dan upokojenja, 11. septembra.[2]
Izvori uredi
- ^ Reči, Žive (2020-09-25). „Sveti Pafnutije Ispovednik”. Žive Reči (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-23.
- ^ „Sveti Pafnutije Ispovednik”. Večiti pravoslavni kalendar (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-23.
Napomena: Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz Ohridskog prologa Nikolaja Velimirovića.