Pijanstvo

Pijanstvo je stanje opijenosti alkoholnim pićem. Pijanac (Alkoholičar) je osoba kod koje je, usled prekomerne i hronične upotrebe alkoholnih pića, stvorena psihološka i fiziološka zavisnost od alkohola sa štetnim posledicama po psihofizičko zdravlje, ekonomsko stanje, kao i po njeno moralno i socijalno ponašanje.

Carl Spitzweg - Pijanac

Respiracija alkohola počinje u usnoj duplji i nastavlja se kroz organe za varenje, sve do debelog creva, brzinom koja zavisi od njegove koncetracije i sadržaja hrane u želdcu i crevima. Najveći deo unetog alkohola, oko 90% se razgrađuje u organizmu, dok se višak odstranjuje, nepromenjen putem mokraće, pljuvačke, znoja, izdahnutog vazduha. Alkohol se aproksimativno izlučuje brzinom od oko 1,5 g promila za jedan sat.

Definisanje alkoholičaraUredi

Godine 1951. Svetska zdravstvena organizacija u Kopenhagenu definisala je hroničnog alkoholičara kao:

Hroničnim alkoholičarem se smatra osoba koja ekscesivno pije i čija je zavisnost od alkohola tolika, da pokazuje vidljive duševne poremećaje ili takve pojave koje ukazuju na oštećenja fizičkog i psihičkog zdravlja, poremećaje odnosa s drugim ljudima i pogoršanje njenog socijalnog i ekonomskog stanja ili pokazuje samo znakove takvog razvoja.

Ovoj definiciji, koja je i danas u opticaju se zamera isticanje samo socijalnih i ekonomskih posledica, bez dovoljnog akcenta na psihičke i somatske poremećaje, kao i načina njihove identifikacije. Vladimir Hudolin je 1972. godine izmenio ovu definiciju, u naporu da je učini pristupačnijom i korisnijom svima koji se bave problemom alkoholizma a naročito lekarima, psiholozima, socijalnim radnicima i drugima. Njegova definicija glasi:

Alkoholičar je osoba koja je dugotrajnom, prekomernom, konzumacijom alkohola postala zavisna (psihički, fizički ili i jedno i drugo) usled koje su se razvile određene zdravstvene (psihička ili fizička oštećenja) i socijalne poteškoće pristupačne klasičnim medicinskim i socijalnim dijagnostičkim postupcima. Spomenuti simptomi moraju biti prisutni, a ne smeju se samo pretpostavljati, i na temelju anamnestičkih podataka o prekomernom pijenju zaključivati da bolesnik boluje od alkoholizma.[1][2][3]

Alkoholna intoksikacijaUredi

Alkoholna intoksikacija je akutno trovanje alkoholom kao posledica upotrebe veće količine alkoholnih pića, u kraćem vremenskom periodu. U akutnoj alkoholnoj intoksinaciji pojavljuju se različiti psihički i somatski simptomi koji to stanje uvrštavaju i među psihičke poremećaje, mada je ono reverzibilno i relativno kratkotrajno. Težina kliničke slike intoksinacije zavisi od količine i vrste alkohola, kao i količine alkohola u krvi, i može ići od lagane, koja se jedva primećuje, sve do smrti, zbog akutnog trovanja alkoholom[4]. Unošenjem alkohola u organizam nastaje izmena mentalnog stanja u smislu euforije, optimističnosti, omnipotencije, slabljenja kritičnosti i precenjivanje sopstvenih kapaciteta i sl. Alkoholizam se može uzeti kao dobar primer za objašnjenje povezanosti organskog i psihičkog dela ličnosti, tačnije uticaja egzogenih intoksikacija na ličnost. U stanju alkoholisanosti (u zavisnosti od stepena, odnosno količine alkohola, kao i tolerancije organizma), nastaju otežanja i promene u mišljenju, u vidu usporenog misaonog sadržaja, kao i otežanog shvatanja, povećana je sugestibilnost, otežano je pamćenje i koncentracija, raspoloženja osciliraju, popušta funkcija volje, a emocija žudnje dominira nad nagonima za ishranom, seksualnim nagonom i socijalnim nagonima takođe.

Patološko pijanstvoUredi

 
Porodično nasilje uslovljeno alkoholom

U slučajevima patološkog pijanstva, kod netolerantnih osoba na alkohol, može nastati i privremena duševna poremećenost (sumračno stanje), kao rezultat poremećaja svesti, koji se karakterišu dezorijentacijom, poremećajem opažanja u vidu iluzija i halicinacija, kao i jak osećaj straha i ugruženosti, koji mogu rezultovati homocidnim i suicidnim aktom (kao odbrana od pretećih sadržaja iz okruženja). Ovako naglo nastala privremena duševna poremećenost može trajati nekoliko minuta, ali i više dana, završava se terminalnim snom, od nekoliko časova, kao i delimičnom ili potpunom amnezijom.[5]

