Википедија

Petar Dobrović

српски сликар и политичар

Petar Dobrović (Pečuj, 14. januar 1890 — Beograd, 27. januar 1942) bio je srpski slikar i političar. Jedan je od vodećih predstavnika modernizma jugoslovenske umetnosti između dva svetska rata. Kao predstavnik srpskog kolorizma, bio je poznat po portretima i pejzažima. U ranim godinama bio je impresionista i kubista. Pisao je i likovnu kritiku.

Petar Dobrović
Petar Dobrović, Autoportret, 1932.
Lični podaci
Datum rođenja(1890-01-14)14. januar 1890.
Mesto rođenjaPečuj, Austrougarska monarhija
Datum smrti27. januar 1942.(1942-01-27) (52 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija

Bio je predsednik male, kratkotrajne srpsko-mađarske Baranjsko-Bajske Republike koja je proglašena 14. avgusta 1921. Ubrojen je među 100 najznamenitijih Srba.

Biografija uredi

Srpska porodica Dobrovića potiče iz Slavonije, iz Daruvara koja se preselila u Nađkanjižu gde je baveći se prodajom stoke stekla veliki ugled i bogatstvo. Ovde je rođen i otac Petra Dobrovića. Dobrovićeva mati, Irena Hajdl, bila je nemačkog porekla, rođena je u baranjskom gradiću Šiklošu.

Petar Dobrović je imao tri brata: Nikolu, značajnog srpskog arhitektu, Stevana i Đoku. Stevan i Đoka su upisali vojnu kadetsku školu u Pečuju čiji je pitomac u to doba bio i Miroslav Krleža, kasniji poznati hrvatski pisac. Od tada datira i Dobrovićevo poznanstvo sa Krležom.

Petar Dobrović je maturirao u pečujskoj gimnaziji u kojoj su profesori bili iz katoličkog reda cistercita. Kao gimnazijalac doživeo je mnoge neprijatnosti. Često je napadan zbog svoje srpske narodnosti. Tako je 1903. godine gimnazijski profesor Abel Buzaši zbog ubistva kralja Aleksandra Obrenovića i njegove supruge Drage, Dobrovića nazivao „srpskim ubicom kraljeva“.

Posle završetka gimnazije Dobrović 1907 — 1908. godine pohađa skulptorski odsek Zanatsko-umetničke škole u Budimpešti, potom od 1909. do 1911. i tamošnju Likovnu akademiju. Profesori su mu poznati umetnici konzervativnih shvatanja Eden Balo i Tivadar Zemplenji. Kasnije će na njegovo slikarstvo uticati Karolj Ferenci. Prvi put je izlagao 1911. godine u Muzeju lepe umetnosti u Budimpešti - „Mučarnjok“. Od iste godine, pa sve do izbijanja Prvog svetskog rata boravio je u Parizu gde je, između ostalih, upoznao i vajara Ivana Meštrovića.

U međuvremenu objavljuje svoje grafike u uglednim mađarskim časopisima i listovima kao „Tet“ (mađ.Tett), „Ma“ (mađ. Ma u prevodu „Dan“) i „Njugat“ (mađ. Nyugat u prevodu „Zapad“).

U nedelju, 20. maja 1918. u Pečuju se pobunio 6. Novosadski puk. Oružanom sukobu se priključio i temperamentni Petar Dobrović koji je zbog toga kasnije zatvoren.

Posle završetka Prvog svetskog rata, 14. novembra 1918. srpska vojska je zaposela Baranju i Bačku. Dolazak srpske vojske u Pečuj Dobrović je dočekao sa velikim oduševljenjem. Jedno vreme je radio kao prevodilac nove vlasti. Dobrović je bio veliki pobornik ideje da se Pečuj, Baranja i Bačka u celini pripoje Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

Bio je predsednik male, kratkotrajne srpsko-mađarske Baranjsko-Bajske Republike koja je proglašena 14. avgusta 1921. godine i koja je trajala do 21. avgusta 1921. Kao predsednik mlade republike Dobrović na čelu delegacije 16. avgusta kreće u Beograd gde ga prima premijer Nikola Pašić koji mu odmah saopštava da Kraljevina SHS nije zainteresovana za očuvanje Bačko-Baranjske Republike. Dobrović se nikada više nije vratio u svoj rodni Pečuj. Tada se nastanio u Beogradu.

Petar Dobrović je bio u veoma dobrim odnosima sa srpskim književnicima Veljkom Petrovićem i Milošem Crnjanskim.

