Petar (kuropalat)

Petar (grčki: Πέτρος; rođen oko 545. u Arabisu - umro 27. novembra 602. godine u Carigradu ili Halkedonu) je bio vizantijski kuropalat i brat cara Mavrikija (582-602).

Balkansko poluostrvo krajem 6. veka

Pohod protiv PirigastaUredi

Mavrikije je 594. godine poslao Petra na pohod protiv Slovena. Prešavši Dunav kod Markijanopolja (današnja istočna Bugarska), Petar je poslao prethodnicu od 1000 ljudi. Prethodnica je naišla na 600 Slovena koji su sa sobom nosili plen zadobijen u pljačkama romejskih teritorija. Romejska vojska nije se smela upustiti u otvoren sukob strahujući da varvarske strele ne pobiju njihove konje. Sjahali su i peške navalili na neprijatelja. Videvši brojnijeg neprijatelja, varvari pobiše zarobljenike i navališe na Romeje. Tek posle dužeg vremena su savladani i pobijeni.

Nakon četiri dana dvadesetorica Petrovih ljudi krenula su u izvidnicu kako bi ispitala brojnost neprijatelja. Sloveni su ih zarobili i primorali da otkriju romejske planove. Pirigast, poglavica te skupine varvara, sakri se u šumi i postavi Romejima zasedu. Strateg Petar, samodršcev brat, saznao je za zasedu i naredio vojsci da ne prelazi reku odvojeno već zajednički. Romeji su iz čamaca zasuli Slovene strelama. Poginuo je i slovenski vođa Pirigast.

Pohod iz 602. godineUredi

Svoj drugi pohod na Slovene Petar je pokrenuo 602. godine. Mavrikije mu je naredio da sa vojskom pređe Dunav i ratuje protiv sklavinija. Na čelo vojske Petar je postavio Guduina koji je naneo neprijatelju velike poraze zadobijajući veliki broj zarobljenika. Doznavši za pohod, hagan je poslao Apsiha da sa vojskom uništi narod Anta, tadašnjeg romejskog saveznika. Vest Teofilakta Simokate o Apsihovom pohodu na Ante poslednji je siguran pomen ovog slovenskog plemena u istorijskim izvorima. Deo haganove vojske se odmetnuo i prišao Romejima. Kada je stigla jesen, Mavrikije je naredio Petru da njegova vojska prezimi na zemlji Slovena. To je izazvalo strašnu pobunu u vojsci. U njoj je stradao i Petar.

Petar se navodi kao jedan od mogućih autora Pseudo-Mavrikijevog Strategikona.

IzvoriUredi

  • Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije, tom 1, Vizantološki institut SANU, Beograd (2007)