Pirit

FeS2; Појављивање: радијалнозракасте конкреције, ситна дисперзија; Боја: сламно-жута, месингано-жута; Генеза: јавља се на ниским и високим тем

Pirit je mineral iz grupe sulfida, hemijske formule FeS2. Kristališe teseralno - parahemiedrijski. Javlja se u obliku kristala različite veličine. Njegovi kristali najčešće imaju oblik heksaedra. Takođe se javlja, mada u ređem broju slučajeva, i u obliku masivnih i zrnastih agregata.[1][2]

Pirit
Pirit, Muzej stena i minerala, Rudarsko-geološki fakultet, Beograd
KategorijaMineral
Kristalne sistemeteseralna
Identifikacija
Prelomneravan do školjkast
Tvrdoća po Mosu6
Ogrebcrna
Gustina4,92-5,01 g/cm³

Fizička svojstva

uredi

Pirit je zlatnožute boje i crnog ogreba. Neprovidan je, neprozračan i metalične sjajnosti. Prelom pirita je neravan do školjkast. U većini slučajeva cepljivost nije prisutna. Tvrdina pirita je 6 po Mosovoj skali. Specifična masa iznosi 4,92—5,01 g/cm³.[3][4]

Postanak i parageneza

uredi

Nastanak pirita najčešće je povezan sa hidrotermalnim procesima u Zemljinoj kori, pri čemu obrazuje piritske žice i mineralizacije. Značajne količine pirita nastaju prilikom obrazovanja bakarnih, olovnih i cinkanih ležišta.

Pirit može postati i kontaktno metasomatskim procesima u skarnovima. U tom slučaju pirit se nalazi u paragenezi sa drugim sulfidima i kontaktnim silikatima.

Pirit može nastati i sedimentnim procesima u redukcionim uslovima (najčešće glina i ugalj).

Pojavni oblik pirita može biti u vidu impregnacije, i tada je on akcesoran mineral u magmatskim stenama kiselog karaktera, kao i u pegmatitu.

Rasprostranjenje i primena

uredi

Pirit je rasprostranjen mineral i pratilac skoro svih sulfidnih mineralizacija. Koristi se za dobijanje sumporne kiseline i srebra, ako ga sadrži u povišenim količinama. Najčešće se nalazi u Peruu, u Južnoj Americi.

Galerija

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Mineralogija. Beograd: Rudarsko-geološki fakultet. 2003.  |first1= zahteva |last1= u Authors list (pomoć)
  2. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  3. ^ Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3. 
  4. ^ Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 

Literatura

uredi
  • Mineralogija. Beograd: Rudarsko-geološki fakultet. 2003.  |first1= zahteva |last1= u Authors list (pomoć)

Spoljašnje veze

uredi