Studije slikarstva započeo je u Budimpešti, a nastavio u Parizu. Bio je od 1923. do 1925. godine profesor Umetničke škole u Beogradu. Godine 1934. osniva i vodi večernji tečaj figuralnog crtanja na Kolarčevom narodnom univerzitetu. Jedan je od osnivača beogradske Državne umetničke akademije, (kasnije Akademije likovnih umetnosti), 1937. godine od kada je postao i njen profesor.

Od 1911. izlagao je na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i Evropi, između ostalih u Parizu, Budimpešti, Pragu, Beogradu, Dubrovniku i Veneciji. Prvu samostalnu izložbu imao je u rodnom Pečuju 1913. Bio je član i jedan od osnivača Umetničke grupe „Oblik“ 1926. godine.

 
Petar Dobrović, Mlini na jugu, 1936.

Petar Dobrović se 1925. godine venčao sa Olgom Hadži iz Novog Sada sa kojom je imao sina Đorđa.

Dvadesetih i tridesetih godina 20. veka Dobrović živi i radi na relaciji Beograd - Pariz. Jedno vreme je boravio u Holandiji i u Italiji. Na Azurnoj obali slika sa svojim prijateljem Milanom Konjovićem. Godine 1934. bio je jedan od osnivača časopisa „Danas“. Godine 1940. se povlači na Hvar, gde slika pejzaže, a 1941. sa porodicom se vraća u Srbiju i sklanja se u Grocku.

Umro je za vreme nemačke okupacije Beograda u Drugom svetskom ratu u liftu zgrade u Ulici kralja Petra 36, gde je stanovao tokom jedne racije koja ga je zatekla na ulici na Savindan 1942. godine. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.

Slikarska zaostavština i dokumentacija o radu Petra Dobrovića čuva se u Galeriji „Petar Dobrović“ u Beogradu.

Slikarstvo uredi

Slikarki opus Petra Dobrovića nalazi se u samom središtu srpskog modernizma, a zenitni deo je istoriografski kod mnogih teoretičara postavljen u četvrtu deceniju prošlog veka, tačnije u onaj deo koji je pripadao kolorističkom ekspresionizmu. Hedonističko slikarstvo kome je iznad svega bio privržen, odvelo ga je prema izuzetnom bogatstvu hromatske palete, koliko i prema blistavom svetlu koje se preliva u punom intenzitetu preko njegovih platana. Već na samom početku bavljenja likovnom umetnošću, Dobrović je čvrsto postavi formu, a time i kompoziciju u slikama. Ta početna bliskost realizmu nije mu smetala da oblik oslobodi nepotrebnih elementa, i da umesto njih unese kratke bojene i valerske pasaže koji su davali dovoljno neophodnih vizuelnih podataka da se lako uoče glavne likovne i formalne osobine njegovog slikarskog jezika. Pomalo kubizovane slikovne predstave iz tog prvog perioda danas se vide kao logična najava kasnijeg govora ekspresivnih i kolorističkih jezičko-plastičkih osobenosti. Mediteranski pejzaž, maslinjaci, voće, more, naga tela, samo su bile pogodne teme na kojima je pokazao šta slikarstvo može da bude ako se izražava bojom i svetlom. Veliki opus Petar Dobrović je ostavio i u portretskoj umetnosti u kome je sačinio brojne analize i karakterološke studije koje spadaju među najvrednijim u srpsko umetnosti prve polovine dvadesetog veka.

Nasleđe uredi

Galerija „Petar Dobrović“ u Beogradu baštini i stare se o Dobrovićevoj zaostavštini i opusu od 1407 dela, od kojih je 20 radova drugih umetnika. Godine 2021. otvorena je renovirana Galerija, u Ulici kralja Petra 36 na četvrtom spratu.[1]

Samostalne izložbe uredi

 
Petar Dobrović, Ulica u Amsterdamu, 1931.
 
Petar Dobrović, Gospođa Olga Dobrović, 1938.

Posthumne

Galerija uredi

  •  
    Ulica u Pečuju, 1910-1911.
  •  
    Mladić (autoportret) sa knjigom, 1914.
  •  
    Breskve u cvatu, 1917.
  •  
    Autoportret, 1917.
  •  
    Jadranski predeo, 1919-1920.
  •  
    Portret devojke, 1920.
  •  
    Glava (portret slikareve žene), 1925.
  •  
    Boemi, 1927.
  •  
    Škarpina, 1928.
  •  
    Ivanka Hadži, 1928.
  •  
    Mladić u večernjem pejzažu, 1928.
  •  
    Veliki maslinjak, 1928.
  •  
    Svetozar Miletić, 1930.
  •  
    Bele kuće na brežuljku, 1933.
  •  
    Redakcija časopisa Danas II, 1934.
  •  
    Portret Koste Strajnića, 1935.
  •  
    Ulica u Dubrovniku, 1935.
  •  
    Konji na crkvi Svetog Marka u Veneciji, 1938.
  •  
    Olga na terasi, 1938.
  •  
    Motiv iz Grocke, 1941.
  •  
    Kameniti pejzaž blizu dalmatinske obale
  •  
    Portret Nikole Kneževića
  •  
    Portret Rahile Knežević
  •  
    Portret dr Svetozara Miletića