Kod osoba kojima je prag nadražljivosti nervnih ćelija nizak, konzumacija alkohola može da bude okidač epileptičkih napada. Napadi epilepsije veoma su dramatični i počinju gubitkom svesti, zalim ritmičnim trzanjem jednog dela ili celog tela, s penom na ustima i umokravanjem, zbog gubitka kontrole mišića bešike. Napadi mogu da se osete (aura) što je važno, prilikom pada da bi se izbegle povrede. Napad počinje krikom, paćen je grčom u mišića, promenom boje lica u plavičasto, ukočen pogled, pristi su stisnuti u pesnicu, i mogućim ugrizom jezika prilikom grčenja mišića. Za to vreme, prestaje disanje, što daje još dramatičniji ton celom napadu. Kod već utvrđenog postojanja epileptične bolesti, alkohol ne samo da provocira napad, već može da izazove nastanak epileptičnog sumračnog stanja, u prethodnom pasusu opisanom. Prestankom konzumacije se otklanja alkoholom uslovljenom epilepsija, bez lekova za stalno. Ali u slučajevima već ranije postojeće ili usled prolongiranom upotrebom alkohola stečene epilepsije tiče, tu pored apstinencije je obavezno i uzimanje antiepileptičnih lekova. [5] [6]

Procena stepena alkoholisanostiUredi

 
Test očuvanosti motorike i samokontrole alkoholisanog lica

Procena stepena alkoholisanosti se meri na osnovu nivo alkohola u krvi, putem pregleda lica, njegove krvi i mokraće, kao i alkotestom. Normalna, endogena, količina alkohola, koja je u vezi sa fiziološkim metaboličkim procesima u organizmu iznosi od 0,1 do 0,3 grama promila (s izuzecima), tako konzumiranje malih količina alkohola, koje ne prelazi količinu od 0,5 g promila u krvi, se naziva stanje alkoholisanosti, i u ovakvom stanju znaci pijanstva su jedva primetni. Od većeg je značaja akutno napitno stanje, koje nastaje unosom većih količina alkohola u kraćem vremenskom periodu. U zavisnosti od aktuelne alkoholemije, faze mogu biti:

  • Faza pripitog stanja (0,5g-1g promila alkohola u krvi), karakterišu promene u motorici, nesigurnost u hodu, govorljivost, na psihičkom planu se zapaža umanjenje mogućnosti objektivne procene, precenjivanje svojih uz potcenjivanje tuđih vrednosti, oslabljene mogućnosti pažnje, upamćivanja, opažanja, što se tiče vegetativnih promena, zapažaju se porast krvnog pritiska, ubrzani rad srca, crveni lica.
  • Faza lakog pijanstva (1g-1,5g promila alkohola u krvi). U ovoj fazi se ranije navedeni simptomi naglašavaju.
  • Faza srednjeg pijanstva (1,5g-2g promila alkohola u krvi). Prethodni simptomi su veoma izraženi, motorika je značajno oslabljena, zapažaju se problemi dezorjentacije u vidu spacijalnae i temporalne, a iskrivljeno opažanje može da uzrokuje agresivnost.
  • faza teškog pijanstva (2g-3g promila alkohola u krvi) se karakteriše punom dezorjentacijom, dvostrukim vidom, povraćanjem, osoba je pospana, motorika je veoma oslabljena, tako da je hod praktično nemoguć.
  • Faza nesvesnog stanja. (3,5g – 5g promila alkohola u krvi). Javljanje nesvesnog stanja može izazvati komu ili čak smrt alkoholisanog lica (akutno trovanje alkoholom).[7]

MamurlukUredi

 
Thomas Couture - Marmurluk

Mamurluk kao simptom pijanstva je praćen glavoboljom, pojačanim umorom, lošim snom, teškoćama koncentracije i upamćivanja, pojačanim osećajem žeđi zbog dehidracije organizma, bolom u trbuhu, povraćanjem i gubitak apetita. Moguće su i opasnije komplikacije kao što su akutna reakcija jetre i gušterače. [7]

Vidi jošUredi

IzvoriUredi

  1. ^ alkoholizam.com Definicija alkoholizma na sajtu Alkoholizam.com, Pristupljeno 7. decembra 2013. godine (jezik: srpski)
  2. ^ Alkoholizam na sajtu Studenti.rs, Pristupljeno 7. decembra 2013. godine (jezik: srpski)
  3. ^ Alkoholizam na sajtu Zavisnost.rs, Pristupljeno 7. decembra 2013. godine (jezik: srpski)
  4. ^ Napomena: Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz knjige Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
  5. 5,0 5,1 Miomir Lj. Leštarević, Forenzička psihopatologija, Beograd 2005Iskošeni tekst.
  6. ^ Z. U. Univerzitetsko klinički centar - Niš, Alkoholizam , OJ KLINIKA ZA ZAŠTITU MENTALNOG ZDRAVLjA
  7. 7,0 7,1 jutro-je-pametnije-od-veeri - zdravlje Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. decembar 2013) (pristupljeno 8. 12. 2013. god.)

LiteraturaUredi

  • Prof.dr. Miomir Lj. Leštarević, Forenzička psihopatologija, Beograd 2005
  • Z. U. Univerzitetsko klinički centar - Niš, Alkoholizam , OJ KLINIKA ZA ZAŠTITU MENTALNOG ZDRAVLjA

Spoljašnje vezeUredi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).