Pelijade su u grčkoj mitologiji bile kćerke Pelije, kralja Jolka i Anaksibije ili Filomahe.[1]

Mitologija uredi

Predanja nisu saglasna u vezi sa njihovim brojem i imenima. Kao najstarija i najlepša se pominjala Alkesta, a kao njene sestre Pelopija, Meduza, Pisidika, Hipotoja,[2] Asteropija i Antinoja.[1]

Medeja je želela da se osveti Peliji jer je zatro čitavu Jasonovu porodicu. Zato je došla na njegov dvor i lukavstvom, pretvarajući se da je Artemidina sveštenica, uspela da zadobije poverenje njegovih kćerki.[3] Uverila ih je da ima moći kojima može da podmladi njihovog oca i to im i demonstrirala. Ubila je ovna, raskomadala ga i potom ubacila u kazan sa ključalom vodom i čarobnim travama. Ovan ne samo da je oživeo, već se preobrazio u jagnje. Pelijade su zato ubile svog oca i rakomadale njegovo telo. Međutim, Medeja ga je ubacila u kazan sa čistom ključalom vodom. Kada je čudo izostalo, videvši da su nasamarene i shvativši da su počinile strašan zločin, pobegle su na Peloponez. Njihov grob je prikazivan kraj Posejdonovog hrama u Mantineji. Prema drugoj priči, Medeja je nasamarila Peliju i on je naredio svojim kćerkama da ga ubiju. Kada su shvatile prevaru, pokušale su i same da se ubiju, ali ih je Jason sprečio rečima da nisu krive i obećanjem da će ih poudavati. Prema nekim autorima, Alkesta nije učestvovala u ovom zločinu zbog prevelike ljubavi prema ocu.[2]

Umetnost uredi

Euripid je napisao tragediju nazvanu „Pelijade“ 455. p. n. e.[4]

Nimfe uredi

Naziv Pelijade su koristili Pindar i Apolonije sa Roda kako bi označili nimfe Pelionide, sa planine Pelion.[5]

Izvori uredi

  1. ^ a b Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Pelias1; Family
  2. ^ a b Cermanović-Kuzmanović, A. & Srejović, D. 1992. Leksikon religija i mitova. Savremena administracija. Beograd.
  3. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Pelias1; Death of Pelias 1
  4. ^ theoi.com: INDEX OF TRAGIC POETS 1; EURIPIDES 480 - 406 B.C.
  5. ^ theoi.com: Pelionides, Pristupljeno 23. 4. 2013.