Literatura uredi

  • 1914 Razmišljanja, Az Alföld, januar, pp. 43–44, Budimpešta
  • 1914 O izložbama, Az Alföld, april, br. pp. 108–110, Budimpešta
  • 1919 Povodom izložbe jugoslovenskih umetnika u Parizu 1919. godine, Dan, 1. avgust, br. 3, god. I, pp. 41–44, Beograd-Novi Sad
  • 1919 Slikarski pravci XIX i XX veka, Dan, 1-15. novembar, br. 9-10, Beograd-Novi Sad
  • 1921 Izložba Borivoja Stevanovića i Dragomira i Arambašića, Srpski književni glasnik, 16. oktobar, pp. 312–314, Beograd
  • 1921 Izložba Emanuela Vidovića. Izložba Jovana Bijelića, Petra Dobrovića, Siba Miličića, Srpski književni glasnik, 16. novembar, br. 6, pp. 462–467, Beograd
  • 1922 Milutinović i Stojanović, Politika, 5. novembar, Beograd
  • 1924 Jugoslovenska umetnost, Lidové noviny, 2. januar, Brno-Prag
  • 1927 Pedeset i dve Renoarove slike. Aktovi - cveće - deca, Pariser Deutsche Zeitung, 13. mart, Pariz
  • 1927 Kroz likovne galerije. Fujita - Survage - Flandrin - Deshayes - Weich, Pariser Deutsche Zeitung, 27. mart, Pariz
  • 1927 Kroz likovne galerije, Pariser Deutsche Zeitung, 3. april, Pariz
  • 1927 Kroz likovne galerije, Pariser Deutsche Zeitung, 10. april, Pariz
  • 1927 Fovisti, Pariser Deutsche Zeitung, 24. april, Pariz
  • 1927 Salon des Tuileries, Pariser Deutsche Zeitung, 1. maj, i 8. maj, Pariz
  • 1927 Samostalna izložba Othona Frieza, Pariser Deutsche Zeitung, 8. maj, Pariz
  • 1927 Kroz likovne galerije, Pariser Deutsche Zeitung, 15. maj, Pariz
  • 1927 Kroz likovne galerije, Pariser Deutsche Zeitung, 22, maj, Pariz
  • 1927 Kroz likovne galerije, Pariser Deutsche Zeitung, 29, maj, Pariz
  • 1927 Kroz likovne galerije, Pariser Deutsche Zeitung, 12, jun, Pariz
  • 1927 Kroz likovne galerije, Pariser Deutsche Zeitung, 19, jun, Pariz
  • 1927 O umetničkom gledanju, Novi Sad, br. 39, pp. 7–9, Novi Sad
  • 1928 Izložba Ivana Radovića, Politika, 18. februar, Beograd
  • 1929 Umetnost dvadesetog veka, Otadžbina, 14. decembar, Novi Sad
  • 1932 U odbarnu naše likovne umetnosti, Vreme, 24. oktobar, Beograd
  • 1937 Slikar Ivo Etore, Politika, 9. decembar, Beograd
  • 1939 Sezan, Pečat, br. 7. pp. 69–72, septembar, Zagreb

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Život u bojama Petra Dobrovića”. www.rts.rs. Pristupljeno 20. 4. 2021. 

Literatura uredi

  • Sto najznamenitijih Srba (Beograd-Novi Sad, 1993)
  • Angyal Endre: Petar Dobrović az ember, művész és politikus (Pécs, 1968) - u prevodu „Petar Dobrović čovek, umetnik i političar“
  • Dokumentacija Muzeja savremene umetnosti, Beograd
  • Arhiv SANU, Beograd
  • Likovne kritike Petra Dobrovića u Pariser Deutsche Zeitnug, Zbornik Matice srpske, br. 19, (separat), priredila Olga Dobrović, 1983, Novi Sad
  • Dokumentacija o stvaralaštvu Petra Dobrovića I-III, priredila Olga Dobrović, Galerija Matice srpske, 1998 — 2002, Novi Sad
  • Petar Dobrović, monografija, Prosveta, 2003, Beograd

Dodatna literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Петар_Добровић&oldid=27554069”