Petar II Aleksejevič
Ovaj članak sadrži spisak literature (štampane izvore i/ili veb-sajtove) korišćene za njegovu izradu, ali njegovi izvori nisu najjasniji zato što ima premalo izvora koji su uneti u sam tekst. Molimo vas da poboljšate ovaj članak tako što ćete dodati još izvora u sam tekst (inlajn referenci). |
Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. Problem: Dodavanje vikiveza, prebacivanje u perfekat. |
Petar II Aleksejevič (rus. Пётр II Алексеевич; Sankt Peterburg, 12. oktobar 1715 — Moskva, 19. januar 1730)[1] bio je ruski imperator od 17. maja 1727. pa sve do svoje smrti 1730. godine.
| Petar II Aleksejevič | |
|---|---|
.jpg) | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 12. oktobar 1715. |
| Mesto rođenja | Sankt Peterburg, Rusko carstvo |
| Datum smrti | 19. januar 1730. (14 god.) |
| Mesto smrti | Moskva, Ruska Imperija |
| Porodica | |
| Roditelji | Aleksej Petrovič Charlotte Christine of Brunswick-Lüneburg |
| Dinastija | Romanov |
| Prethodnik | Katarina I Aleksejevna |
| Naslednik | Ana I Ivanovna |
Detinjstvo uredi
Rođen je 12. oktobra 1715. godine u Sankt Peterburgu kao sin carevića Alekseja, sina cara Petra Velikog. Iako je bio unuk Petra Velikog, deda ga je za života ignorisao i nije mu posvećivao pažnju. Njihovi odnosi su se pogoršali kada je Petrov otac, Aleksej, počinio izdaju protiv svoga oca Petra Velikog. Aleksej Petrovič ubijen je 1718. godine, te je mladi Petar II ostao sam na svetu, budući da mu je majka preminula na porođaju. Nakon očeve smrti, Petar je predat u ruke carevoj sestri, koja ga je odgajala. Njegovog dedu nije zanimao njegov odgoj s obzirom da ga je podsećao na svog sina Alekseja.
Nakon smrti cara Petra Velikog i dolaska njegove žene, Katarine I na presto, mladi Petar postaje prestolonaslednik i to pravo nije nikako moglo da mu bude osporeno. Pravo na presto potvrdila mu je carica Katarina lično, u okviru svog testamenta. On nije imao interesa za nauku i obrazovanje, već su ga zanimali samo lov i zabava. Jedini koga je imao u životu i ko mu je želeo dobro bila je njegova sestra Natalija. Kada je ona preminula od tuberkuloze, Petar II je bio potpuno van svake kontrole.[traži se izvor]
Vladavina uredi
Nakon smrti carice Katarine I, mladi Petar II dolazi na presto. Petar II bio je potpuno nezainteresovan za vladanje državom, te je Aleksandar Menšikov imao potpunu kontrolu nad njim i nad državom.
Sve reforme iz vremena Petra Velikog bile su obustavljene. Mladi car je otežao već težak položaj kmetova zabranivši im da vrše vojnu obavezu i beg od gospodara. Petar II se u međuvremenu verio sa ćerkom Aleksandra Menšikova. Na njegovo insistiranje, Petar II prešao je da živi na njegovom dvoru.
Menšikov se toliko osilio da su o njemu govorili: ,, Čak se ni Petar Veliki nije toliko slušao, niti su ga se toliko bojali." U naletu besa, mladi Petar II rekao je Menšikovu sledeće: ,, Videćemo ko je zaista car, ti ili ja!" Uz podršku Alekseja Dolgurukova on smenjuje Menšikova i šalje ga na progon u Sibir, pri čemu mu je od velike pomoći bila bolest Aleksandra Menšikova. Tada car Petar II potpuno potpada pod uticaj Dolgorukova.
Petar II je, uistinu, bio veoma nalik svome dedi, Petru Velikom, ali njega upravljanje državom uopšte nije zanimalo. To je dovelo do nezadovoljstva u državnoj administraciji i zapuštanja ruske mornarice.
Mladi car trebalo je da se oženi Dolgorukovovom ćerkom Ekatarinom.
Poznog decembra 1729. Petar se ozbiljno razboleo. Već u januaru 1730. konstantovane su mu male boginje. Iako je Dolgorukov želeo da pred smrt prisili mladog cara da potpiše testament u kome će proglasiti njegovu kći naslednicom, nije uspeo u tome jer je caru na samrti bio strogo zabranjen pristup. Mladi car Petar II umro je dan pre svog venčanja sa Ekatarinom Dolgorukovom, u koju je bio ludo zaljubljen.
Petar II je jedini car iz dinastije Romanov koji nije sahranjen u katedrali Petra i Pavla, već u Kremlju, te je time, takođe, bio jedini car kome je ukazana takva privilegija. Iako je kratko vladao, mnogi istoričari tvrde kako bi on bio jako dobar vladar, zbog svog dobrog srca i prirodne inteligencije, ali mu njegovo raskalašno ponašanje i prerana smrt nije dozvolila tako nešto, kao i činjenica da je stalno bio pod nečijim uticajem.
Na prestolu ga je nasledila carica Ana I Ivanovna, ćerka slepog brata Petra Velikog, Ivana V.
Smrću Petra II došao je kraj direktnoj muškoj liniji porodice Romanov.
Porodično stablo uredi
Reference uredi
- ^ Po gregorijanskom kalendaru.
Literatura uredi
- Jelačić, Aleksej (1929). Istorija Rusije. Beograd: Srpska književna zadruga.
- Miljukov, Pavel (1939). Istorija Rusije. Beograd: Narodna kultura.
Spoljašnje veze uredi
