Peti kongres Komunističke partije Jugoslavije (mkd. Петтиот конгрес на Комунистичката партија на Југославија; sloven. Peti kongres Komunistične partije Jugoslavije) održan je 21. do 28. jula 1948. godine u zgradi Doma garde u Topčideru, u Beogradu. Kongresu je prisustvovalo 2.344 delegata od ukupno 468.175 članova KPJ.

Titov govor na Petom kongresu KPJ
Plakat povodom Petog kongresa
Delegati glasaju za davanje podrške rukovodstvu KPJ

Ovaj Kongres bio je prvi kongres jugoslovenskih komunista održan posle Drugog svetskog rata i preuzimanja vlasti, ali i prvi veći skup jugoslovensih komunista posle Pete zemaljska konferencije, održane oktobra 1940. godine. Iako je od prethodnog, Četvrtog kongresa održanog novembra 1928, prošlo 20, a od Pete zemaljske konferencije 8 godina, glavni razlog sazivanja Kongresa bila je Rezolucija Informbiroa, doneta 28. juna 1948. u Bukureštu.

Glavna tema kongresa bila je Rezolucija Informbiroa i podrška jugoslovenskog rukovodstva u otporu Informbirou. Najširi publicitet Kongresu je dat direktnim radio prenosom i opširnim izveštajima štampe. Referate na Kongresu su podneli Josip Broz, Aleksandar Ranković, Milovan Đilas, Edvard Kardelj, Boris Kidrič, Moša Pijade i Blagoje Nešković.

Kongres je dao političku podršku CK KPJ u „odbrani nezavisnosti“ Jugoslavije. Odluka je donesena jednoglasno i time je „potvrđeno“ jedinstvo Partije. Na Kongresu je usvojena i Rezolucija o odnosu KPJ prema Informbirou, u kojoj je konstatovano da su odluke Informbiroa netačne i nepravedne, ali je naglašeno da CK KPJ treba da učini sve da se sukob prevaziđe.

Na kraju Kongresa je izabran je novi Centralni komitet, od 63 člana, i novi Politbiro, od 9 članova. Za generalnog sekretara KPJ ponovo je izabran Josip Broz Tito.

Članovi CK KPJ

uredi

Vera Aceva, Spasenija Cana Babović, Vladimir Bakarić, Antun Biber, Jakov Blažević, Duško Brkić, Josip Broz Tito, Jovan Veselinov, Veljko Vlahović, Todor Vujasinović, Svetozar Vukmanović Tempo, Strahil Gigov, Ivan Gošnjak, Pavle Gregorić, Uglješa Danilović, Ratko Dugonjić, Milovan Đilas, Veljko Zeković, Vlado Janić, Blažo Jovanović, Isa Jovanović, Niko Jurinčić, Osman Karabegović, Edvard Kardelj, Boris Kidrič, Nikola Kovačević, Lazar Koliševski, Ivan Stevo Krajačić, Boris Krajger, Vicko Krstulović, Voja Leković, Franc Leskošek, Ivan Maček, Šefket Maglajlić, Miha Marinko, Moma Marković, Božidar Maslarić, Cvijetin Mijatović, Karlo Mrazović, Andrija Mugoša, Blagoje Nešković, Đoko Pajković, Slobodan Penezić Krcun, Dušan Petrović Šane, Moša Pijade, Krsto Popivoda, Milentije Popović, Vlado Popović, Đuro Pucar Stari, Dobrivoje Radosavljević, Aleksandar Ranković, Ivan Regent, Dragutin Saili, Đuro Salaj, Vidoje Smilevski, Petar Stambolić, Dragi Stamenković, Borko Temelkovski, Vida Tomšič, Rodoljub Čolaković, Cvetko Uzunovski, Janez Hribar Tone i Avdo Humo.

Josip Broz Tito, Ivan Gošnjak, Milovan Đilas, Edvard Kardelj, Boris Kidrič, Franc Leskošek, Blagoje Nešković, Aleksandar Ranković i Moša Pijade.

Literatura

uredi
  • Pregled Istorije Saveza komunsta Jugoslavije. „Institut za izučavanje radničkog pokreta“, Beograd 1963. godina.
  • Hronologija Radničkog pokreta i SKJ 1919-1979. „Institut za savremenu istoriju“ Beograd i „Narodna knjiga“ Beograd, 1980. godina.
  • Istorija Saveza komunsita Jugoslavije. Istraživački centar „Komunist“ Beograd, „Narodna knjiga“ Beograd i „Rad“ Beograd, 1985. godina.
  • Dimić, Ljubodrag (2001). Istorija srpske državnosti. 3. Novi Sad: Ogranak SANU.