Pajsije Veličkovski
Sveti Pajsije Veličkovski (Poltava, 23. decembar 1722 — Manastir Njamc, 15. novembar 1794) je pravoslavni svetitelj, jeromonah i prevodilac iz 18. veka. Poznat je po prevodu dela Svetih Otaca.
Pajsije Veličkovski | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 23. decembar 1722. |
| Mesto rođenja | Poltava |
| Datum smrti | 15. novembar 1794. (71 god.) |
| Mesto smrti | Manastir Njamc |
Biografija uredi
Rođen je 21. decembra 1722. godine u gradu Poltava u ukrajinskoj porodici arhijereja Jovana. Pre monašenja nosio je ime Petar. Studirao je na Bogoslovskom fakultetu u Kijevu. Posle 3 godine, vratio se kući i rekao svojoj majci o nameri da napusti školu i ode u manastir što ona nije odobrila.
Ipak nakon nekoliko godina zamonašio se u manastiru u blizini Medvedovska uzevši ime Platon.
Lutajući u potrazi za duhovnikom koji bi mogao da ga podučava duhovnom životu, Pajsije je proputovao svu Južnu Rusiju i Rumuniju. Svoje traganje je okončao na Svetoj gori.
Pajsije je svojeručno prepisao mnoge svetootačke knjige o duhovnom životu. Pajsije je prepisivao knjige, stojeći za stalkom za čitanje Jevanđelja da bi, na taj način, predupredio dremež i gubljenje umne sabranosti. On je, na taj način, razvio duboko razumevanje duhovnoga života.
Tako, u svetogorskoj divljini iznikla je monaška zajednica, koja je izabrala monaha Pajsija za svog duhovnika. Broj monaha koji su se sabrali oko Pajsija je, vremenom, toliko narastao da je on odlučio da osnuje još jedan manastir, ali sada u Rumuniji. Pajsije je poveo sa sobom nekoliko učenika i osnovao novi manastir u divljini Moldavije na severu Rumunije. Manastir je sve više rastao tako da su Pajsijevi monasi, vremenom, kaligrafski prepisali veliki broj retkih duhovnih spisa. Zahvaljujući tom Pajsijevom samožrtvenom podvigu svet je dobio čuveni zbornik svetootačkih pouka o duhovnom životu poznat pod imenom Filokalija ili Dobrotoljublje.
Umro je 1794. godine u dubokoj starosti.
Literatura uredi
- Speake, Graham (2018). „A History of the Athonite Commonwealth: The Spiritual and Cultural Diaspora of Mount Athos”. Cambridge, UK: Cambridge University Press.
