Peta egipatska dinastija
Treća, Četvrta, Peta i Šesta dinastija drevnog Egipta se često navode pod zajedničkim nazivom Staro kraljevstvo.
Vladari pete dinastije uredi
Poznati vladari u istoriji Egipta, za Petu dinastiju:
| Ime | Napomene | Datum |
|---|---|---|
| Userkaf | - | 2498 - 2491. p. n. e. |
| Sahure | - | 2487 - 2477. p. n. e. |
| Neferirkare Kakai | - | 2477 - 2467. p. n. e. |
| Šepsekare Isi | - | 2467 - 2460. p. n. e. |
| Neferefre | - | 2460 - 2453. p. n. e. |
| Njusere Ini | - | 2453 - 2422. p. n. e. |
| Menkauhor Kaiu | - | 2422 - 2414. p. n. e. |
| Đedkare Isesi | - | 2414 - 2375. p. n. e. |
| Unas | - | 2375 - 2345. p. n. e. |
Peta dinastija se smatra delom Starog kraljevstva u istoriji drevnog Egipta. Maneton piše kako su ti kraljevi vladali iz Elefentatine, ali arheolozi su pronašli dokaze koji jasno pokazuju kako su njihove palate bile smeštene u Ineb-heđu (Belim zidinama).
Kako je faraon Userkaf osnovao svoju dinastiju nije sasvim sigurno. Papirus vestkar, napisan za vreme Srednjeg kraljevstva, kazuje priču kako je kralju Kufuu iz Četvrte dinastije predskazano kako će trojke rođene od supruge sveštenika Ra u Sakbuu svrgnuti njega i njegove naslednike, kako je to pokušao sprečiti tako što će tu djecu, čija su imena Userkaf, Sahura i Neferirkara, pogubiti; međutim poslednjih godina su egiptolozi skloniji ovu priču smatrati legendom te priznati kako ne znaju što je dovelo do promene dinastije.
Religija uredi
Za vreme Pete dinastije se dogodilo nekoliko važnih promena u egipatskoj religiji. Pojavili su se najstarije poznate kopije zagrobnih molitivi na kraljevskim grobovima (poznati kao Piramidski tekstovi). Kult boga Ra je dobio na važnosti, kraljevi od Userkafa do Menkauhora su gradili hramove posvećene bogu Ra u ili oko Abusira. Onda je pred kraj dinastije kult Ozirisa dobio na važnost, što je najvidljivije po natpisima pronađenima na grobu Unasa.
Među Egipćanima ne-kraljevskog porekla je u to vreme veliku slavu zbog svoje mudrosti stekao Ptahotep, vezir Djedkare Isesija; Izreke Ptahotepa su mu pripisane od strane kasnijih prepisivača. Ne-kraljevski grobovi su takođe bili ukrašeni natpisima, isto kao i kraljevski, ali su umesto molitvi i čarolija na zidovima bili napisani životopisi pokojnika.
Trgovina uredi
Kao i ranije, trgovačke ekspedicije su slane do Vadi Maghare i Vadi Karita na Sinaju kako bi se iskopavao tirkiz i bakar, i do kamenoloma severozapadno od Abu Simbela gde se kopao gnajs. Trgovačke ekspedicije su poslane na jug u Punt kako bi se dobavio malahit, mira i elektar, a arheološki nalazi u Biblosu (Gebal ili Gubla) svedoče kako je diplomatsko izaslanstvo bilo poslano u taj feničanski grad. Predmeti koji nose imena nekoliko kraljeva Pete dinastije su pronađeni na nalazištu Dorak, blizu Mramornog mora, i oni mogu predstavljati dokaz trgovine, mada se o njima malo zna.
Hronologija pete dinastije uredi
Reference uredi
Literatura uredi
- Hermann A. Schlögl: Das Alte Ägypten. Geschichte und Kultur von der Frühzeit bis zu Kleopatra. München Verlag C. H. Beck. 2006. ISBN 978-3-406-54988-5.
- Peter A. Clayton (1998). Die Pharaonen. Weltbild Verlag. ISBN 978-3-8289-0661-7.
